Da li zbog ovoga Tramp okleva s novim napadom? Sateliti otkrili šta Iran radi pod zemljom

Analiza CNN-a pokazuje da je Iran za svega nekoliko nedelja uspeo da ponovo otvori većinu tunela koji su bili zatrpani tokom rata. Koristeći relativno jednostavnu mehanizaciju poput buldožera, utovarivača i kamiona, iranske vlasti su do sada osposobile 50 od ukupno 69 ulaza u podzemne raketne baze koje su gađale američke i izraelske snage.

Tokom sukoba, SAD i Izrael pokušavali su da ograniče iransku sposobnost lansiranja projektila uništavanjem puteva i zatrpavanjem tunela koji vode do podzemnih skladišta raketa. Takva taktika privremeno je smanjila broj iranskih napada, ali nije uništila same zalihe projektila, koje se nalaze duboko pod zemljom.

Stručnjaci upozoravaju da Iran i dalje raspolaže velikim brojem raketa dugog dometa. Sem Lair iz Centra za studije neširenja naoružanja Džejms Martin smatra da Teheran može da nastavi sa lansiranjem projektila sve dok ima lansere i obučene posade, čak i ako je proizvodnja novih raketa privremeno zaustavljena.

Satelitski snimci pokazuju da su u pojedinim bazama, poput one kod Dezfula, ponovo otvorena četiri od pet ulaza u podzemni kompleks. U drugim objektima popravljeni su i putevi koji su prethodno bili uništeni bombardovanjem kako bi se sprečilo kretanje mobilnih lansera.

Predsednik SAD Donald Tramp više puta je isticao da je uništavanje iranskih raketnih kapaciteta jedan od glavnih ciljeva vojne kampanje. Još u martu je naveo da je potpuna degradacija iranskih raketa, lansera i povezane infrastrukture među ključnim ratnim ciljevima Vašingtona.

Međutim, iranska mreža podzemnih baza građena je više od dve decenije upravo sa ciljem da preživi ovakve napade. Neki objekti nalaze se stotinama metara ispod stena, što značajno ograničava mogućnosti njihovog uništavanja iz vazduha. Zbog toga su SAD i Izrael uglavnom gađali ulaze u tunele, a ne same podzemne komplekse.

Tokom rata ozbiljno su oštećene i fabrike koje proizvode komponente za rakete, raketna goriva i tela projektila. Nakon postizanja primirja, američki ministar odbrane Pit Hegset tvrdio je da Iran neće moći da obnovi svoje kapacitete i da je njegova vojna industrija praktično uništena.

Ipak, stručnjaci procenjuju da se u podzemnim skladištima i dalje nalazi oko 1.000 projektila. Pošto su uskladišteni duboko pod zemljom, veruje se da većina njih nije pretrpela ozbiljna oštećenja tokom bombardovanja.

Posebno zabrinjava brzina kojom Iran obnavlja infrastrukturu. Na satelitskim fotografijama vide se desetine građevinskih vozila angažovanih na uklanjanju ruševina i saniranju štete. Na pojedinim lokacijama popravljeni su čak i asfaltni putevi koji su bili potpuno uništeni.

Američki obaveštajni izvori navode da je Iran već počeo da obnavlja ključne vojne kapacitete, uključujući proizvodnju dronova, zamenu uništenih lansera i rekonstrukciju delova raketne industrije. Jedan američki zvaničnik rekao je za CNN da je Teheran „nadmašio sve procene obaveštajne zajednice o brzini oporavka“.

Za mnoge analitičare upravo tu leži osnovni problem vojne strategije prema Iranu. Dok SAD i Izrael koriste sofisticirano i izuzetno skupo naoružanje kako bi uništili vojne ciljeve, Iran štetu često sanira jednostavnom građevinskom mehanizacijom.

„Potrebno je koristiti veoma napredno i veoma skupo oružje da bi se napravila ovakva šteta, dok je oporavak izuzetno jednostavan – dovoljan je buldožer“, ocenjuje Timur Kadišev sa Univerziteta u Hamburgu.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi moglo biti prerano zaključiti da je iranska raketna pretnja neutralisana. Naprotiv, satelitski snimci pokazuju da Teheran ubrzano vraća u funkciju svoju podzemnu vojnu infrastrukturu, što bi u slučaju novog sukoba moglo da mu omogući nastavak raketnih napada širom regiona.