Nema betona, nema gužve: Otišla sam u Sloveniju na tri dana i shvatila zašto je zovu najlepšom u Evropi

Šta je vama prva asocijacija na Sloveniju? Meni je oduvek to priroda, njene boje koje kao da se pojačaju u istom trenutku kada uđete u nju. Još jedan detalj koji me fascinira je činjenica da usput, ali i na lokacijama koje obilazite nećete videti nove građevine, kuće, hotele u staklu betonu i metalu. Sve nosi neku svoju istoriju i dovedeno je na “meru čoveka” - mesta na kojima ljudi žive su jednostavna, ali se obraća pažnja na svaki cvet “slučajno” zasađen pored puta.

Jezersko

Prvo mesto koje sam posetila bilo je Jezersko. Beg od buke, eko luksuz bez preterivanja i hotel koji je postao sinonim za tišinu, prirodu i autentičan doživljaj planine. Nalazi se samo pola sata vožnje automobilom od Ljubljane, na skoro 1.000 metara nadmorske visine. Okruženo je vrhovima Kamniško-Savinjskih Alpa. Ovo je vreme kada Jezersko pokazuje svoje najlepše lice - ispred tebe sve je nestvarno zeleno, livade su pretvorene u tepih cveća, a kada podigneš pogled vidiš sneg na moćnim vrhovima planina koje te posmatraju s visine.

U toj prirodnoj ravnoteži posebno se ističe planinska 'kuća' koja je redefinisala pojam planinskog odmora-Vila Planinka. Nekada je bila planinski hotel, a danas je potpuno transformisana u savremeni eko hotel koji se savršeno uklapa u prirodu Jezerskog.

Umesto masovne turističke ponude, hotel se okrenuo malom broju gostiju i kvalitetnom iskustvu. Enterijerima dominiraju drvo, kamen i prirodni materijali, Nema suvišnih dekoracija. Svaka soba je zamišljena kao prostor za reset, bez nepotrebne tehnologije, s naglaskom na mir i pogled na planine.

Za ljubitelje wellnessa tu je od očiju javnosti sakrivena sauna koju sam u mom slučaju, kombinovala sa boravkom u prirodi. Ovde sam imala prvi korak ponovnog uspostavljanaj s prirodom. Uz prvu dozu opuštanja, ovu vilu ću zapamtiti i po gastronomiji. Hrana je ovdje srž iskustva, pažljivo osmišljena kao putovanje kroz Sloveniju “na tanjiru i u čaši”. Jela se temelje na lokalnim i sezonskim namirnicama, s naglaskom na čistoću ukusa i jednostavnost pripreme. Dostupno je i 250 vinskih etiketa koje prate filozofiju održivosti i autentičnosti.

Posle uvodnog reseta u vili Planinka, došao je red na uranjanje u ono što me je najviše radovalo na ovom putovanju - istraživanje prirode.

Staze oko Planšarskog jezera u obliku srca i kroz dolinu su idealne za lagane hike ture, ali moj izbor je pao na istraživanje biciklom. Ovo je definitivno bilo jedno od najlepših iskustava koje sam imala (a putovala sam mnogo).Vožnja vodi kroz netaknutu prirodu, uz kristalno čiste izvore vode, zelene livade i spektakularne poglede na Kamniško-Savinjske Alpe.

Postojna

U Postojni sam poslednji put bila na ekskurziji u osmom razredu. Doživljaj 80-ih mi je bio potpuno drugačiji nego sada, sećam se samo uzbuđenja, ali i malog straha od moćne jame. Novi ulazak u jamu decenijama kasnije me je naveo na razmišljanja koliko smo mali u odnosnu na moćnu i veličanstvenu prirodu.

Vikend u Parku Postojna najbolje je započeti u centru EXPO jama Kras. Ovde se na interaktivan i vizualno atraktivan način objašnjava kako nastaje krš, kako voda oblikuje špilje i koliko je miliona godina bilo potrebno da nastane današnji sistem Postojnske jame.

Nekoliko koraka dalje nalazi se Vivarij, prostor posvećen živom svetu špilje. Najveća zvijezda ovog dela parka je čovječja ribica, poznata i kao “zmajeva beba”, jedinstvena,vrlo osetljiva vrsta koja živi u potpunom mraku podzemlja. Za mnoge je najzanimljivija priča o 'čudu prirode'-rođenju 'beba zmajeva', mladunaca čovječe ribice. Impozantna je priča kako se to desilo u turističkoj špilji 2016. godine, kada su naučnici prvi put zabeležili izleganje mladunaca čovečje ribice nakon višemesečnog razvoja jaja.

