Neko voli vatromet, a ja više volim pripremu za vatromet. Da bi se neko bavio modernim baletom, najpre mora da savlada klasični balet. E, tako je i sa kulturom. Mi još nismo savladali bazične stvari. Najpre moramo da donesemo zakone i poštujemo ih da bismo krenuli dalje, reči su Maje Gojković posle prvih 100 dana na čelu Ministarstva kulture i informisanja.
Kada je stupila na dužnost nije ni sanjala šta je čeka, priznala je na onlajn pres konferenciji povodom prvih sto dana na čelu Ministarstva kulture i informisanja. A prva iskustva uporedila je sa Sjenkevičevim romanom „Kroz pustinju i prašumu“, koji joj je preporučila spisateljica Milena Garfild.
Istakavši da je kultura jedna od najvećih žrtava pandemije, kao i da je uspela da se izbori za duži rad kulturnih institucija, odnosno da će se na sutrašnjem Kriznom štabu boriti za veći broj publike u ovim ustanovama kao jedan od svojih najvećih uspeha istakla je stavljanje umetnika na listu prioriteta za vakcinisanje, ali i povećanje budžeta za kulturu.
– Iako smo imali malo vemena, samo dve nedelje, uspeli smo da povećamo iznos budžeta sa 0,78 odsto, koji su svi kritikovali, na 0,97 odsto u odnosu na ukupan budžet, a zajedno sa informisanjem 1.10 odsto.
Podsetila je da desetinama godina nismo regulisali određene oblasti u kulturi, a da ako hoćemo da idemo ka modernizaciji, moramo da krenemo od bazičnih stvari, a to su zakoni.
– Završili smo nacrt zakona o muzejskoj delatnosti, a neverovatno je da ga nikada nismo imali. Za neverovati je da muzeji ovde rade po zakonu iz 1994. godine i da Srbija nema registar muzeja i galerija. Mi se sad bavimo pionirskim poduhvatom, i uvešćemo red i u tu delatnost. Pošto smo sad u fazi sagledavanja primedbi, u martu ćemo izaći sa predlogom pred skupštinu. Uradili smo i nacrt zakona o inspekciji u kulturi, takođe prvi put – naglasila je ministarka podsetivši da se po nekim galerijama dešavaju strašne stvari, poput krađa:
– U doba ove nemaštine dolazi do krađe umetničkih dela. Pa pre godinu dana imali smo veliki slučaj krađe usred Beograda, gde su iz Muzeja primenjene umetnosti ukradeni artefakti s kraja 19. i početka 20. veka vrednosti 300.00 evra. A krađu je počinio član obezbeđenja koga je neko izabrao na javnoj nabavci. Poslednji slučaj u Muzeju Karđorđa u Velikoj Plani ukazuje na to da je način obezbeđenja galerija kod nas odavno prevaziđen. Osim toga, Muzej istorije Srbije dobija konkretnu zgradu i to bivše železničke stanice iza Savskog trga, sa depadansom koji se odnosi na srednjevekovnu Srbiju, a otvaranje će biti za pola godine. Takođe, radi se na premeštanju Muzeja Nikole Tesle u staru termoelektranu Snaga i svetlost. Krenuli smo u javnu raspravu o izmenama i dopunama zakona u kulturi. Nakon 10 okruglih stolova i tribina koje ćemo organizovati širom Srbije nadam se da ćemo steći širu sliku o tome kako treba da izgleda, i naspram rasprave možda ćemo morati da idemo u pisanje potpuno novog predloga zakona o kulturi.
Istakla je da rade na tome da dođe do suštinske decentralizacije u kulturi, gde nisu samo Beograd i Novi Sad gradovi u kojima se živi za kulturu, pomenuvši novi konkurs „Nacionalna prestonice kulture“, u kome mogu da učestvuju svi gradovi sem Beograda i Novog Sada.
