Tiago Stanković “čitateljki“ Maji Gojković: Pomozite piscima

Kultura 09. Nov. 202012:16
Share:
Dejan Tiago Stanković i Maja Gojković, Foto: Ivan Dinić/Nova S/Arhiva

U Srbiji su izdavaštvo i knjižarstvo solidni, imamo formiranu čitalačku publiku, ali sve to nije dovoljno ni za skroman život od pisanja. Treba nam podrška države, kakvu dobijaju druge, skuplje umetnosti, film, ples.

Ovo je deo iz pisma koje je pisac Dejan Tiago Stanković uputio ministarki kulture i informisanja Maji Gojković. Tekst naslovljen sa “Pismo čitateljki“, objavljen na Stankovićevom Fejsbuk profilu, sadrži predloge kako bi naša država mogla da pomogne.
Uz konstataciju da autori knjiga u Srbiji ne mogu da žive od svog rada, pisac daje poređenje sa Portugalom gde delom živi i stvara, i ocenjuje da je situacija bolja u Hrvatskoj.

Post Dejana Tijaga Stankovića prenosimo u celosti:

“Poštovanoj ministarki kulture Maji Gojković.

Pre svega bih vam čestitao na izboru na novu funkciju, uz nadu da će vam taj posao više prijati nego prethodni i da ćete se u njemu daleko bolje pokazati.

Koristeći priliku da moja čitateljka drži portfelj srpske kulture požurio sam da vam se lično obratim još dok ste novi u kabinetu, ne bih li vam skrenuo pažnju na par pitanja koje smatram vitalnim za našu savremenu književnu produkciju a po kojima biste lako i na legalan način mogli da pomognete, verujem da je potrebno samo imati političku volju.

Verujem da ne treba da objašnjavati važnost nacionalne književnosti za svaki narod, ali nije zgoreg znati da srpski pisci, čak i oni najprodavaniji, ne mogu nikako da žive od pisanja. Mi od svake prodate knjige dobijamo po maksimalno 10 odsto, to je u najboljem slučaju 100 dinara. Malo aritmetike je dovoljno da bi se lako razumelo koliki bi tiraži bili potrebni da bi se od toga moglo preživeti. Tiraži nisu ni približno toliki. U Srbiji su izdavaštvo i knjižarstvo solidni, imamo formiranu čitalačku publiku, ali sve to nije dovoljno ni za skroman život od pisanja. Treba nam podrška države, kakvu dobijaju druge, skuplje umetnosti, film, ples.

Portugal u kome živim je po ugledu na druge, razvijenije zemlje ustanovio godišnje stipendije za kreativno pisanje svih žanrova književnosti, poezije, drame i proze. Tih par desetina stipendija godišnje za državu nisu velika sredstva, a za pisce čine ogromnu razliku. Potrebno je podneti sinopsis knjige, CV, par preporuka i par napisanih poglavlja, i ako dobije stipendiju pisac može čitavih godinu dana da piše ne brinući se za opstanak. Lično sam, iako najviše pišem na našem jeziku, od portugalske države dobio stipendiju, dakle pristojnu platu 12 meseci da bih pisao. Dakle, za moje knjige koje ste pročitali veoma je zaslužna portugalsko Ministarstvo kulture.
Hrvatska je takođe ispratila trend tako da je dobar deo istaknutih hrvatskih romana poslednjih godina takođe napisan na državnim stipendijama. Rekao bih da je baš zato hrvatska književna scena u ovom trenutku vitalnija, mada se tamo čita puno manje, knjige su znatno skuplje i izdavaštvo i knjižarstvo nisu ni prineti srpskom. Za tu prednost mogu da se zahvale samo svojoj državi.

Još bih dodao da ta mera ne bi bila nikakva sramota, za stipendije konkurišu i dobijaju ih čak i afirmisani pisci jer ni oni nisu manje siromašni nego početnici. Podsetio bih takođe da se stipendije po pravilu dodeljuju i nerežimskim piscima, budući da je kultura bitnija od dnevne politike. Ukoliko se po tom pitanju ne slažete sa mnom, molim vas da ovaj moj predlog zanemarite.

Drugo pitanje na koje bih skrenuo pažnju vezano je za internacionalni plasman naše književnosti. Pre dosta godina, skrenuo sam tadašnjem vašem prethodniku, Voji Brajoviću, pažnju da Srbija bila jedina evropska zemlja koja u tom trenutku nije imala program za pomoć za prevođenje nacionalnih pisaca na strane jezike. Čim smo identifikovali nedostatak, ministarstvo je promptno reagovalo, program smo lako formulisali, i on i danas kako-tako funkcioniše, doduše siromašno, ali bez njega naše knjige ne bi imale baš nikakve šanse da se prevedu i izdaju van Srbije, jer inostrani izdavači više ne plaćaju prevode sa malih jezika, oslanjaju se na države koje promovišu svoje književnost. Mislim da bi taj fond trebalo uvećati jer svake godine deo knjiga ne dobije pomoć, a prevodi se tako malo da bi trebalo da se ugledate na Portugalce koji podržavaju svaki prevod koji konkuriše, nema toga tako puno.

Uveren sam da će i strukovna udruženja pisaca podržati ovu ili sličnu inicijativu, te se nadam da ćete ovaj predlog uzeti u razmatranje”, piše Dejan Tiago Stanković u pismu Maji Gojković objavljenom na njegovom Fejsbuk profilu.

Komentari

Your comment