Gorivo, Iran i haos u ekonomiji: Kako se Trampov povratak pretvorio u noćnu moru

Njegov neto rejting odobravanja pao je na minus 24 poena – 34 odsto Amerikanaca podržava njegov rad, dok ga 58 procenata ne odobrava. U odnosu na prethodnu sedmicu, rejting mu je dodatno pao za skoro dva poena.

Najveći problem za Trampa trenutno predstavlja ekonomija. Čak tri četvrtine Amerikanaca ocenjuje stanje ekonomije kao „loše“ ili „osrednje“, dok 63 odsto smatra da se situacija dodatno pogoršava. Posebno je dramatičan pad podrške kada je reč o inflaciji i cenama – neto podrška njegovom upravljanju tim pitanjem pala je na minus 43, što je najgori rezultat u njegovom aktuelnom mandatu.

Rat sa Iranom dodatno je pogoršao Trampovu poziciju. Njegov rejting u oblasti spoljne politike sada je na minus 20. Amerikanci su posebno nezadovoljni rastom cena goriva: pre početka sukoba prosečna cena galona benzina bila je ispod tri dolara, a sada iznosi gotovo četiri i po dolara. Iako ministar finansija Skot Besent tvrdi da „pomoć stiže“, mnogi građani ostaju skeptični zbog kontradiktornih poruka administracije o samom ratu.

Loši rezultati predsednika mogli bi ozbiljno da ugroze Republikansku stranku na izborima za Kongres koji se održavaju u novembru. Model Economista trenutno procenjuje da demokrate imaju čak 90 odsto šanse da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, dok je borba za Senat potpuno neizvesna.

Ipak, Tramp i dalje čvrsto kontroliše Republikansku stranku. Njegovi favoriti redovno pobeđuju na unutarstranačkim izborima. Tako je Ken Pakston, kontroverzni državni tužilac Teksasa kojeg je Tramp podržao, lako pobedio dugogodišnjeg senatora i osvojio republikansku nominaciju za Senat. Sličnu sudbinu doživeli su i drugi republikanci koji su se suprotstavili predsedniku, među njima senator Bil Kasidi iz Luizijane i kongresmen Tomas Masi iz Kentakija. Međutim, analitičari upozoravaju da lojalnost Trampu može pomoći u republikanskim preliminarnim izborima, ali i postati teret na opštim izborima zbog njegove velike nepopularnosti među širom populacijom.

Podaci pokazuju da Trampa i dalje najviše podržavaju beli birači i muškarci, dok su mladi, pripadnici manjina i visokoobrazovani Amerikanci među njegovim najvećim protivnicima. Posebno zabrinjava što čak i penzioneri, tradicionalno važan republikanski blok, pokazuju znatno slabiju podršku nego ranije.

Kada je reč o najvažnijim problemima u Americi, inflacija i rast cena ostaju dominantna tema za gotovo sve birače, bez obzira na stranačku pripadnost. Slede ekonomija i zapošljavanje, zdravstvena zaštita, porezi i državna potrošnja, kao i imigracija. Republikanci su posebno fokusirani na pitanje migracija i javne potrošnje, dok demokrate više brinu zdravstveni sistem i klimatske promene.

Analiza dugoročnih trendova pokazuje da se prioriteti Amerikanaca menjaju u skladu sa krizama koje pogađaju zemlju. Tokom Trampovog prvog mandata dominirala su pitanja zdravstvene zaštite i pandemije kovida, dok je tokom mandata Džoa Bajdena inflacija postala centralna politička tema posle pandemije i ruske invazije na Ukrajinu. Sada se upravo ekonomsko nezadovoljstvo pretvara u najveću političku pretnju Trampu i republikancima.