Lisice na rukama i kesa na glavi: Kako policija decenijama iznuđuje priznanja

Aleksandar Nešović sahranjen je u četak na Novom bežanijskom groblju u Beogradu. Za to vreme policija nastavlja svoj posao istrage ubistva, ali neki od osumnjičenih su izneli da ih je policija tokom ispitivanja tukla, ali i gušila stavljajući kese na glavu. To je već uobičajen, višedecenijski način mučenja osumnjičenih pomoću kog policajci pokušavaju da iznude priznanje o krivici, koje često bude plasirano kao krunski dokaz.

U ovom slučaju su inspektori koji su ispitivali osumnjičene, a među kojima je, po izjavi jednog od osumnjičenih, bio i načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, pokušavali da iznude iskaz o prisustvu i ulozi jednog od uhapšenih i tako usmere istragu u tom pravcu.

Po rečima advokata Jovana Rajića, Srbija je potpisnica međunarodnih konvencija o zabrani mučenja i ponižavanja pritvorenih i zatvorenih lica, ali ovde je problem mnogo složeniji.

"Iluzorno je pričati o poštovanju ljudskih prava i načinu na koji se osumnjičeni mogu ispitivati. Problem je i pravne prirode, jer se ceo postupak ne može zasnivati na iznuđenim priznanjima, zapravo na nezakonito prikupljenim dokazima. Ovakav postupak, gušenje kesom, ne ugrožava samo zdravlje osobe koja je mučena, već i ugrožava i ishod postupka", objašnjava advokat Jovan Rajić.

Treba imati u vidu i kontekst onoga što bi trebalo da usledi.

"Ukoliko se pokaže da je ono što osumnjičeni tvrde, da su prebijeni i mučeni, to ugrožava celokupnu istragu. Taj postupak ostavlja jedan neprijatan i gorak ukus, ali ništa u vezi sa ovim slučajem nije normalno. Tu postoje dve stvari, prva je hiper produkcija informacija od strane VIšeg javnog tužilaštva u Beogradu i režimskih tabloida koja treba da zbuni i sludi narod, pre svega njihove gledaoce i čitaoce, pa će na kraju vlast od, recimo 10 informacija, plasirati tri kao istinu, a ostale će 'zaboraviti', i to u trenutku kada njima bude odgovaralo da usmere istragu u pravcu koji im bude odgovarao", objašnjava Rajić.

Ovakav brutalan način ispitivanja ljudi, a svi su u jednom trenutku imali veze sa Srpskom naprednom strankom, od žrtve do okrivljenih, pokazuje još jednu stvar, smatra sagovornik.

"Postoji više suprotstavljenih interesnih grupa u samom režimu, čini mi se da su oni i dalje nesnađeni šta raditi dalje. I dalje ne znaju u kom pracu će to da ide", kaže advokat Rajić.

Sumnjiva smrt poznatog slikara

Jedna od brutalnijih istraga koje je provodio MUP Srbije bila je ona nakon ubistva načelnika, generala Boška Buhe koji je likvidiran u blizini nekadašnjeg hotela "Jugoslavija" u junu 2002. godine. Istraga je fokusirana na pripadnike takozvane Makine grupa, čiji je vođa bio Željko Maksimović Maka.

Osim policajaca, "osumnjičene" su ispitivali i pripadnici zemunskog klana. Jedan od inspektora koji ih je ispitivao, a po njihovom svedočenju i najviše tukao bio je inspektor Slobodan Pažin, kasnije uhapšen i osuđen zbog svojih veza sa zemunskim klanom.

Među osobama koje je policija ispitivala bio je i poznati slikar Dragan Malešević Tapi. On je od posledica "ispitivanja" preminuo 29. oktobra 2002. godine u prostorijama beogradske policije.

Njega nisu toliko tukli, ali, pričalo se da je Tapiju pozlilo nakon što je prošao tretman kesom, koja mu je stavljana na galvu i kojom je gušen. Na kraju je Maleševića izdalo srce i on je preminuo.

Zanimljivo je da je jedan od policajaca koji ga je tada ispitivao, danas jedan od rukovodilaca MUP Srbije.

Ubistvo u stanici u Boru

Godine su možda prošle, ali ne i nasilje kojem pojedini pripadnici policije pribegavaju u radu. To je pokazao i slučaj Dalibora Dragijevića iz Bora, koji je preminuo u policijskoj stanici tokom zadržavanja u aprilu 2024. godine. Dok je MUP lagao da je kobnog dana, tokom ispitivanja, Dragijeviću pozlilo, odbukcija je pokazala da je umro nasilnom smrću i da gotovo da nije imao deo tela na kojem nije imao povrede.

Taj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, a do danas niko nije odgovorao za smrt čoveka u policijskoj stanici.

Uprkos brojnim reorganizacijama unutar MUP-a, ovakvi slučajevi pokazuju da problem policijske brutalnosti i dalje nije iskorenjen.