Osipanje opozicionih glasova vodi SNS do pobede: Kako da ne dođe do toga

U javnosti se sve više govori o 12. julu kao mogućem datumu održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Istovremeno, počeli su i prvi pregovori unutar opozicije o tome kako će na tim izborima nastupati. U ovom trenutku, čini se da ćemo u antirežimskom bloku imati najmanje tri liste. Studentsku, proevropski nastrojenu i jasno profilisanu listu desnice. S tim u vezi, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković kaže da bi svako dalje osipanje tog antirežimskog bloka moglo biti vrlo opasno.

“Svi koji ovde ili po medijima mašu različitim scenarijima iz komšiluka (a recimo ne razmatraju slovenački), iznose predloge i alternative, nude svoje opcije kao jedine moguće, a to rade bez ikakvog utemeljenja i objektivne analize, bez kredibilnih istraživanja, ne samo da su toksični u javnom prostoru, već i neozbiljni, a posebno neodgovorni po svoju sopstvenu budućnost (ako planiraju da budu akter na izborima)”, napisala je Selaković na društvenoj mreži X i dodala:

“Vučić i SNS nemaju način da dođu do više glasova od onih koje sada imaju, zato je jedini način da iz izbora izađu kao pobednici, taj da smanje broj glasova na drugoj strani”.

Zatim je povukla paralelu sa aktuelnom situacijom u Sloveniji, gde Janez Janša ima najviše izgleda da se vrati na vlast.

“Fragmentisan anti-Janša front u kome su neke stranke ostale ispod cenzusa jer nisu htele da podrže najjačeg aktera na toj strani iz raznih razloga pa su neki od njih ostali ispod cenzusa. Zato će se, osim u slučaju baš nekog čuda, Janša vratiti na vlast, iako njegova stranka nije dobila najviše glasova”, ocenila je Selaković.

Inače, na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Sloveniji relativni pobednik je Pokret Sloboda s 29 osvojenih mandata, a samo jedan manje pripao je SDS-u Janeza Janše.

Međutim, na ovim izborima, više manjih stranaka nije uspelo da pređe cenzus od 4 odsto. To je dovelo do toga da se značajan deo glasova rasuo, pa Janez Janša, iako je praktično izgubio izbore, ima najveće šanse da formira većinu u slovenačkom parlamentu.

Kad je reč o trenutnoj političkoj slici u Srbiji, nakon nedavnog sastanka opozicije na poziv Narodnog pokreta Srbije, jasno da nas na izborima čekaju najmanje tri antirežimske kolone. Tu je, pre svega, studentska lista, zatim lista desnice jer je lider Novog DSS Miloš Jovanović jasno stavio do znanja da nema nameru da se udružuje sa proevropskom opozicijom, iako su u dobrim odnosima, te da smatra da desnica mora imati svoje predstavnike.

“Već smo jasno rekli da autentična desnica mora biti predstavljena na izborima, jer bez nje neće biti moguća ni promena vlasti, a kamoli promena politike koju mi smatramo nužnom i koja na prvom mestu podrazumeva redefinisanje odnosa sa EU, sa kojom je saradnja i poželjna i neophodna, ali ne i samo članstvo”, rekao je Jovanović za Novu, nakon što je odbio poziv NPS.

U takvom ambijentu, smatra Selaković, ključni rizik postaje cenzus. Više manjih lista koje ne uspeju da ga pređu, praktično “prosipaju“ glasove, čime direktno smanjuju ukupni potencijal antirežimskog bloka.

Selaković posebno upozorava na opasnost nekritičkog preuzimanja stranih modela.

“Srbija 2026. godine nije ni Mađarska od pre mesec dana, ni Crna Gora 2020, a postoje metode kojima je moguće utvrditi šta ona objektivno jeste. Predvideti sentiment birača, teme koje su im važne, a i reputaciju potencijalnih lidera i grupacija kojima bi dali poverenje. Kao što za pobedu nisu dovoljne ni EU zastave ni nalepnice “Studenti pobeđuju”, nije dovoljno ni samopouzdanje bazirano na bablu istomišljenika ili frustraciji kao posledici prozivki i napada iz drugih tabora”, smatra Selaković.

Sličnog je mišljenja i direktor Centra za savremene politike Nikola Burazer, koji za Novu kaže da su tri stvari najvažnije za antirežimski front, a jedna od njih je upravo da se izbegne rasipanje glasova, odnosno formiranje više opozicionih listi koje ne mogu da pređu cenzus.

“Prva stvar jeste da bude visoka izlaznost, znači da postoji visoka mobilizacija birača. Druga stvar je da se glasovi ne raspu, odnosno da neke od opozicionih listi, ne ostanu ispod cenzusa. I treća stvar jeste da glasovi koji su, nesumnjivo opozicioni, ne odu strankama ili listama koje zapravo jesu lažna opozicija, koje bi sutra bile saveznice ovog režima. Mislim da je važno da se opozicione stranke dogovore kako postići najveću mobilizaciju i kako osigurati da niko ne ode ispod cenzusa”, priča Burazer.

On ističe da opoziciju u vrlo nezgoodnu situaciju stavlja to što studenti u ovom trenutku ne pokazuju želju za saradnju i povezivanje sa njima, iz razloga koji su, kako kaže, donekle i razumljivi.

“Mislim da je cilj da se biračima studentska lista predstavi kao nešto potpuno novo i autentično, što ni na koji način nije povezano sa strankama koje mislim da iz uglavnom neopravdanih razloga, nose negativan bagaž u našem društvu. To onda stavlja stranke u jednu situaciju da će se ili povući i podržati studentsku listu, ili će u nekoj konfiguraciji izaći na te izbore odvojeno. To može biti i štetno i korisno za pobedu”, kaže Burazer i ističe da bi antirežimski front trebalo da prati ono što pokazuju istraživanja javnog mnjenja, a ne iskustvo sa izbora u okolnim državama u kojima je došlo do smene vlasti.

“A to znači, da treba pratiti koliki je procenat birača koji bi zapravo glasao za opozicionu listu, a ne bi glasao za studentsku listu, koja možda, za te birače, nije dovoljno artikulisana po nekim pitanjima. Ili bi obrnuto možda nanela štetu, zato što bi se neki glasovi time izgubili. Nijedan scenario koji se pominje, recimo Crna Gora ili Mađarska, se ne može iskopirati u potpunosti, zbog toga što je skroz drugačiji kontekst”.