NOVA BAZA „Oterani“: Stručnjak smenjen zbog kolegijalnosti, sudija kažnjen zbog „Ceprisa“, inspektora progonili, posthumno ga proglasili za heroja

mr DEJAN LEKIĆ Stručnjak koji nije žmurio na nepravdu

Načelnik Odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem u Agenciji za zaštitu životne sredine, diplomirani građevinski inženjer i magistar veštačke inteligencije, čovek koji je napravio sajt na kom građani mogu da prate nivo zagađenja vazduha u realnom vremenu i nađu mnoge druge značajne informacije o stanju životne sredine, početkom januara 2021. prebačen je na radno mesto nižeg ranga bez ikakve najave i obrazloženja.

Sa mesta načelnika za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine prebačen je u grupu za unapređenje i obrazovanje inspektora za korišćenje softvera, u kojoj iznad sebe ima rukovodioca grupe, načelnika odeljenja, pomoćnika ministra. Mr Dejan Lekić je bio na mestu višeg savetnika u državnoj upravi 19 godina, sa najvišim ocenama, da bi naprasno bio degradiran jer „ne zadovoljava kriterijume“.
„Raspoređen sam na nižu poziciju od prethodne, sa manjom platom, na mesto predviđeno za nekoga sa pet godina radnog staža, a ja sam imao 27. Ono što su mi uradili je isto kao kada bi glavnog hirurga kliničkog centra prebacili da radi kao medicinska sestra u nekom domu zdravlja“, kazao je mr Lekić.

Mr Dejan Lekić je, iako to zvanično niko nikada neće priznati, smenjen zato što se javno usprotivio načinu na koji je nekadašnji načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha Milenko Jovanović dobio otkaz, ali i celoj proceduri koja je dovela do toga. Da bi se smena realizovala u okviru zakona i propisa, usvojena je nova sistematizacija radnih mesta u Agenciji. Sistematizacijom su, između ostalog, ukinuta dva odeljenja i pripojena drugim odeljenjima – Odeljenje za kontrolu kvaliteta vazduha, na čijem čelu je bio Milenko Jovanović, i Odeljenje za izveštavanje, indikatore i informacioni sistem koje kreira indikatore stanja životne sredine, priprema izveštaj o stanju životne sredine i vodi informacioni sistem životne sredine, ali i sarađuje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu. Na njegovom čelu je bio mr Lekić.

Mr Dejan Lekić je u Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) radio 17 godina, praktično od osnivanja. Zaposlio se još 2004. godine, na predlog tadašnjeg ministra nauke i zaštite životne sredine Aleksandra Popovića, koji je verovao da će doprineti radu Agencije osnovane u cilju sakupljanja i objavljivanja podataka o kvalitetu vazduha, kvalitetu vode, otpadu i javnom zdravlju. Koliko se i kako to danas radi, vidi se po kvalitetu vazduha koji je, posebno u zimskim mesecima, uglavnom nezadovoljavajućeg kvaliteta.

#blockquote_0

ALEKSANDAR TREŠNJEV -  Žrtva pokušaja disciplinovanja sudija

Ime sudije Aleksandra Trešnjeva u javnosti se prvi put pojavilo u decembru 2011. godine, kada je „u paketu“ sa Vladimirom Mesarovićem, sinom tadašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, Majom Ilić i Draganom Miloševićem, prebačen u Posebno odeljenje Višeg suda. U njemu je bio od 2012, pa sve do novembra 2017, kada je, godišnjim rasporedom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, vraćen iz Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u redovno Krivično odeljenje. Zbog toga su sva suđenja u kojima je on bio član ili predsednik veća morala da počnu iznova, a među njima je bilo i onih koja su u fazi završnih reči.

U obrazloženju odluke predsednik suda naveo je da je sudiji Aleksandru Trešnjevu istekao mandat, a da on nije pokazao dovoljnu stručnost, i da su mu rezultati rada lošiji od ostalih kolega, te nije bilo opravdanog razloga da mu se mandat produžava. Ovakva odluka i obrazloženje predsednika suda naišlo je na brojna osporavanja, s jedne strane zbog činjenice da se suđenja vraćaju na početak, s druge strane zbog toga što je kao predsednik suda ocenjivao stručnost sudije, za šta nije ovlašćen.

