Hepatolozi upozoravaju da ovo piće uništava jetru više nego što ljudi misle, a prodaje se kao dijetalno i bez šećera

A možda bi trebalo da bude drugačije. Jetra je najveći unutrašnji organ u ljudskom telu. Ona reguliše metabolizam, učestvuje u detoksikaciji organizma i ima ključnu ulogu u imunitetu. Pretvara hranljive materije u energiju, uklanja toksine i predstavlja prvu liniju odbrane od štetnih materija i patogena koji ulaze kroz digestivni sistem. Bez funkcionalne jetre čovek ne može da živi.

Većina ljudi zna da preterano konzumiranje alkohola ozbiljno oštećuje jetru. Gastroenterološkinja i hepatološkinja doktorka Neha Džakete iz Univerzitetskog medicinskog sistema Merilenda potvrđuje da alkohol može dovesti do ozbiljnih bolesti jetre.

Međutim, alkohol nije jedini problem. Jedna od najvećih pretnji zdravlju jetre danas je metabolička disfunkcija povezana sa masnom jetrom, poznata kao MASLD, ranije nazivana nealkoholna masna bolest jetre. Ovo stanje nastaje kada se mast nagomilava u jetri, što vremenom može izazvati upalu i ozbiljna oštećenja.

Lekari upozoravaju da gazirani sokovi, posebno oni puni šećera, predstavljaju jedan od najpotcenjenijih uzroka problema sa jetrom.

„Od svih prehrambenih navika o kojima razgovaram sa pacijentima, redovno konzumiranje gaziranih sokova je ono čiji se uticaj na jetru najviše potcenjuje. Ljudi obično razmišljaju o gojenju ili kvarenju zuba, ali retko ko pomisli na jetru“, kaže doktorka Treta Purohit, gastroenterološkinja i hepatološkinja iz Oshi Health centra.

Prema njenim rečima, glavni problem je kukuruzni sirup bogat fruktozom, koji se nalazi u velikom broju gaziranih pića.

Doktorka Džakete objašnjava da upravo fruktoza podstiče nakupljanje masti u jetri i povećava rizik od insulinske rezistencije.

„Glukoza se raspoređuje po tkivima celog tela i njom upravlja insulin. Fruktoza funkcioniše drugačije. Ona gotovo direktno odlazi u jetru, gde se veliki deo pretvara u mast. Vremenom dolazi do upale i stvaranja ožiljnog tkiva“, objašnjava doktorka Purohit.

Ona upozorava da masna jetra može da se razvije čak i kod ljudi koji nemaju izražen višak kilograma.

Naučna istraživanja dodatno potvrđuju zabrinutost stručnjaka. Jedna velika meta-analiza koja je obuhvatila više od 35.000 ljudi pokazala je da čak i manje od jednog gaziranog soka nedeljno povećava rizik od masne jetre za 14 odsto. Kod osoba koje piju sedam ili više sokova nedeljno, rizik raste čak 53 odsto.

Drugo istraživanje pokazalo je da osobe koje konzumiraju najmanje jedno zaslađeno piće nedeljno imaju više nego dvostruko veći rizik od razvoja masne jetre u poređenju sa ljudima koji ne piju gazirane sokove.

Šta je sa „dijet“ gaziranim pićima?

Mnogi veruju da su dijetalni gazirani sokovi bezbednija alternativa, ali stručnjaci kažu da situacija nije tako jednostavna.

Hepatolozi objašnjavaju da za sada nema čvrstih dokaza da dijetalni sokovi direktno izazivaju masnu jetru, ali postoje indirektni načini na koje mogu da doprinesu problemu.

Doktorka Džakete navodi da pojedina istraživanja povezuju redovno konzumiranje veštačkih zaslađivača sa povećanjem telesne težine i jačim željama za slatkišima.

Doktorka Purohit dodaje da telo prirodno povezuje sladak ukus sa dolaskom kalorija. Kada slatkoća stiže bez kalorija, ta prirodna veza se vremenom remeti, pa organizam slabije reguliše osećaj sitosti i unos hrane.

Postoje i dokazi da veštački zaslađivači mogu promeniti ravnotežu bakterija u crevima, što utiče na metabolizam i može povećati rizik od insulinske rezistencije i pojačanog apetita.

Dobra vest je da stručnjaci ne smatraju da povremeno uživanje u gaziranom piću predstavlja ozbiljan problem. Problem nastaje kada ono postane svakodnevna navika.

Ako neko redovno pije gazirane sokove, lekari preporučuju da obične zaslađene sokove zameni barem dijetalnim verzijama, a još bolja opcija je gazirana voda bez dodatog šećera.

„Gazirana voda nema fruktozu, nema veštačke zaslađivače i nema otvorena pitanja o njenom uticaju na jetru. Mehurići sami po sebi ne utiču na jetru“, objašnjava doktorka Purohit.

Kada je reč o ishrani koja čuva zdravlje jetre, stručnjaci najčešće preporučuju mediteranski način ishrane. On podrazumeva mnogo povrća, voća, biljnih proteina, ribe i maslinovog ulja, uz ograničen unos crvenog mesa i ultra-prerađene hrane.

„Već više od dve porcije crvenog mesa nedeljno, ili čak jedna porcija prerađenog mesa poput slanine, kobasica i suvomesnatih proizvoda, može predstavljati faktor rizika za masnu jetru“, upozorava doktorka Purohit.

Za mnoge ljude upravo male promene, poput zamene gaziranih sokova običnom ili gaziranom vodom, mogu predstavljati prvi korak ka zdravijoj jetri i boljem opštem zdravlju.