VIDEO Besne protesti u Albaniji: Zbog projekta Trampovog zeta i ćerke deo obale zatvoren čeličnom ogradom

Ograđeno područje obuhvata oko 300 hektara privatnog zemljišta između lagune i Jadranskog mora, a prema najavama na toj lokaciji trebalo bi da nikne višemilijarderski turistički kompleks sa luksuznim hotelima, vilama, marinama i ekskluzivnim odmaralištima.

Međutim, za mnoge meštane i aktiviste prvi vidljivi znak projekta nisu bila obećanja o investicijama i razvoju, već metalne ograde koje su se pojavile preko peščanih dina, plaža i borovih šuma koje su decenijama bile dostupne građanima.

Poslednjih nedelja u zaštićenom području Pishë Poro–Nartë primećene su teške građevinske mašine, novoizgrađeni pristupni putevi i iskopi ispunjeni betonom, dok je pristup pojedinim delovima obale postao znatno ograničen.

Iako albanske vlasti još nisu zvanično predstavile kompletan projekat, više zvaničnika je nezvanično potvrdilo da su već izdate početne dozvole za razvoj i pripremne radove, što je omogućilo ograđivanje terena i početak radova.

Konačno arhitektonsko rešenje još nije objavljeno.

Prema informacijama koje prate investiciju, glavni plan projekta izrađuju tri međunarodno priznate evropske i svetske arhitektonske kuće, a očekuje se da će uskoro biti predat nadležnim institucijama na odobrenje, piše Atlantiku.

Nedostatak transparentnosti dodatno je pojačao kritike ekoloških organizacija i lokalnog stanovništva, od kojih mnogi tvrde da su za razmere projekta saznali tek kada su se duž obale pojavile ograde.

Organizacije za zaštitu prirode PPNEA i EuroNatur optužile su institucije da uskraćuju dokumentaciju o uticaju na životnu sredinu i da čitav proces sprovode bez ozbiljne javne rasprave.

Ekološki aktivisti upozoravaju da se građevinski radovi izvode tokom sezone razmnožavanja divljih životinja u jednom od ekološki najosetljivijih priobalnih područja Albanije. Reč je o staništu brojnih migratornih ptica, osetljivih laguna, peščanih dina i drugih zaštićenih prirodnih ekosistema.

Prema tvrdnjama stručnjaka koji prate situaciju na terenu, vekovima formirane prirodne dine već trpe ozbiljna oštećenja usled radova.

Napetosti su dodatno porasle nakon što su demonstranti ušli na gradilište i uklonili delove ograde, optužujući vlasti i investitore da privatizuju javnu obalu zarad elitnog turizma.

Lokalni ribari i stanovnici tvrde da su putevi koje su generacije koristile za pristup moru sada zatvoreni ili pod strogim ograničenjima.

Ekološki aktivisti navode i da su tokom dokumentovanja radova na terenu bili izloženi pritiscima i neprijatnostima.

S druge strane, pristalice projekta ističu da se razvoj odvija isključivo na privatnom zemljištu i da bi mogao da pretvori ovaj deo Albanije u prestižnu mediteransku turističku destinaciju, privuče velike investicije i otvori nova radna mesta.

Ipak, za kritičare je upravo simbolika ograđivanja velikih delova zaštićene obale postala centralna tačka spora.

Za mnoge građane Albanije rasprava više nije samo pitanje turističkog razvoja. Ona se sve više svodi na pitanje ko ima pravo pristupa obali svoje zemlje – i koliko je ostalo od njenih poslednjih netaknutih prirodnih predela.