"Bitku ćemo izgubiti, ali ne i rat. U ratu mora biti žrtava, nećemo se provlačiti kao gliste": Profesorke iz Jovine gimnazije poslale snažnu poruku iz "Utiska nedelje"

Gosti autorke i voditeljke Olje Bećković večeras su bili: Marija Vasić, profesorka sociologije, Rima Grujić, profesorka srpskog jezika i književnosti; Dejan Ilić, kolumnista “Peščanika”; Vukašin Milićević, Fondacija “Ljuba Davidović” Demokratske stranke.

Emisija je otpočela najavom Bećkovićeve da će razgovarati "o borbi, veri i nadi".

"O veri da borba ima smisla i nadi da ishod te borbe pomalo zavisi od nas", kazala je Bećkovićeva, a potom uputila gošće, dve profesorke iz novosadske Gimnazije "Jovanović Jovanović Zmaj", da li "menja stvar to što ih nije predstavila kao suspendovane profesorke".

"Menja stvar utoliko što smo suspendovane pre disciplinskog postupka, već smo kao neka velika opasnost, po hitnom postupku udaljene iz škole", kazala je profesorka Vasić, jedna od petoro profesora koji su suspendovani".

"Sutra se odlučuje o tome da li ćemo ostati u školi, a sudeći po načinu na koji su napisana rešenja, koja zvuče inkvizitorski , ozbiljne su ambicije da nam se na teret stave stvari koje nisu tačne, već služe da pokažu kako smo načinile teže prekršaje", kazala je profesorka Grujić.

Profesorka Vasić je potom opisala kako je uoči 1. septembra prošle godine, direktor gimnazije obavestio učenike kako će biti raseljeni u tri različite škole, jer zdanje ove gimnazije, kako je tvrdio, nije bezbedno.

"Jovina gimnazija je škola od posebnog značaja, koja je opremljena za specijalističku nastavu i u kojoj su đaci slušali predavanja univerzitetskih profesora koji su bili angažovani kao stručni saradnici. U isto vreme smo izgubili školu, a i stručne saradnike. Naši đaci su prvi stupili u blokadu, mesec dana su spavali u školi, dok je direktor klečao pod drvetom, ovo je jedna osveta njima da više ne mogu niti da blokiraju školu niti da se organizuju na bilo koji način", kazala je profesorka Vasić.

"Nemam nikakvu sumnju da je posredi osveta. Osveta koja dolazi iz najdublje frustracije koju su uspeli da pretvore u svojevrstan socijalni poredak. Borba će biti veoma dugotrajna, neophodno je da radimo onako kako to rade profesorke. Šta još treba da se desi pa da shvatimo da su reči poput istina i pravda u njihovim ustima samo kamen kojim se nekome može slomiti glava. Treba da budemo spremni na ono što predstoji", kazao je Milićević.

"Mislim da nije u pitanju samo osveta. To je način da se obračunate sa ljudima koje vidite kao protivnike i da pokažete drugima, na njihovom primeru, da se ne upuštaju u iste stvari. Imamo režim koji nema rešenje za ovu situaciju, pa se dosetio da svako mesto ponovo zauzme i to tako što postavlja neuračunljive, nepouzdane, zle ljude koji su spremni da čine nažao drugima. Njih deca ne zanimaju, niti škola, već samo da imaju poslušne građane, koje mogu da imaju samo s ucenom.", kazao je Ilić.

"Jovina gimnazija nije izuzetak, imamo Petu beogradsku, školu u Mirijevu, bolnice...svi prolaze na isti način. Zato to nije osveta već ogledni primer. A to je gore od osvete jer će trajati".

Na pitanje kako da se slučaj Jovine gimnazije posmatra u kontekstu činjenice što je Vukašin Milićević takođe prošao sličnim putem kao profesorke, jer je najpre izbačen sa Bogoslovskog fakulteta, a potom i iz Crkve, te da li je to razlog da se izgubi vera u borbu, Milićević je kazao da je solidarnost uvek tu.

"Nije uvek vidljiva, ali da bi do nje došlo morate napraviti iskorak. Nepravda vas motiviše da nastavite borbu jer na svom primeru vidite koliko je to protiv čega se borite besprizorno", kazao je Milićević.

Na pitanje šta bi bio ishod koji nije uzaludan, Ilić je kazao da "mi znamo zašto se borimo".

"Hoćemo da promenimo vlast, da srušimo Vučića, da ode i on i svi njegovi. To je naš cilj. Da biste stigli do tog cilja, imate niz borbi koje nekad dobijete, nekad ne", kazao je Ilić, pa se obratio profesorkama:

"Moguće je da ćete izgubiti ovu borbu. Ali to ne znači da nećete dalje ići ka cilju. Da srušimo Vučića to nam je nadohvat ruke. Nema obeshrabrivanja. Kad on padne, vi ćete se vratiti na svoj posao, to neće biti za 10 godina, nego za pola godine ili godinu dana. Oni su neprijatelji, nema apelovanja na moral, na saosećanje", kazao je Ilić.

