Simptomi koje mnogi ignorišu, a ukazuju na problem sa štitnom žlezdom

Iako spavate dovoljno, često ste umorni i bez energije? Neprestano vam je hladno, a kilogrami se ne pomeraju uprkos zdravoj ishrani? Ovi simptomi mogu ukazivati na to da štitna žlezda ne funkcioniše kako treba i da je vreme da obratite pažnju na njeno zdravlje.

Štitna žlezda, mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi na prednjem delu vrata, igra izuzetno važnu ulogu jer proizvodi hormone koji su ključni za regulisanje gotovo svih procesa u telu – od metabolizma, telesne temperature, otkucaja srca i raspoloženja, do menstrualnog ciklusa i plodnosti. Gotovo da nema organa u telu na koji štitna žlezda ne utiče, piše Miss7zdrava/24sata.hr.

Hormoni štitne žlezde – tiroksin (T4) i trijodotironin (T3) – deluju kao unutrašnji regulatori energije. Kada njihov nivo padne ili se njihova proizvodnja poveća, javljaju se poremećaji koji mogu značajno uticati na kvalitet života.

Kada funkcija štitne žlezde oslabi – stanje poznato kao hipotireoza – telo počinje da šalje signale. Njihovo blagovremeno prepoznavanje može biti ključno za vaše zdravlje i kvalitet života.

Bolest modernog doba

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, više od 750 miliona ljudi u svetu ima neki oblik poremećaja štitne žlezde, a mnogi toga nisu ni svesni.

U poslednjoj deceniji, poremećaji štitne žlezde nazivaju se i bolestima modernog doba – ne bez razloga. Nepravilna ishrana, nedostatak sna, zagađenje životne sredine, hormonski ometači u kozmetici i plastici i hronični stres sve više remete rad ove osetljive žlezde.

Stres – tihi ubica hormonske ravnoteže

Hronični stres ima razarajući efekat na naš endokrini sistem. Povišeni nivoi kortizola (hormona stresa) mogu ometati proizvodnju i konverziju hormona štitne žlezde, usporavajući metabolizam i izazivajući simptome slične hipotireozi. Ljudi pod produženim stresom često doživljavaju umor, lošu koncentraciju, usporen metabolizam i emocionalnu nestabilnost – simptome koji se mogu preklapati sa disfunkcijom štitne žlezde.

Disbalans hormona štitne žlezde može ostati neprimećen godinama jer se simptomi razvijaju sporo i lako se pripisuju „zauzetom načinu života“, stresu, starosti ili lošim navikama. Redovno praćenje hormona (TSH, T3 i T4) može na vreme otkriti problem i sprečiti komplikacije poput autoimunih bolesti štitne žlezde (Hašimotova, Grejvsova bolest), srčanih problema, neplodnosti ili ozbiljnijih metaboličkih poremećaja.

Rani znaci koji pokazuju da štitna žlezda ne radi pravilno

Hronični umor i nedostatak energije: Bez obzira koliko dugo i dobro spavate, da li ste stalno umorni?Spora štitna žlezda usporava sve procese u telu, uključujući i nivo energije tokom dana.

Teškoće sa gubitkom težine ili brzo dobijanje na težini: Telo sa sporim metabolizmom teže sagoreva kalorije, pa čak i najmanje odstupanje u ishrani može dovesti do povećanja telesne težine. S druge strane, hipertireoza može dovesti do brzog gubitka težine.

Stalna osetljivost na hladnoću: Osećaj da vam je stalno hladno – čak i kada drugima nije – čest je znak spore štitne žlezde. Ovo je rezultat spore termoregulacije tela.

"Moždana magla", zaboravnost i loša koncentracija: Neravnoteža hormona štitne žlezde takođe utiče na mozak – posebno na sposobnost fokusiranja, pamćenja i jasnog razmišljanja.

Promene raspoloženja, depresija i anksioznost: Hormonski disbalans često utiče na emocionalna stanja. Depresija je dominantna kod hipotireoze, dok su anksioznost i razdražljivost češći kod hipertireoze.

Suva koža, gubitak kose i lomljivi nokti: Koža postaje suva, kosa tanka i sklona ispadanju, a nokti postaju slabi. Ovi znaci često ukazuju na nedostatak hranljivih materija i usporen rad štitne žlezde.

Neredovne menstruacije i smanjena plodnost: Žene sa oštećenom funkcijom štitne žlezde mogu imati neredovne cikluse, smanjenu ovulaciju i poteškoće sa začećem.

Kada treba da posetite lekara?

Ako primetite nekoliko gore navedenih simptoma koji traju duže od nekoliko nedelja, važno je da se urade laboratorijski testovi hormona štitne žlezde (TSH, T3, T4).

Ultrazvučni pregled i testiranje antitela se takođe preporučuju ako se sumnja na autoimune bolesti štitne žlezde. Pored terapije koju propisuje specijalista endokrinolog, štitna žlezda se može podržati i ciljanim hranljivim materijama, kao što je selen, esencijalni mineral koji doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde i štiti ćelije od oksidativnog stresa.