Više od 70% smrtnih ishoda u Srbiji povezano je s ovim problemom, a ljudi odustaju od lečenja: "To je društveni, a ne lični neuspeh“

Uoči Svetskog dana borbe protiv gojaznosti, koji se širom sveta obeležava 4. marta, Udruženje za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženje „Zdrava nacija“ podsećaju da se Srbija suočava sa alarmantnim porastom ovog oboljenja i da je krajnje vreme za sistemski, stručan i empatičan pristup. Prema podacima Svetske federacije za gojaznost, 24 odsto populacije u Srbiji je gojazno, po čemu naša zemlja spada u zemlje visokog rizika. Više od 70 odsto smrtnih ishoda u našoj zemlji povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a od četiri vodeća uzroka smrtnosti u Srbiji gojaznost direktno utiče na tri.

Dodatni podsticaj globalnoj diskusiji o gojaznosti daje Italija, koja je krajem prošle godine postala prva zemlja na svetu koja je usvojila Zakon o gojaznosti, čije donošenje jasno ukazuje da reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu, koji zahteva sistemsko rešenje.

Gojaznost je povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija

Gojaznost je ozbiljna, hronična, progresivna i relapsirajuća bolest koja značajno narušava zdravlje i kvalitet života. Povezana je sa više od 200 zdravstvenih komplikacija, uključujući tip 2 dijabetesa , hipertenziju, dislipidemiju i kardiovaskularne bolesti. Direktno je povezana sa najmanje 13 malignih bolesti i, odmah posle pušenja, predstavlja drugi vodeći uzrok raka na koji je moguće uticati. Procene ukazuju da bi u narednim godinama mogla postati i prvi uzročnik određenih maligniteta.

Posebno zabrinjava njen uticaj na srce i krvne sudove. Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti kod osoba sa gojaznošću, a gojazne osobe imaju značajno veći rizik od infarkta miokarda u poređenju sa osobama normalne telesne mase.

„Gojaznost nije izolovan problem, već centralni metabolički poremećaj koji pokreće čitav niz zdravstvenih komplikacija, među kojima se po učestalosti i stopi smrtnosti izdvajaju kardiovaskularni komorbiditeti. Svaka dodatna godina života sa gojaznošću povećava rizik od kardiovaskularne smrti. Zato je pravovremeno i adekvatno lečenje ključno, ne samo radi smanjenja telesne mase, već radi smanjenja ukupnog kardiovaskularnog rizika, otklanjanja drugih rizika i povećanja kvaliteta života“, kaže endokrinolog dr Boško Stepanović, iz Udruženja za edukaciju i lečenje gojaznosti.

Razmere problema u svetu i Srbiji

Na globalnom nivou, procenjuje se da oko milijardu ljudi živi sa gojaznošću, dok bi do 2035. godine taj broj mogao porasti na gotovo dve milijarde. Gojaznost i prekomerna telesna težina uzrokuju oko 1,6 miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje od nezaraznih bolesti. To je više od broja stradalih u saobraćajnim nesrećama širom sveta.

Srbija spada u zemlje visokog rizika. Prema podacima Svetskog atlasa gojaznosti, čak 57 odsto populacije ima povišen indeks telesne mase (BMI iznad 25 kg/m²). Procene ukazuju da bi do 2030. godine skoro tri miliona građana Srbije moglo imati visok BMI. Jednako zabrinjavajući jeste i podatak da je između 40 do 50 odsto odraslih osoba u Srbiji nedovoljno fizički aktivno.

Osim zdravstvenih, posledice su i ekonomske. Globalni troškovi povezani sa gojaznošću mere se bilionima dolara godišnje, dok su u Srbiji procenjeni na gotovo 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Lečenje gojaznosti – multidisciplinarni pristup

Gojaznost je u Srbiji prepoznata kao hronična bolest i 2022. godine donet je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za njeno lečenje. Savremeni pristup podrazumeva kombinaciju pravilne ishrane, povećane fizičke aktivnosti, psihološke podrške i, kada je indikovana, farmakoterapije ili hirurškog lečenja. Kada je reč o farmakoterapiji, Svetska zdravstvena organizacija stavila krajem, prošle godine GLP1- RA terapije na listu esencijalnih lekova, na kojoj se nalaze lekovi koji su najpotrebniji zdravstvenim sistemima i predstavljaju ključne terapijske opcije.

Podrška bez osude – glas pacijenata i alarmantni podaci o stigmi

Podjednako važan segment borbe protiv gojaznosti jeste podrška osobama koje sa njom žive. Udruženje „Zdrava nacija“ trenutno okuplja oko 300 članova i zalaže se za destigmatizaciju gojaznosti i dostupnost stručne pomoći.

„Gojaznost nije neuspeh karaktera, već zdravstveno stanje koje zaslužuje lečenje, a ne osudu. Iza viška kilograma često stoje hormoni, stres, genetika, trauma i životne okolnosti, a ne lenjost“, poručuje Aleksandra Putniković, osnivačica udruženja.

Najnovije evropsko istraživanje dodatno potvrđuje ono sa čim se osobe sa gojaznošću svakodnevno suočavaju. Čak 43 odsto ispitanika u Evropi ne zna da Svetska zdravstvena organizacija gojaznost klasifikuje kao hroničnu bolest, dok više od polovine osoba sa gojaznošću (55 odsto) navodi da im nedostatak podrške predstavlja ključni razlog zbog kojeg odustaju od pokušaja dugoročnih promena.

„To pokazuje da problem nije u motivaciji pojedinca, već u izostanku sistema podrške. Kada 55 odsto ljudi kaže da odustaje jer nema podršku, to je društveni, a ne lični neuspeh“, ističe Putniković.

Istraživanje ukazuje i na duboko ukorenjenu stigmu: 85 odsto ispitanika veruje da osobe sa gojaznošću trpe umerenu do veoma izraženu stigmatizaciju, dok 89 odsto osoba sa gojaznošću navodi da ovo stanje negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

„Stigma je često teža od fizičkih posledica. Fizički bol može da se leči, ali emocionalni ožiljci koje ostavljaju komentari, pogledi i predrasude ostaju dugo. Ljudi nam pišu jer prvi put osećaju da ih neko razume. Najčešće ne traže plan ishrane – traže razumevanje“, izjavila je Putniković i naglašava da čak 73 odsto osoba sa gojaznošću smatra da razgovori treba da se fokusiraju na opšte zdravlje i blagostanje, a ne isključivo na broj kilograma.

„Vreme je da sa pitanja ‘Koliko si smršao?’ pređemo na pitanje ‘Kako si?’ – jer gojaznost traži holistički pristup, stručnu podršku i zajednicu, a ne kratkoročne odluke i okrivljavanje“, zaključuje predsednica udruženja „Zdrava nacija“ Aleksandra Putniković.