Harvard studija na 200.000 ljudi, koja je trajala 30 godina, otkrila šta je zapravo ključno za zdravlje srca – nije ono što većina misli

Novo istraživanje sugeriše da fokus zdrave ishrane ne bi nužno trebalo da bude na tome šta izbacujete iz svoje ishrane (na primer, smanjen unos ugljenih hidrata ili kalorija). Umesto toga, naglasak bi trebalo da bude na tome šta zapravo unosite u organizam i na kvalitetu tih namirnica.

Studija koja je pratila skoro 200.000 muškaraca i žena u Sjedinjenim Američkim Državama tokom približno 30 godina pokazala je da su neke dijete sa malo masti i malo ugljenih hidrata bolje za zdravlje srca od drugih.

Ključ je bio u kvalitetu same hrane, a ne u količini ugljenih hidrata ili masti, piše Science Alert.

Istraživanje, koje su vodili stručnjaci za javno zdravlje sa Univerziteta Harvard, sugeriše da, ukoliko je u ishrani previše prerađene hrane i životinjskih proteina ili masti, ili nedostaje dovoljno povrća, voća, integralnih žitarica, zdravih masti ili esencijalnih makronutrijenata, dugoročno možda neće doneti značajne koristi za zdravlje kardiovaskularnog sistema, čak i ako se po definiciji smatra dijetom sa malo ugljenih hidrata ili malo masti.

„Naši nalazi pokazali su da nije reč samo o smanjenju ugljenih hidrata ili masti već o kvalitetu hrane koju ljudi biraju kako bi formirali takav način ishrane“, zaključio je epidemiolog sa Harvarda Žijuan Vu, koji je predvodio istraživanje objavljeno u februaru.

„Fokusiranje isključivo na sastav nutrijenata, bez obraćanja pažnje na kvalitet hrane, možda neće doneti zdravstvene koristi.“

Učesnici studije koji su se hranili zdravom i raznovrsnom hranom sa adekvatnim unosom makronutrijenata imali su viši nivo tzv. dobrog holesterola u krvi, kao i niže nivoe masti i markera upale u poređenju sa onima čijoj su ishrani nedostajali ti ključni elementi.

Takođe su imali značajno manji rizik od razvoja koronarne bolesti srca, najčešćeg uzroka srčanog udara.

„Ovi rezultati ukazuju na to da zdrave dijete sa malo ugljenih hidrata i malo masti mogu deliti zajedničke biološke puteve koji poboljšavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema“, objasnio je Vu. „Fokusiranje na ukupni kvalitet ishrane može pružiti fleksibilnost pojedincima da izaberu obrasce ishrane koji odgovaraju njihovim preferencijama, a da pritom i dalje podržavaju zdravlje srca.“

Nalazi su zasnovani na podacima o ishrani koje su sami učesnici prijavljivali, a svi su bili zdravstveni radnici, pa su možda imali veću zdravstvenu osvešćenost i bolji pristup zdravstvenoj zaštiti u odnosu na opštu populaciju.

To donekle predstavlja ograničenje, međutim, dužina praćenja u studiji je impresivna i iznosi više od 5,2 miliona osoba-godina (zbir ukupnog vremena tokom kog su svi učesnici praćeni).

Ovi nalazi pridružuju se sve većem broju dokaza koji sugerišu da je za širok spektar zdravstvenih ishoda generalno najbolje jesti manje prerađene hrane, a više integralnih žitarica i povrća.

Stroge dijete koje broje kalorije, ugljene hidrate ili masti možda nisu neophodne.

„Ova studija pomaže da se razgovor pomeri dalje od dugogodišnje debate o dijetama sa malo ugljenih hidrata naspram dijeta sa malo masti“, rekao je kardiolog sa Univerziteta Jejl, Harlan Krumholz, glavni urednik časopisa Journal of the American College of Cardiology.

„Nalazi pokazuju da je za zdravlje srca najvažniji kvalitet hrane koju ljudi jedu. Bez obzira na to da li ishrana sadrži manje ugljenih hidrata ili manje masti, naglasak na biljnim namirnicama, integralnim žitaricama i zdravim mastima povezan je sa boljim kardiovaskularnim ishodima.“

Studija je objavljena u časopisu Journal of the American College of Cardiology.