Sa samo 15 godina osvojila titulu misice, a kasnije postala pevačica i glumica: Posle dva propala braka, sreću našla s čuvenim muzičarem

Kao Mis SFRJ davne 1968. predstavljala je našu zemlju u Majamiju, kada smo se prvi put pojavili na ovom takmičenju, i ponela prestižnu titulu Mis fotogeničnosti. Daliborkina karijera sigurno bi išla drugačijim putem da nije odlučila da se zbog ljubavi vrati u domovinu. Danas sa osmehom i dozom zrelosti govori o tom uzbudljivom periodu svog života, ističući da se nijednog trenutka nije pokajala što je donela takvu odluku.

"Prijala mi je ta titula, naravno. Preko grudi sam nosila lentu sa imenom moje zemlje – Jugoslavije, to je moja otadžbina. Neka kaže ko šta hoće, ali ja sam bila u nečemu prva na svetu", ispričala je nekadašnja misica Daliborka Stojšić u podkastu "Životna priča".

Ipak, vrlo brzo je shvatila da joj ta titula u tadašnjoj zemlji ne može doneti konkretnu korist:

"Znala sam da bi svakoj drugoj devojci ta titula više koristila nego meni, jer kod nas tada uopšte nije postojao pojam fotomodela. Nisam mogla da zaradim na tome."

Iako je prošla obuku kod čuvene manekenke Tamare Bakić, Daliborka priznaje da se u svetu klasičnog manekenstva nikada nije pronašla: "Na kursu su nam rekli: 'Niste vi važni, važan je model. Vi ste šetajuća vešalica.' E, ja to nisam mogla. Ja sam uvek birala gde mogu da budem - ja."

Upravo ta autentičnost izdvojila ju je među stotinama devojaka iz celog sveta:

"U Majamiju sam bila okružena manekenkama koje su bile statične, a ja sam se ludirala! Foto-reporteri su me obožavali jer sam bila stalno u pokretu, radila sam lude stvari koje su im se dopadale. Njih 200 iz celog sveta glasalo je za mene. Dobila sam fantastične ponude – šestogodišnji ugovor od 'Kolumbija filma' i dvogodišnji ugovor od kozmetičke kuće 'Helen Kertis'. Odbila sam, žurilo mi se kući. Imala sam verenika, mog prvog muža Žarka Dančua, i već sam ovde pustila koren. Tamo mi je sve bilo strano, a ni mentalitet Amerikanaca mi se nije dopao. Ja sam slovenska duša - tražim nešto dublje."

Po povratku u zemlju, čekao ju je niz poslovnih prilika i nastavak pevačke karijere, što joj je, kako kaže, bilo mnogo bliže srcu. Turneje po celom svetu, sa akcentom na tadašnji SSSR kao deo grupe "One i oni", donele su joj međunarodnu popularnost. Na Splitskom festivalu udala se za Žarka Dančua. Venčanje je trebalo da bude tajno, ali se na kraju pretvorilo u spektakl. Na turneji po Ukrajini saznala je da je u drugom stanju; nastupala je još mesec dana, a onda se povukla i rodila sina jedinca Bojana sa kojim danas ide na hevi-metal koncerte i muzičare gađa plišanim medvedićima, kao što je publika svojevremeno gađala nju dok je radila velike turneje.

Iz javnosti se povukla pre tri decenije; tad se okrenula pisanju poezije i dodatnom učenju stranih jezika.

O dvostrukom iskustvu razvoda, takođe je govorila u podkastu "Životna priča": "Uvek je teško. Život se lomi, napuštate ono što ste gradili i u šta ste verovali. Ali čovek uvek mora da bude spreman da počne ispočetka."

Podsetimo, prvo filmsko ostvarenje u kome je igrala bio je kratki film Dejana Đurkovića pod nazivom “Presađivanje osećanja” iz 1969. godine. Od tada do 1980. godine Daliborka je glumila u televizijskim serijama “Obraz uz obraz”, “Pravdo budi lijepa”, “Sviju srca miljenici”, “U vaše zdravlje” i drugima.

Objavila je dve zbirke pesama pod nazivom “Lutka koja govori” i “Vuk samotnjak”.