"Moj vek neće prestati u toj školi, ja neću nestati čak i kad me uklone. Zašto su naša deca kažnjena samo zato što su izrazili bunt zbog toga što su njihovi sugrađani poginuli", kazala je profesorka Grujić, dok se njena koleginica nadovezala na Ilićeve reči:

"Mi ćemo sigurno ovu bitku izgubiti, ali nećemo rat. Moramo znati da u svakom ratu mora biti žrtava, ne možemo se provlačiti kao gliste. Svako ko je stajao upravno u teškim vremenima je stradao, ali se podigao, nastavio dalje. Ljudi koji prave kompromise, koji predaju jedno, a žive drugo, koji ćute i čekaju da prođe, ko će njima da veruje", pita se profesorka Vasić.

Prvi dan škole nakon izlaska iz pritvora

Na pitanje kako su je deca gledala kad se nakon boravka u pritvoru zbog optužbi da je pokušala da sruši ustavni poredak, vratila u školu, profsorka Vasić je ispričala kako je po ukidanju pritvora dobila informaciju od advokata kako u roku od tri dana mora da se javi u gimnaziju kako bi videla u kom je pravnom statusu njeno mesto.

"Tad sam saznala da sam pod suspenzijom, ali mi rešenje nikada nije uručeno. Po zakonu su morali odmah da me vrate jer sam imala status okrivljene, ali ne i osuđene. U taj prvi ponedeljak otišla sam na časove u Hemijsku školu, trebalo je da se sretnem sa decom koju prethodno nisam znala. Prvo nailazim na dve marice ispred škole, pomislim da su ih poslali zbog mene, ali sam ubrzo saznala da je u blizini policijska stanica. Ušla sam, predstavila se, nastavila tamo gde su deca stala s gradivom, nikada nismo pričali o tome gde sam ja bila, jer ja o svom privatnom životu ne pričam na časovima, iako su oni znali i ko sam i gde sam bila", kazala je profesorka Vasić.

Na pitanje da li je neko od roditelja reagovao negativno na njen povratak, profesorka Vasić je kazala da nije imala nikakvo negativno iskustvo, da su joj svi roditelji sa kojima se kasnije upoznala i sastajala zbog dece, govorili da su bili uz nju od prvog dana.

O nadi

Na pitanje koji je to momenat kada će biti jasno kao dan kada će se svi građani koji su oštećeni vratiti tamo gde pripadaju, Vukašin Milićević je kazao da svaka nada koja je lišena razuma, nije daleko od poroka".

"Za našu nadu postoje razumni razlozi. Sav ovaj progon kritičkog mišljenja govori nam da su to potezi nemoćnih ljudi koji nemaju nikakvu viziju sistema koji se raspada. Sa druge strane stoji vizija koja je jasna - društvene vrednosti, pravda, istina. Siguran sam da većina građana shvata da druge šanse neće biti, da ako sad ne uradimo ništa, ovo društvo će završiti na dnu", kazao je Milićević.

O izborima

"Sklon sam da poverujem da smo izbore dobili, samo prethodno moramo do njih da dođemo. Oni neprekidno rade kampanju protiv sebe jer se stalno povećava broj ljudi koje su povredili. Pitanje je sad kako da dođemo do izbora, plašim se da oni neće ni raspisati izbore", kazao je Ilić

"Sa jedne strane se nalazi vera, sa druge strane nada, a između je izbor", kazala je profesorka Grujić.

Na pitanje šta misli koliko je među okupljenima na Slaviji prošlog vikenda bilo onih koji stoje iza Jovine gimnazije, profesorka Grujić je rekla - svi, a potom dodala:

"Naši "zmajići", kao oni ptići na Albaniji, dobijaju podršku koja ćr im omogućiti da razviju svoja krila i da se vrate svojoj kući".

Profesorka Vasić se osvrnula na reči Dejana Ilića da vlast mobiliše protiv sebe sve kojima nanosi štetu, uključujući i sve one koji danima žive bez vode, u nekoliko većih gradova, i to zbog kvara na vodovodnoj mreži.

"U psihologiji se to zove naučena bespomoćnost, a u sociologiji podanička svest. Nisam ubeđena da oni neće glasati za režim, naprotiv, to su njegovi glasači koji ne znaju da može bolje. Biti građanin ne znači živeti u gradu, već imati svest o svojim pravima" kazala je profesorka Vasić.