Antonijević: Amerikanci plaču uz “Daru”, tužba LA Tajmsu

Kultura 07. Feb. 202118:04 > 18:23
Share:
Predrag Gaga Antonijević Foto:Screenshot/RTS Tako stoje stvari - Zvanični kanal

To više nije pitanje filma i kritike, nego to znači potpuno negiranje genocida počinjenog nad Srbima tokom NDH i ozbiljnu uvredu za sve žrtve, kaže reditelj Predrag Gaga Antonijević, komentarišući tekst o "Dari iz Jasenovca" obavljen u "LA Tajmsu" pred premijeru njegovog filma u Americi i glasanje za nominacije za Oskara.

Prikazivanje filma “Dara iz Jasenovca” u američkim bioskopima počelo je 5. februara, a stižu i prvi izveštaji, prikazi i kritike.

– Koliko čujem, u Čikagu, odakle još i dobijem neke vesti, ljudi su očigledno emotivno reagovali na film. Govorim to na osnovu onoga što sam pročitao u nekim stranim vestima, a i na osnovu toga što su mi rekli ljudi koji su film gledali, pa su mi preneli reakcije publike. Navodili su mi i primer da su neke dve Amerikanke bile iza njih u bioskopu, pa su i one plakale… Za druge gradove ne znam još, to ću tek moći tokom nedelje da čujem od distributera – kaže za Nova.rs Predrag Gaga Antonijević.

Projekciji “Dare iz Jasenovca” u jednom bioskopu u Čikagu je, prema izveštajima pojedinih portala, prisustvovalo samo 30 gledalaca.

– U Čikagu se “Dara” prikazuje u dva bioskopa, a to je jedna projekcija, u sali za 50 ljudi, na kojoj je bilo 30 ljudi, što znači da je, uz sve mere, sala bila puna. A još je napolju bilo minus 18. Osim toga, to nije jedina projekcija u danu, a ima i drugih bioskopa. Sad je i vikend, večeras je i Superbol koji gleda cela Amerika, ali važno je da je film u bioskopima, pa neka gleda ko kada bude gledao – kaže Antonijević.

Neki od komentatora sumnjaju i da je moguće organizovati bioskopske projekcije jer su “u Americi bioskopi zatvoreni”. Antonijević, međutim, kaže da takve spekulacije ne stoje.

– Neki bioskopi rade, neki ne rade. Recimo, u Vašingtonu, Los Anđelesu i Njujorku ne rade, ali film je pušten u devet gradova gde bioskopi rade. Ali važno je da film igra po gradovima, da ga ima po celoj Americi, da je to nesvakidašnje široka distribucija za srpski film i da ga ima u bioskopima. Ne treba ni očekivati da ne znam koliko ljudi nagrne u bioskope, to je tako zbog korone, kao i u Srbiji, nije ni u Americi ništa drugačije. Vidite da se odlaže i premijera filma o Džejmsu Bondu. Ali bioskopi služe i tome da se skrene pozornost na “Daru”, da po gradovima i lokalne novine i TV i radio-stanice pišu komentare i kritike. Tako će za jasenovačku priču ljudi čuti i lokalno u Americi. Uz to, sama široka distribucija daje filmu na značaju kada se on bude nudio i drugim zemljama. Glavni kriterijum u internacionalnom plasmanu filma je širina distribucije u Americi – ističe Antonijević.

Još pre američke premijere, u magazinu “Varajeti” objavljen je tekst u kom autor srpskog kandidata za Oskara naziva “nacionalističkom propagandom”, a pred sam početak prikazivanja u američkim bioskopima i u “LA Tajmsu” objavljen je slično intoniran tekst. “Taj je još gori”, ocenjuje reditelj.

– Kritičari su mogli da gledaju film ranije, a indikativno je da autor tog teksta o njemu nije pisao pre 10 dana, a gledali su film pre možda mesec dana, nego je tempirao. Onaj nas je ocrnio u “Varajetiju” pred samo glasanje za Zlatni globus, a ovaj se pojavio pred samo glasanje, koje upravo traje, za užu listu filmova za izbor za Oskara. Ali, druga stvar je tu mnogo bitnija. Taj tekst je najveća moguća bljuvotina sa istorijske tačke gledišta. To opet nije kritika, nego budalaština. Dobili su pismo, a razmatraće se i neke druge mere, jer je najgore to što autor tog teksta tvrdi da sam ja u film na silu ubacio Srbe i decu. To je najgori mogući falsifikat, još gori od onog u “Varajetiju”. Onaj u “Varajetiju” je bar napisao da je sve tačno, ali je film navodno propaganda, iako ne znam kako istina može da bude propaganda, a u “LA Tajmsu” piše da to nije tačno istorijski i da sam ja gurao Srbe i decu u priču o Jasenovcu. Šta na to čovek da kaže? – navodi reditelj “Dare iz Jasenovca”.

Antonijević je spomenuo i mogućnost tužbe protiv autora teksta u “LA Tajmsu”.

