Kako je malo poznata firma povezana sa Donaldom Trampom stigla do energetskih poslova vrednih više od milijardu dolara na Balkanu

Reč je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, koja je na korak od dobijanja koncesije za izgradnju i upravljanje gasovodom kroz Balkan. Ovaj projekat trebalo bi da omogući dopremanje američkog prirodnog gasa u region i postepeno smanji zavisnost od ruskih energenata.

„Ovo bi mogao da bude najvažniji infrastrukturni projekat u istoriji Bosne i Hercegovine“, izjavio je jedan od visokih državnih zvaničnika, koji je zbog osetljivosti pregovora insistirao na anonimnosti.

Iako je projekat od ogromnog strateškog značaja, kompanija koja bi trebalo da ga realizuje nema iskustvo u poslovima slične veličine. Ono što, međutim, poseduje jesu snažne veze sa ljudima iz najužeg kruga američkog predsednika Donalda Trampa.

Jedan od predstavnika kompanije je vašingtonski advokat koji je godinama zastupao porodicu Tramp u političkim sporovima. Drugi je brat nekadašnjeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Obojica su učestvovala u kampanji osporavanja rezultata američkih predsedničkih izbora 2020. godine, nakon Trampovog poraza od Džoa Bajdena.

Prema istraživanju britanskog lista The Guardian, zasnovanom na razgovorima sa sadašnjim i bivšim američkim i bosanskohercegovačkim zvaničnicima, kao i na internim dokumentima i poslovnoj dokumentaciji, AAFS se našao u središtu geopolitičke borbe za energetsku prevlast na Balkanu.

Ovaj slučaj, navodi list, pokazuje kako se međunarodni odnosi menjaju u eri politike u kojoj se granica između državnih interesa i privatnih poslovnih veza sve više briše.

„Danas postoji određena logika da ljudi bliski vlasti učestvuju u velikim investicionim projektima“, rekao je bivši visoki američki zvaničnik za region. „To možda nije prijatno, ali takva je realnost savremene politike“.

Mnogo više od energetskog projekta

U Bosni i Hercegovini ulog je daleko veći od same zarade.

Američko uključivanje u ovaj projekat moglo bi da utiče i na krhku političku ravnotežu uspostavljenu Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine, kojim je okončan rat u kojem je život izgubilo oko 100.000 ljudi.

Tri decenije kasnije, politički lideri tri konstitutivna naroda i dalje vode borbu za politički uticaj i kontrolu nad ključnim državnim pitanjima.

Prema navodima Guardiana, američki zvaničnici jasno su stavili do znanja bosanskohercegovačkim liderima da administracija Donalda Trampa snažno podržava izgradnju gasovoda koji promoviše kompanija AAFS.

Od lokalne firme do projekta od milijardu dolara

Lokalni partner kompanije, sarajevski biznismen Amer Bekan, osnovao je AAFS u Bosni i Hercegovini 2021. godine. Međutim, tek nakon uključivanja američkih partnera prošle godine kompanija je dospela u fokus regionalne i međunarodne javnosti.

Danas je bosanska firma u vlasništvu istoimene kompanije registrovane u Vašingtonu. Njena adresa nalazi se u turističkom delu grada, između libanskog restorana i irskog paba, a registrovana je na lokaciji advokatske kancelarije Binnall Law Group.

Na čelu kancelarije nalazi se Džesi Binol, poznati republikanski advokat i dugogodišnji saveznik Donalda Trampa. Binol je bio deo Trampovog izbornog tima još 2016. godine, a kasnije je učestvovao u pravnim pokušajima osporavanja Bajdenove pobede na izborima 2020.

Njegov poslovni partner u projektu je Džo Flin, brat bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina.

Iako ni jedan ni drugi nemaju značajno iskustvo u velikim infrastrukturnim projektima, od njihovog uključivanja projekat je dobio snažnu podršku Vašingtona.

Bez međunarodnog tendera

Prvobitni razgovori između predstavnika AAFS-a i bosanskohercegovačkih vlasti odnosili su se na rekonstrukciju dva aerodroma vrednu oko 300 miliona dolara.

Međutim, ubrzo je fokus prebačen na mnogo veći i strateški važniji projekat, gasovod Južna interkonekcija.

Sjedinjene Američke Države godinama podržavaju povezivanje Bosne i Hercegovine sa LNG terminalom na hrvatskoj obali Jadrana, čime bi se smanjio energetski uticaj Rusije u regionu.

Za vreme administracije Džoa Bajdena plan je bio da projekat vodi državna gasna kompanija Bosne i Hercegovine. Međutim, politička neslaganja između različitih etničkih i političkih centara moći dovela su do višegodišnjih zastoja.

U takvoj situaciji deo bosanskohercegovačkih političara procenio je da bi angažovanje kompanije povezane sa Trampovim krugom moglo da ubrza realizaciju projekta.

Kritičari, međutim, upozoravaju da je problematično to što za projekat nije raspisan međunarodni tender.

Nova zakonska rešenja usvojena u martu praktično su predvidela da upravo AAFS bude izvođač radova.

Organizacija Transparency International upozorila je da bi takva praksa u zemlji koja se već suočava sa visokim nivoom korupcije mogla da ima ozbiljne posledice.

„Dodeljivanje ovako važnih infrastrukturnih projekata bez otvorene konkurencije predstavlja ozbiljan rizik za transparentnost i javni interes“, naveli su iz ove organizacije.

Dodik, Tramp i gasovod

Poseban značaj u celoj priči ima predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je godinama bio pod američkim sankcijama zbog navodne korupcije i aktivnosti koje su, prema Vašingtonu, ugrožavale stabilnost Bosne i Hercegovine.

Nakon Trampovog povratka u Belu kuću, Dodik je intenzivirao kontakte sa ljudima bliskim novoj administraciji. Među lobistima koji su radili na poboljšanju odnosa sa Vašingtonom nalazio se i Majkl Flin.

U aprilu je u Banjaluku doputovao i Donald Tramp Mlađi, sin američkog predsednika, gde je dočekan uz velike počasti.

Iako tokom posete nije direktno govorio o projektu Južne interkonekcije, istakao je značaj američkog gasa za region.

„Ovo je ogromna prilika. Jednim potezom možete rešiti mnoge poslovne, ali i geopolitičke probleme“, rekao je Tramp Mlađi.

Nedugo nakon njegove posete, Dodik je signalizirao da neće blokirati projekat, čime je uklonjena jedna od poslednjih političkih prepreka za realizaciju plana.

Energetika ili politički uticaj?

Za pristalice projekta, Južna interkonekcija predstavlja ključni korak ka energetskoj nezavisnosti Bosne i Hercegovine i smanjenju uticaja Rusije na Balkanu.

Kritičari, međutim, upozoravaju da bi zemlja mogla da zameni jednu vrstu zavisnosti drugom, dok se istovremeno strateški poslovi dodeljuju kompaniji bez značajnog iskustva, ali sa izuzetno jakim političkim vezama u Vašingtonu.

Bez obzira na ishod, slučaj AAFS već sada pokazuje koliko su energetika, geopolitika i poslovni interesi danas neraskidivo povezani na Balkanu.