Da li se BIA vraća svojim korenima: Umesto da štiti državu i građane, njoj je prioritet borba protiv „unutrašnjih neprijatelja“ vlasti

Fotelja direktora Bezbednosno-informativne agencije ostala je upražnjena, nakon što je Aleksandar Vulin podneo ostavku. Čovek koji je na crnoj listi SAD zbog umešanosti u kriminalne radnje i širenje korupcije, svakako nije ni trebalo da bude na tom mestu. Njegovim dolaskom ova bezbednosna institucija je dodatno srozana.Ne treba zaboraviti da su ovom institucijom, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, rukovodili ljudi koji nisu iz bezbednosnog sektora. Među njima je i sadašnji ministar policije Bratislav Gašić, koji je pre Vulina rukovodio BIA i koji je jedan od najbližih saradnika predsednika Aleksandra Vučića.Sa druge strane, sada su u igri za Vulinovog naslednika takođe ljudi bliski SNS, poput Bruna Đurana, zatim bivšeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ali i aktuelnog ambasadora Srbije u Vašingtonu Marka Đurića. Od njih jedino Đuran, koji slovi za čoveka bliskog porodici Vučić, ima potrebno iskustvo s obzirom da je godinama u bezbednosnim institucijama u Srbiji.

Profesor Fakulteta za bezbednost Božidar Banović za Novu objašnjava ko bi trebalo da vodi BIA i kakva bi ta institucija trebalo da bude."Osoba iz bezbednosnih struktura istovremeno može biti osoba bliska politici. Na čelu BIA, a ranije RDB pa dalje unazad u istoriju, uvek je bila osoba manje, ili više, bliska politici, odnosno aktulnim nosiocima vlasti. Slično je i u drugim državama. Međutim, po mom mišljenju, na čelu BIA bi svakako trebalo da bude osoba sa dugogodišnjim iskustvom u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, a ako slučajno nije tako, onda bi najbliži saradnici te osobe to svakako morali biti", objašnjava profesor Banović.

Prema njegovim rečima BIA je, prema odredbama zakona, posebna organizacija, čijeg direktora postavlja i razrešava Vlada, pa je u tom smislu svakako nemoguće otkloniti politički uticaj na rad BIA.Ipak, mišljenja je da bi trebalo izbegavati da se na čelo BIA postavljaju nekompetentni stranačko-politički kadrovi, koji ne poznaju u dovoljnoj meri organizaciju i funkcionisanje agencije i koji nikada nisu u njoj radili. Zakon o BIA ne predviđa nikakve uslove koje bi trebalo da ispunjava neko da bi bio postavljen za direktora BIA, i to ostavlja prostor za različite uticaje i zloupotrebe."Primarni zadatak BIA trebalo bi da bude, što joj i samo ime kaže (Bezbednosno informativna agencija), prikupljanje i stručna obrada i analiza informacija radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka i ugrožavanje bezbednosti. Dakle, BIA bi primarno trebalo da deluje preventivno, a ne represivno. Međutim, Zakon o BIA daje joj klasična policijska ovlašćenja. Smatra se da bezbednosno-obaveštajne službe uopšte ne bi trebalo da raspolažu istražnim policijskim ovlašćenjima vezanim za krivični postupak. Na ovo je, polazeći od uspostavlјenih evropskih standarda, ukazano u više navrata u godišnjim i posebnim Izveštajima Evropske komisije ", pojašnjava Banović i dodaje:"Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti predviđa da su pripadnici službi bezbednosti dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno, te da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka. Prema tome, BIA svakako ne bi trebalo da se bavi političkom scenom u Srbiji, niti političkim strankama uopšte, pa samim tim ni opozicionim strankama i pokretima, osim ako te stranke i pokreti, odnosno pojedini pripadnici tih stranaka i pokreta ne preduzimaju delatnosti za čije je sprečavanje BIA nadležna“.Kako smo došli do BIAU poslednjim decenijama srpska tajna služba nosila je mnoga različita imena, čak je 2002. godine pokušano rebrendiranje i otklon od bremena teškog nasleđa zloglasne političke policije kojoj je prvenstveni cilj bio zaštita vladajuće, tada komunističke partije, a na drugom mestu sve ostalo. Shodno toj doktrini, kao najveća opasnost proglašeni su protivnici režima, pa makar samo i na rečima.

Ali, onda je u vreme Slobodana Miloševića situacija još pogoršana, da bi pred kraj njegove vladavine, kada je na čelo tadašnjeg Resora državne bezbednosti došao njegov čovek od poverenja, policijski general Radomir Marković.Usledilo je nekoliko krvavih godina kada je tajna služba bila umešana u likvidacije protivnika režima, koju su izvodili uglavnom pripadnici njenog oružanog krila - Jedinice za specijalne operacije. Iako prvobitno zamišljena kao jedinica koja će se, tajno, boriti na srpskoj strani po ratištima bivše Jugoslavije, postali su Miloševićev eskadron smrti. Načelniku Markoviću i tadašnjoj ekipi na čelu DB-a su tada promakle mnoge stvari koje se odnose na bezbednost građana, ali nisu uspeli da umaknu "unutrašnji neprijatelji" na koje je, čini se, služba obratila punu pažnju.Taj monstruozni mehanizam je isplivao na videlo tokom istrage i suđenja za ubistvo novinara i urednika opoziciono nastrojenih "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije. Za to ubistvo su osuđeni upravo funkcioneri DB i njihovi saradnici.Nakon hapšenja Markovića 2001. godine, tadašnje vlasti su želele da naprave otklon od zloglasne Državne bezbednosti, pa je 2002. ta služba dobila novo ime - posle OZNE, UDBE, DB, postala je BIA.Direktori su se menjali, a onda su 2012. godine na vlast došla koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom. Ova stranka nije imala problem da prepusti bilo koji resor bilo kome, osim ministarstava sile - vojske i policije i naravno BIA.Čime se BIA zaista baviČini se da se pod vlašću SNS-a ta služba vraća korenima i da prvenstveno proganjaju "unutrašnjih neprijatelja", kao da Srbija nema dovoljno problema i bezbedosnih rizika. U vreme kada policija već danima čisti sever Srbije od bandi krijumčara ljudi koji vladaju šumama oko Subotice poslednje dve godine, dok je besneo rat narko-kartela, kada se Milan Radoičić sa tridesetoricom do zuba naoružanih ljudi pojavio u Banjskoj, kada se na mnogim ratištima puca iz oružja proizvedenog u Srbiji, BIA se skoncentrisala na daleko veće pretnje.

Inspektor za borbu protiv narkotika Slobodan Milenković, koji je otkrio slučaj "Jovanjica", već dva puta je hvatao operativce BIA da ga prate. Koliko je BIA postala kompromitovana najbolje ilustruje nekoliko slučajeva.Najpre je ruskom antiratnom aktivisti Petru Nikitinu zabranjen ulazak u Srbiju, bez ikakvog obrazloženja. Nikitin je proveo 40 sati na aerodromu, a reč je o jednom od organizatora antiratnih skupova „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi protiv rata“, gde se protestuje protiv ruske agresije na Ukrajinu i protiv rata uopšte. Nikitin je tvrdio da iza sve stoji BIA i Vulin, koji je poznat po proruskim stavovima.Potom je ruskom aktivisti Vladimiru Volohonskom uručeno rešenje da se odbija njegov zahtev za produženje boravka u Srbiji. Tako je odlučeno jer je, po mišljenju Bezbednosno-informativne agencije, njegov boravak na teritoriji naše zemlje predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik.BONUS VIDEO: Aleksandar Vučić o ostavci Aleksandra Vulina