Glavna atrakcija je naravno Postojnska jama s više od 24 kilometra dugom podzemnom sistemu koji je nastajao milionima godina delovanjem vode na vapnenački krš, stvarajući spektakularne dvorane, galerije i stalaktitne oblike.

Postojnska jama je ujedno i jedna od najpoznatijih pećina u Evropi i jedina u kojoj se deo obilaska odvija podzemnim vozićem. Dok u njemu prolazite kroz kilometre spektakularnih tunela i dvorana (među kojima je najpoznatija Koncertna dvorana jedinstvena po iznimnoj akustici) stalaktiti,stalagmiti i stalagnati zaustavljaju pogled. Nakon vožnje sledi pešački deo kroz dvorane koje su vekovima oblikovale voda i vreme, a gde se nalazi i mračni akvarijum u kojem živi najosteljiviji stanovnik ovog eko sistema- čovječja ribica.

Temperatura u pećini je uvek 10 °C, pa ćete sigurno osetiti i dozu avanture, bez obzira na sezonu.

Za potpuni doživljaj, idealno je ostati bar jednu noć u jedinom hotelu unutar kompleksa- hotelu Jama. Hotel je izgrađen sredinom 20. veka, a poslednjih godina je detaljno renoviran kako bi postao dizajnerski hotel s 4 zvezdice. Nalazi se bukvalno na ulazu u Postojnsku jamu.

Posebno iskustvo koje sam imala u tom hotelu su takozvane “Tajne prostorije”. Reč je o komunikacijsko-prislušnom centru iz prošlog veka, koji je bio deo šire sigurnosne i informacijske infrastrukture u regiji.

Ove prostorije su otkrivene slučajno, prilikom rekonstrukcije i sakrivene su u podzemnim delovima kompleksa. Duboko pod zemljom iza raznih tajnih pregrada i vrata osetila sam se kao u realnoj verziji Escape rooma, ali nisam mogla a da ne postavim sebi razna pitanja o našoj jugoslovenskoj prošlosti i preispitam moja dečja saznanja o tom delu istorije.

Predjamski grad - dvorac iz Ginisove knjige

Treći dan sam obišla Predjamski grad. Upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći dvorac izgrađen u pećini. Izgrađen u 12. veku, ovaj jedinstveni srednjovekovni dvorac bukvalno je “ugrađen” u pećinski ulaz, što mu je davalo prirodnu zaštitu i stratešku prednost. Najpoznatiji je po legendi o vitezu Erazmu Predjamskom, koji je iz njega mesecima odolevao opsadi koristeći tajne podzemne tunele za snabdevanje. Videla sam impozantnu oružarnicu, skrivene hodnike koji su inspirisali brojne umetnike koji su na ovom mestu pisali, slikali, snimali. Ovde je sniman film “Armour of God” s Džekijem Čenom, a dvorac se pojavljivao i u seriji “The Witcher”. Fascinantna priča koju sam tamo čula o pomenutom Erazmu je da je uspevao jako dugo i uspešno da se brani od napada u ovom dvorcu, zovu ga slovenački Robin Hud jer je otimao od bogatih i davao sirmašnima plen, a ubijen je dok je bio u WC-u. Po pričama - blizak sluga ga je izdao i neprijatelju rekao da će jedne noći uplati sveću na mestu gde se nalazi Erazmo, a gde su najtanji zidovi dvorca. Najtanji zidovi su bili u toaletu i neprijatelj ga je gađao i ubio baš tu. Navodno je sahranjen u podnožju dvorca ispod jedne lipe.

Tri dana su mi iskreno samo otvorila apetit za istraživanjem Slovenije. Telefon nisam koristila, nije mi ni nedostajao. Kažu da je sve dominantnija potreba turista iz celog sveta za ovakvom vrstom odmora, što je u haotičnim svakodnevicama svih nas potpuno logično. Ja sam ispunila samo jedan deo svojih želja vezanih za ovu destinaciju. I već sada počinjem da planiram sledeći reset u Sloveniji.