Vučić ima razloga da se plaši velike izlaznosti na izborima: Potrebno je da izađe 4,2 miliona ljudi i vlast se opasno ljulja

U Skupštinu Srbije nedavno je stigao predlog izmene četiri izborna zakona koji bi, kako tvrde naprednjaci, trebalo da ispuni preporuke OEBS-a i unapredi izborni proces.

Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović predložio je da se promene Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu. To je, kako se navodi u obrazoženju, deo šire aktivnosti na unapređenju izbornih postupaka u Srbiji, kroz primenu preporuka iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. godine.

Navodno interesovanje vlasti da poboljša izborni proces u Srbiji stiže nedugo posle lokalnih izbora u 10 opština i gradova u Srbiji, koje je organizacija CRTA jedva označila kao izbore zbog nasilja i brojnih mahinacija koje su pratile izborni dan.

Kako izgledaju izbori u Srbiji 

Ti izbori, naravno, nisu usamljeni slučaj. Poslednjih nekoliko godina izborni proces u Srbiji završavao je u brojnim međunarodnim izveštajima u kojima su se pominjali batinaši u crnom blizu glasačkih mesta, dupli glasački listići, pritisci na birače, pogotovo na socijalno ugrožene i one koji rade u javnom sektoru...

Neizostavana zamerka je i kupovina glasova, jedan od najrasprostranjenijih oblika izborne zloupotrebe, naročito u manjim sredinama.

Ne treba zaboraviti netransparentne biračke spiskove, uključujući sumnje u postojanje duplih potpisa, tzv. fantomske birače.

I dok vlast prodaje priču o izbornim reformama, jasno je da će se na terenu i u praksi malo šta menjati. Zato se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih dana bavi velikom izlaznošću na predstojećim izborima koje još nije ni raspisao.

Poručio je da će izlaznost biti iznad 70 odsto i da se ne plaši toga, a poručio je i da se izbori dobijaju u gradovima i selima Srbije, a ne u inostranstvu.

"Ne plašim se toga. Za mene ne postoji nikakva opasnost koja dolazi iz demokratskih pravila. Biću veoma srećan da izađe što više ljudi na izbore", poručio je Vučić.

Iako predsednik kaže da se ne plaši, upravo se velika izlaznost navodila kao ključ smene režima, ali i predupređivanja posledica ustaljenih izbornih mahinacija.

To su, uostalom, pokazali i nedavno održani izbori u Mađarskoj, izbori za članove Lekarske komore, lokalni izbori u Srbiji...

Zato se i postavlja pitanje kome velika izlaznost zapravo ide na ruku, vlasti ili antirežimskom frontu?

Politikolog Aleksandar Ivković kaže za Nova.rs da iskustvo s ovogodišnjih i lokalnih izbora održanih prošle godine, kao i istraživanja i rezultati, pokazuju da vladajuća koalicija ne može da uveća svoje biračko telo, te da se čak događa pad.

"Samim tim bi povećana izlaznost bila opasnost po vlast. Sve zavisi i od toga koliko bi se izlaznost uvećala", kaže Ivković.

Sagovornik Nova.rs podseća na primere iz zemalja poput Crne Gore, Mađarske, Severne Makedonije, Poljske, gde je priliv novih glasača na izborima doveo do toga da je smenjena dugogodišnja vlast slična onoj u Srbiji.

"Ne možemo da kažemo da je to zakon politike koji važi svuda, na svakom koraku, ali iz političke dinamike u Srbiji možemo da prognoziramo da bi to i kod nas bio u slučaj", kaže Ivković, navodeći da bi zona opasnosti za vlast bila ukoliko bi izašlo 4,2 ili 4,3 miliona birača.

Kako je pojasnio Ivković, opasnost za vlast je ukoliko na izbore izađe dve trećine od ukupnog broja trenutno upisanih birača, odnosno više od toga. 

"Problem je što su u biračkom spisku i ljudi koji ne žive u Srbiji i koji neće glasati, ali će njihovo prisustvo smanjti zvaničnu izlaznost, što nije samo fenomen u Srbiji i time se treba baviti", kaže ivković.

Sagovornik Nova.rs podcrtava da je za sprečavanje ustaljenih izbornih nepravilnosti potreban angažman kontrolora i posmatrača.

"Oni bi trebalo da spreče modele krađe koje smo videli na izborima za studentski parlament Medicinskog fakulteta. Ukoliko budu prisustvovali ljudi koji nisu iz vladajuće koalicije, to će biti glavni faktor koji će doprineti smanjenju nepravilnosti", kaže Ivković.

Kao još jedan benefit velike izlaznosti, Ivković navodi da ona može biti korisna ukoliko, na primer, vlast pokuša da poništi delove izbornog procesa, kako bi sebi namaknula rezultat koji je potreban.

"To su, na primer, uradili sa izborima za Visoki savet tužilaštva... To nisu izbori za odbornike ili poslanike, ali princip je isti", zaključuje Ivković, dodajući da na osnovu dinamike u Srbiji možemo da zaključimo da će izlaznost na izborinma biti veća nego ranije, ali je pitanje da li će biti dovoljno velika.

Kad će izbori  

Proteklih godinu dana otkako su studenti u blokadi zatražili raspisivanje izbora, predsednik Aleksandar Vučić iznosio je različite datume kada bi mogli biti izbori, uporno odlagajući da h raspiše.

U subotu je Vučić izjavio da još ne želi da kaže datum izbora.

"Ne raspisuju izbore oni, izbore raspisujem ja. Kad bude predmetna nadležna institucija želela to da saopšti građanima, tad će saopštiti. Predmetna nadležna institucija ne želi sad to da kaže", dodao je Vučić.

Vučić je rekao i da će SNS imati veliki skup u Beogradu na Vidovdan ili pre Vidovdana i dodao da će to biti period velikih odluka za građane Srbije.

"Koliko sam ja čuo od Darka Glišića, skup je prijavljen i on je potpisao formalnosti u policiji za period oko Vidovdana, onako kako se to radi u skladu sa zakonom. Za nas su postale čudne stvari kada ih neko radi na zakonit način. Mi smo navikli da svako dođe gde hoće, kako hoće, da radi šta hoće, da zauzima prostor, puteve, ulice, ali ovo je na zakonit način urađeno", kazao je predsednik Vučić.