Ovo su ptice koje su ostale zarobljene iza bilborda "Srbija pobeđuje": Zovu ih vazdušne akrobate i postoji razlog zašto su važne

U saopštenju Biološkog fakulteta navodi se da je bela čiopa (Tachymarptis melba) retka vrsta selice koja se gnezdi u Srbiji, dok ostatak godine provodi u Africi.

"Od 2018. godine gnezdi se u Beogradu, gde je populacija procenjena na između 50 i 100 gnezdećih parova, pri čemu se najveća kolonija nalazi upravo na Palati Albanija", navodi se u saopštenju.

Sa Fakulteta upozoravaju da je sezona gnežđenja u toku i da postavljeno reklamno platno onemogućava odraslim jedinkama pristup gnezdima i hranjenje mladunaca.

"Time je direktno ugrožen opstanak ove populacije na teritoriji glavnog grada", ističu sa Biološkog fakulteta.

Dodaju da bela čiopa u Srbiji ima status ranjive vrste, odnosno vrste koja se suočava sa visokim rizikom od izumiranja u prirodi.

Bela čiopa

Kada ljudi ugledaju belu čiopu, često je pomešaju sa lastom ili piljkom zbog sličnog oblika tela i načina letenja. Međutim, ova ptica pripada sasvim drugoj grupi. Bela čiopa (Apus caffer), poznata i kao belotrta čiopa ili White-rumped Swift, jedna je od najzanimljivijih ptica na svetu. Veći deo života provodi u letu, hraneći se insektima koje hvata u vazduhu, pijući vodu tokom leta i retko kada dodirujući tlo.

Iako se njeno glavno rasprostranjenje nalazi u podsaharskoj Africi, povremena posmatranja zabeležena su i na Balkanu, uključujući Srbiju i područje Beograda, uglavnom tokom migracija ili kao retki zalutali primerci. Zbog toga svako njeno pojavljivanje izaziva veliko interesovanje među ornitolozima i posmatračima ptica.

Kako izgleda bela čiopa

Bela čiopa je relativno mala ptica, dužine između 14 i 15,5 centimetara. Karakterišu je veoma duga, uska i srpasto povijena krila, kao i tamno telo koje u letu izgleda gotovo crno. Najupadljivija odlika je uska bela traka na trtici, odnosno delu tela iznad repa, po kojoj je vrsta i dobila ime. Ima i svetliju mrlju na grlu.

Za razliku od lasta, čiopa ima veoma kratke noge koje su prilagođene držanju za vertikalne površine. Gotovo nikada ne sleće na zemlju jer bi zbog anatomije nogu teško poletela sa ravne podloge. Većinu vremena provodi u vazduhu.

Ptica koja živi na nebu

Čiope predstavljaju ekstreman primer prilagođavanja životu u letu. Hrane se letećim insektima koje hvataju otvorenim kljunom tokom brzog leta. Vodu uzimaju prelećući nisko iznad vodenih površina, zahvatajući je kljunom bez sletanja.

Istraživanja pokazuju da pojedine vrste čiopa mogu provoditi mesece bez spuštanja na tlo, pa čak i spavati tokom leta. Bela čiopa deli mnoge od tih osobina sa ostalim predstavnicima porodice Apodidae.

Gde živi

Osnovno područje rasprostranjenja bele čiope obuhvata veliki deo podsaharske Afrike. Tokom poslednjih decenija vrsta je proširila areal ka severu, pa danas gnezdi i u delovima Maroka, Španije i Portugala. Naučnici smatraju da su joj u tome pomogli novi mostovi, zgrade i druge građevine koje koristi za gnežđenje.

Njena pojava u Srbiji nije redovna. Ipak, povremeni nalazi i opažanja tokom migracija pokazuju da se može registrovati i na prostoru Balkana, uključujući šire područje Beograda. Upravo zbog retkosti svako potvrđeno viđenje predstavlja važan podatak za ornitološku zajednicu.

Neobičan način gnežđenja

Jedna od najzanimljivijih osobina bele čiope jeste način na koji dolazi do gnezda. Umesto da ih sama gradi, često zauzima napuštena ili čak aktivna gnezda drugih vrsta, naročito lasta koje grade zatvorena gnezda od blata. Nakon preuzimanja gnezda, unutrašnjost oblaže perjem i pljuvačkom, gde polaže jedno do dva jaja.

U Evropi najčešće koristi gnezda crvenokrste laste, dok u Africi može preuzimati gnezda različitih vrsta lasta i drugih čiopa.

Zašto je važna za ekosistem

Bela čiopa ima značajnu ulogu u prirodnoj kontroli populacija letećih insekata. Hrani se velikim brojem sitnih insekata koje lovi tokom leta, uključujući termite, mušice i druge vrste koje se pojavljuju u velikim rojevima.

Prisustvo čiopa u urbanim sredinama često se smatra pokazateljem relativno očuvanih populacija insekata i odgovarajućih mesta za gnežđenje. Kao i druge insektivorne ptice, one učestvuju u održavanju prirodne ravnoteže ekosistema.

Da li je ugrožena

Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) i organizacije BirdLife International, bela čiopa trenutno ima status „najmanje zabrinjavajuća vrsta“ (Least Concern). To znači da se na globalnom nivou ne smatra ugroženom.

Zanimljivo je da pojedini stručnjaci procenjuju da brojnost vrste čak može rasti zahvaljujući širenju pogodnih mesta za gnežđenje na mostovima i građevinama koje čovek gradi. Ipak, kao i mnoge druge ptice koje se hrane insektima, dugoročno može biti pogođena smanjenjem brojnosti insekata, urbanizacijom i promenama staništa.

Zašto su opažanja u Beogradu važna

Svako registrovanje bele čiope u Srbiji predstavlja vredan podatak za praćenje promena u rasprostranjenju vrste. Tokom poslednjih decenija više južnih vrsta ptica proširilo je svoje područje ka severu Evrope, što naučnici povezuju sa klimatskim promenama, urbanizacijom i stvaranjem novih pogodnih staništa.

Upravo zato posmatranja ove vrste u Beogradu i drugim delovima Srbije imaju naučnu vrednost. Ona pomažu ornitolozima da razumeju kako se menjaju migracioni putevi i granice rasprostranjenja ptica u Evropi.

Fascinantna ptica neba

Bela čiopa predstavlja jedan od najboljih primera evolutivne prilagođenosti životu u vazduhu. Njena sposobnost da gotovo čitav život provede leteći, da se hrani i pije bez sletanja i da prelazi ogromne udaljenosti tokom migracija čini je jednom od najimpresivnijih ptica sveta.

Iako nije čest stanovnik Srbije, povremeni susreti sa ovom vrstom podsećaju koliko su migracije ptica složene i koliko su naši gradovi i reke deo mnogo šire mreže prirodnih puteva kojima se životinje kreću između kontinenata.