– Krajem godine bi trebali da saznamo koji će to biti grad ili opština za 2023, a iduće godine ćemo uložiti značajna sredstva u izabranom mestu. Kultura mora da izađe iz Beograda i Novog Sada. Izdvojeno je 349 miliona dinara za „Gradove u fokusu“, što je duplo više nego prošle godine, novac ide za renoviranje kragujevačke sale „Šumadija“, što je regionalnog značaja.
Navela je da su pristupili rešavanju problema samostalnih umetnika i da će uskoro biti konkretnih stvari po tom pitanju:
– Biće velika stvar ako uspemo da izađemo uskoro sa konačnim rešenjem njihovog statusa. Cilj nam je da obavežemo lokalne samouprave da im obezbede socijalno i zdravstveno osiguranje, i uskoro sa tim izlazimo pred javnost. Mora da se reši status samostalnih umetnika u našoj zemlji, da im razvejemo brige o socijalnom i zdravstvenom osiguranju, jer su oni stub kulture u našem društvu. Samostalni umetnici imaju dobre saradnike u ovom ministarstvu – poručila je Gojkovićeva, i dodala da su pre nekoliko nedelja doneli dokument o strateškim planovima u kulturi od 2021. do 2025.
– U 20 tačaka smo markirali najznačajnije stvari kako bi se unapredio svet kulture u Srbiji. Nije bitno da li ćemo dostići magičnih jedan odsto, nego na šta se taj novac troši. To su smernice šta treba da se uradi u tom periodu da bi kultura bila na onom mestu važnosti gde je bila nekada. Povećanje budžeta svake godine po malo, otvaranje rasprave na šta se troši novac, jer imamo bezbroj nepotrebnih konkursa za različite sadržaje. Meni je posebno bitan segment kulture kao javne diplomatije, otvaranje kulturnih centara naročito u regionu, rešavanje pitanja statusa samostalnih umetnika, izgradnja novih prostora za kulturne sadržaje, pre svega za savremeno stvaralaštvo. A treba otvoriti i debatu čemu služe republičke ustanove kulture, od Narodne biblioteke, Narodnog pozorišta, Muzeja primenjene umetnosti, Muzeja savremene… Mislim da će deset okruglih stolova i tribina biti premalo da se reše svi problemi – ocenila je ministarka, a onda je uputila „suptilnu“ kritiku na rad svojih prethodnika na istom mestu:
– Izgleda da je ovo ministarstvo dugo vremena bilo samozadovoljno u svom radu, ali i neradu. Nije bilo bitno šta će biti sa kulturom kada jedan ministar ode i dođe drugi. Mi tako ne funkcionišemo. Mi smo tu da se otvorimo prema javnosti i zajednički dođemo do rešenja. Najbitnije jeste da razgovaramo kako treba jačati i vratiti ulogu Ministarstva kulture i samog ministra, jer u Srbiji ovo ministarstvo već dugo nije centar odlučivanja. A jedino je ovo ministarstvo podložno kritici, iako ne donosi sve odluke. Mnogo je posla, a malo pažnje javnosti usmereno ka ministarstvu kulture. Izgleda da nismo toliko interesantni u odnosu na neke druge koji popunjavaju medijske sadržaje – požalila se Gojkovićeva, iako su u prvih 100 dana, kako je rekla, bili jedno od najaktivnijih ministarstva.
Srbija, bar na papiru, ima Nacionalni savet za kulturu, ali ni posle gotovo dve godine nikako da budu izabrani članovi istog. Gojkovićeva za to delom krivi i svog prethodnika, a čitavu situaciju naziva galimatijasom, jer se tu ne zna ko koga predlaže, niti vidi da u nekim predlozima preovlađuje kvalitet.
– To ne sme tako da izgleda, moramo da dobijemo ljude koji imaju integritet a bave se kulturom, ne politkom i koji treba da korespondiraju sa ministrom kulture. Ministar kulture treba da odgovara i snosi odgovornost, ali treba mu omogućiti da predlaže smer i pravac kojim kultura treba da ide. Nacionalni savet nije nevladina organizacija ili neka neformalna grupa. Važno je da se ojača uloga ministarstva kulture i ministra i da imamo ono što je predviđeno zakonom – Nacionalni savet za kulturu kao savetodavno telo ministra.