– Sad se sve to analizira i razmatra, sagledavamo sve elemente, to je dosta ozbiljno i kompleksno, jer govorimo o ozbiljnoj uvredi za sve žrtve i negiranju genocida. To više nema veze ni sa filmom, to je sve otišlo u potpuno suludu sferu. Oni su već dobili odgovor istoričara na to pisanije, ali mislim da ćemo morati time ozbiljnije da se pozabavimo, jer se tako radi u ozbiljnim zemljama. Tako nešto ne sme da se dozvoli. To više nije pitanje filma i kritike, nego to znači potpuno negiranje genocida počinjenog nad Srbima tokom NDH. Biće tužba, ali je to američka tužba, od strane Amerikanaca, nema veze sa nama, a još ćemo videti da li će se to raditi i u ime žrtava i onih koji su prošli taj logor ili će se raditi nešto drugo, ali će, u svakom slučaju, najverovatnije biti tužba. Jer ovo je sad već prekrupno, to već više nije ni samo stvar filma – kaže Antonijević, ne želeći da dalje to komentariše jer će se time baviti advokati.

Autor teksta u “LA Tajmsu” Robert Abel napravio je još jednu, kako to reditelj kaže, materijalnu grešku, navodeći da su u filmu Nada i Dinko Šakić prikazani kao brat i sestra u incestu.

– To je isto paradoks, jer cela ta priča ima svoju svrhu, to dvoje se ljubilo, doživelo romansu, uživalo u životu dok su klali ljude po logoru. I to je njemu dokaz da je to, kao, preterivanje i dokazuje da je to antihrvatski film. Ali tu nismo preterali ništa, to je tako bilo. Još pogrešno i navede da su to brat i sestra, a iz filma je jasno da nisu, jer se u filmu jasno kaže da je ona Luburićeva sestra… To je materijalna greška iz koje pokušava da izvede zaključak da je to antihrvatski film, ali to me manje interesuje u odnosu na to što je napisao da sam na silu ugurao decu i Srbe u priču. To nema šta dalje da se komentariše – navodi reditelj.

Malo pre nego što smo razgovarali, Antonijević je, kaže, dao intervju “Slobodnoj Dalmaciji”. Pitamo da li će film biti prikazivan u Hrvatskoj.

– Studio 101 će njima ponuditi film za prikazivanje u Hrvatskoj, a da li će oni hteti, to je drugo pitanje. Mi ćemo im sad ponuditi i zatvorenu novinarsku projekciju, pa neka gledaju i neka pišu šta hoće. Daće bog da neko vidi film, pa da mi objasni šta je antihrvatsko u filmu. Mi nemamo šta da se krijemo. E, sad, ako oni neće, to je drugo pitanje. Rekao sam novinaru i da pogleda odluku hrvatske vlade iz 1998. godine gde je moj film “Spasitelj” zvanično zabranjen za prikazivanje u Hrvatskoj, bilo je i toga. A to ljudi ne znaju – navodi Antonijević.

Predrag Gaga Antonijević Foto:Screenshot/RTS Tako stoje stvari – Zvanični kanal

Nedavno je na platformi IMDb bila ukinuta mogućnost ocenjivanja filma “Dara iz Jasenovca” zbog kampanje i antikampanje pokrenute na društvenim mrežama nakon kojih su pljuštale najviše i najniže ocene filmu, uz stotine komentara, a da teško da je iko od njih film i gledao. Od kad je počelo prikazivanje filma u bioskopima, moderatori IMDb-a su vratili mogućnost ocenjivanja. Koliko takvi okršaji koriste, a koliko štete samom filmu?

– Meni to donosi štetu, jer samo gura film u neke političke sfere, ali se to, sa druge strane, nažalost, pretvorilo i u neki očajnički krik našeg sveta koji je kao nepravdu shvatio to da se film o Jasenovcu proglašava za “srpsku propagandu”, da se tvrdi da mi nismo tamo ni bili, da je to na silu ugurano u film i ljudi traže načina da protestuju protiv toga. A očigledno iz Hrvatske dolaze obrnute reakcije, sad se sve to dešava, a znalo da je jako mali broj ljudi zaista video film. Sve je to vanfilmska priča koja ovom filmu nije potrebna. To je dobar, snažan i tačan film i nadam se da će se jednog dana razgovor vratiti na to da se priča o filmu kao takvom, a to, kako sada izgleda, verovatno neće moći za neki broj broj godina – navodi Antonijević.

Film “Dara iz Jasenovca” nije nominovan za Zlatni globus. Sada je u toku odlučivanje o devet filmova u kategoriji za strana ostvarenja na izboru za Oskara.

– Tu nemam nikakvih iluzija, ovo sve je već sad napravilo toliku kontroverzu da su i članovi Akademije dovedeni u situaciju da se dobro zamisle da li da glasaju za njega, čak i ako im se film sviđa. Ali očigledno je da je taj film bio potreban, jer smo videli da su neki spremni da kažu da Jasenovac nije bio logor za Srbe. Mi smo misiju ispunili. Film je izašao, jedni pišu jedno, ima i ljudi koji pišu drugo, ali se jednostavno ta tema otvorila toliko da ne može više. Sve to je samo dokaz koliko je ovaj film bio potreban – zaključuje Antonijević.

Komentari

Your comment