„Ovo što mi se događa je pokušaj discipinovanja sudija i pokazna vežba šta može da se dogodi sudiji ukoliko ne radi onako kako predsednik suda misli da treba“, kazao je tada sudija Aleksandar Trešnjev, a kao uzrok svega što mu se dogodilo naveo je sukob s predsednikom suda Aleksandrom Stepanovićem, do kog je došlo sredinom 2016, kada je ušao u strukovno udruženje „Cepris“, koje je se bavi analizom rada pravosuđa. Tada ga je predsednik suda izuzeo iz jednog postupka u kome je sudio, jer je advokat odbrane na tom suđenju takođe bio član „Ceprisa“.

Povodom slučaja Trešnjev oglasilo se i Društvo sudija, koje je u svom saopštenju navelo da je godišnji raspored u nadležnosti predsednika suda, ali da predsednik suda nije nadležan da ocenjuje sudije i da je time narušio ugled i dostojanstvo sudijske profesije i pravni poredak Republike Srbije i pozvalo Visoki savet sudstva da reaguje. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević takođe je rekao da je godišnji raspored u nadležnosti predsednika suda, ali da on smatra da ne bi trebalo menjati sudije u predmetima u kojima sude.

Predsednik suda tražio je od Visokog saveta sudstva da odluči da li je članstvo u „Ceprisu“ spojivo sa sudijskom funkcijom. Visokom savetu sudstva se istovremeno obratio i sudija Trešnjev, žaleći se na odluku o izuzeću. Ceo slučaj završen je tako što je VSS odlučio da odbaci pritužbu Trešnjeva, a predsednik Višeg suda je obavešten da VSS nije nadležan za davanje traženog mišljenja o nespojivosti sudijske funkcije i članstva u stručnom udruženju.

Aleksandar Trešnjev nije napustio pravosuđe - on je sudija Višeg suda u Beogradu, predsednik Centra za pravosudna istraživanja („Cepris“) i oštar kritičar ove vlasti koja „zastrašuje tužioce i sudije koji ne žele da donose odluke onako kako to predsednik Aleksandar Vučić traži i očekuje“.

#blockquote_1

DEJAN JOVIĆ - Za života „kriminalac“, posthumno heroj

Dejan Jović (1972-2020), pokojni nagrađivani zamenik načelnika Trećeg odeljenja za krvne i seksualne delikte beogradske policije, vodio je istrage u slučajevima vezanim za najveće državne afere. Jović je istraživao ubistvo Vlastimira Miloševića, advokata Miše Ognjanovića, demoliranje kluba „Komitet“, ali i misterioznu smrt advokata Vladimira Cvijana, a zbog kojih se našao na meti čelnika vrha MUP.

Bio je na dobrom tragu da poveže i prikupi dokaze ko je sve povezan iz vrha MUP-a sa grupom Veljka Belivuka, šta je odrađivao za njih i kako su ga zauzvrat štitili i pokrivali. Upravo pripadnici klana „Belivuk“ su tog septembra 2018. demolirali klub „Komitet“, a ovaj slučaj je, po svemu sudeći, inspektoru Joviću „došao glave“. Kao drugi čovek u Odeljenju za krvne i seksualne delikte u Beogradu, istraživao je i smrt Vladimira Cvijana, čije telo je pronađeno 5. januara 2018, a za koju je javnost saznala tek tri godine kasnije. Čini se da je Jovićevo približavanje rešenju nekih slučajeva bilo ključni okidač da se skloni iz MUP i da se zaustavi operativni rad na predmetima koji su u tom trenutku pretili da ukažu na direktnu vezu vrha države i policije sa kriminalnim grupama.

#blockquote_2

Uhapšen je u decembru 2018. godine i protiv njega je pokrenut proces koji deluje kao namešten. Optužen je da je uticao da se jednom policajcu prijavljenom za porodično nasilje izrekne blaža mera. Na sudu je utvrđeno da je nevin, pa je u martu 2020, nakon godinu dana suđenja, oslobođen svih optužbi. Četiri meseca nakon toga je preminuo.
Prema zvaničnim informacijama, smrt je posledica koronavirusa, dok je sa druge strane Novi policijski sindikalni savez Srbije iskazao sumnje da je Jović ubijen i podneo krivičnu prijavu protiv Marka Miljkovića kao neposrednog izvršioca, Dijane Hrkalović kao organizatora i podstrekača, Dejana Bojovića, načelnika Uprave policije Srbije, kao saučesnika, i ostalih NN saučesnika „zbog sumnje da su počinili teško ubistvo na svirep i podmukao način policajca Dejana Jovića“.

Provladini tabloidi, koji su ga skoro dve godine optuživali da je povezan sa kriminalcima, da sarađuje sa „škaljarskim klanom“ i klanom Luke Bojovića, nakon smrti su počeli da pišu hvalospeve o njemu. Danas inspektora Dejana Jovića više niko i ne pominje.

***