Osvrćući se na haos koji je vladao u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu čitave prošle godine, istakla je da je u toku razrešenje cele situacije:
– MSU je upravo završio konkurs, koji je jedino zakonsko rešenje kako bi se razrešio v.d. status. Moja tendencija jeste da v.d. stanja prelaze u redovna stanja i da se raspisuju konkursi gde god je to moguće. Začuđujuće je da godinama u Srbiji ustanove kulture rade u krnjem ili v.d. stanju, kako što se tiče upravnih i nadzornih odbora, tako i direktora, čak iako je bilo izbora na konkursima.
Osvrnula se i na katastrofalnu situaciju u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Samo ju je „podgrejao“ zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavivši tender za otvaranje radova na projektu rekonstrukcije o kome Udruženje likovnih umetnika Srbije čije je ova instuitucija sedište već gotovo jedan vek, nije obavešteno.
– Još na početku mandata smo razgovarali sa ljudima u „Cvijeti Zuzorić“, razvejali smo njihove strahove da neće ostati u tom zdanju nakon renoviranja. Nismo mi iz ministarstva ni najavljivali renoviranje, ali jasno je da je ono potrebno. Iako jedna od najlepših zgrada u Beogradu, objeakt je u jako lošem stanju.
Komentarisala je i višemesečnu mizeriju sa kojom se suočavala jedna od naših najuglednijih institucija – Kolarčeva zadužbina, o čemu je naš sajt opširno izveštavao. Uprkos apelima same institucije, ali i najuglednijh ličnosti iz javnog života da se Kolarac spasi potpune propasti, država se, izuzev jednokratne pomoći, dugo oglušivala. Posle teksta pred kraj 2020. kada su dugovi bili milionski a plate po minimalcu zaposlenima kasnile, reagovalo je ministarstvo kulture.
– Važno je da smo pomogli Kolarac u decembru kada je pretila katastrofa za važnu zadužbinu. Izdvojeno je 30 miliona dinara čime smo napravili prostor da ozbiljnije pristupimo pitanju sufinansiranja ove institucije. U obzir samo dolazi sufinansiranje, jer bi bilo koje drugo rešenje ugrozilo status zadužbine. Zajednički tražimo model kako da sufinansiramo rad Kolarčeve zadužbine. Najviše se priča o tome da postane ustanova od posebnog nacionalnog značaja, ali bivši ministar je izbrisao tu tačku u zakonu… Za nekoliko nedelja izaći ćemo sa modelom i tako trajno pomoći Kolarac – obećala je ministarka.
Otkrila je da je deo novca koji je dat Kolarcu došao od sredstava namenjenih Galeriji „Sava Šumanović“ u Šidu, koje je predsednik te opštine odbio. Gojkovićeva je odbacila tvrdnje Šiđana da je namerna da tu galeriju prebaci u Beograd, kao i predsednika opštine Zorana Semenovića koji je istakao da bi odricanjem osnivačkih prava nad Galerijom ovo mesto u Sremu izgubilo dalja ovlašćenja nad njom. Kao i da bi se narušio darovni ugovor Savine majke Perside.
– Opredelili smo 38 miliona dinara za galeriju „Save Šumanović“, i to za njen razvoj i rad, zbog značaja stvaralaštva Šumanovića za kulturu Srbije, ali i kao vid zaštite našeg slikarskog nasleđa. Smatrali smo da stvaralaštvo Save Šumanovića zaslužuje veći galerijski prostor. Predsednik opštine decidno je odbio bilo kakvu pomoć, rekavši da im je dovoljno ono što opština izdvaja. Taj novac je usmeren za rad drugih ustanova kulture, između ostalog Kolarac. Ne razumem čemu polemike tri meseca kasnije. Neće niko da seli slike Šumanovića u Beograd. Finansiramo i Muzej na otvorenom u Sirogojnu, pa ne vidim da smo ga preselili u centar Beograda – zaključila je Maja Gojković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare