INTERVJU Miroslav Aleksić: Ako Đokić bude kandidat ispred studentske liste, verujem da ćemo sigurno razgovarati

U razgovoru za naš portal i novine Nova, Aleksić je govorio i o dogovoru u okviru opozicije oko zajedničke liste, otkrio je koje će još organizacije dobiti poziv da se pridruže pregovorima, a odgovara i na pitanje da li je do sada iko iz opozicije razgovarao s rektorom Vladanom Đokićem.

Posle sastanka opozicije koji je održan na inicijativu Narodnog pokreta Srbije, koliko vam izgleda realno da dođe do dogovora oko jedne liste ovih devet stranaka?

Mislim da smo napravili veliki korak u tom smeru. Moj predlog kolegama i ideja za sazivanje sastanka je upravo bila ta da mi kao opozicija u ovom trenutku pokrenemo taj jedan konstruktivan proces u vezi našeg dogovora za predstojeće izbore, i da taj proces ide paralelno s procesima koji se odvijaju u okviru studentskog pokreta. Mislim da postoji jako visok stepen razumevanja kad je reč o predstavnicima ovih devet stranaka, ali isto tako verujem da ćemo u narednom periodu nastaviti razgovore i s drugim organizacijama koje nisu bile tu, a mogle bi biti. Pre svega, zato što u ovom trenutku ovo neće biti izbori gde ćemo se boriti za naše stranačke programe ili ideologije, već će biti izbori za i protiv vlasti. Da oslobodimo Srbiju od uzurpatora, da stvorimo uslove za normalan politički život, vladavinu prava, rad institucija, a u nekom narednom koraku će stranke da se bore za svoje programe i ideologije. Drugim rečima, ako vam gori kuća, ne birate da li ćete gasiti požar plavim ili crvenim kofama, već svi zajedno moramo biti na istom zadatku i tražiti najmanji mogući sadržalac da dođemo do toga da se ujedinimo, da se ne prospe nijedan opozicioni glas, da se ljudi motivišu, mobilišu i da prosto iskoristimo trenutak i pobedimo na izborima.

Koje su to stranke koje planirate da pozovete da se pridruže ovim razgovorima?

Mi smo već pozvali ljude iz koalicije NADA, Novi DSS i POKS.

Ali Miloš Jovanović je rekao da neće da učestvuje u tim razgovorima?

Miloš je rekao da neće, ali mislim da moramo da razgovaramo. Nije bitno što imamo različite stavove, kroz razgovor možda možemo da dođemo do približavanja stavova i možda nam brojevi pokažu da je moguće da napravimo jedan takav opozicioni front. Verujem da će građani koji su protiv režima sad glasati za smenu režima. Njima treba olakšati izbor i ne dovesti u pitanje da bilo koja kolona ostane ispod cenzusa.

Koga ste još planirali da pozovete?

Verujem da će tu važnu ulogu imati i Proglas, a što se tiče drugih stranaka, upućen je poziv i Demokratskoj stranci i pokretu Kreni-promeni. Ima tu još manjih pokreta i stranaka s lokala.

Kao što je Lokalni front, možda?

I ta organizacija, naravno. Mislim da mi moramo da radimo na tom procesu objedinjavanja svih raspoloživih snaga. Dakle, to bi nas u drugom koraku, nadam se, dovelo do razgovora sa studentskim pokretom. Kada oni završe svoje procese, a mi naše, nadam se da ćemo onda da napravimo jednu visoku koordinaciju i sinhronizaciju. Moj stav i stav Narodnog pokreta Srbije je da bi najbolje bilo da napravimo jedinstvenu listu studentskog pokreta i opozicionih snaga i pokreta, i da praktično bude borba jedan na jedan kao što se to u Kosjeriću odvijalo. Ukoliko ne uspemo da dođemo do jedinstvene liste, sasvim sigurno možemo da napravimo koordinaciju dve jake kolone - studentskog pokreta i cele opozicije. Tako bi opet, na neki način, imali referendumsku atmosferu, ali bi građani imali mogućnost da biraju ili studente ili opoziciju. Ne treba smetnuti s uma da u poslednjih šest meseci imamo trend da značajan broj građana želi da glasa za opoziciju. I sad ne smemo dozvoliti da opozicija izađe u velikom broju malih kolona ili pojedinačno, te da neki od tih glasova ostanu prosuti ispod cenzusa.

Kako komentarišete to što je lider Srca Zdravko Ponoš rekao da je, ako ne bude te jedinstvene antirežimske liste sa studentima, možda bolja opcija građanima ponuditi jasnu proevropsku umesto još jedne “keč ol” liste?

Upravo je to suština, svako ima pravo na svoje mišljenje i svoj stav. Mi smo se svi složili oko toga da je najbolja jedna lista i tu nema nikakve dileme. E, ako ne dođemo do tog dogovora, onda ćemo da razgovaramo o drugim rešenjima koja su manje dobra, ali isto mogu da dovedu do krajnjeg cilja. Sve će zavisiti od koalicije NADA, jer praktično ove stranke koje jesu bile na sastanku, svih devet, su na neki način proevropske.

Kad je sledeći sastanak opozicije, jeste se nešto dogovarali?

Mi smo u komunikaciji, imamo određenih stvari na kojima ćemo da radimo u narednim danima, a sastanak će biti odmah iza praznika, jer za sledeću nedelju je najavljena ta sednica Skupštine na kojoj će se glasati o nepoverenju Vladi. Očekujemo da ta sednica krene u utorak. Nisam siguran u tu informaciju, ali to je nešto što smo mogli da čujemo. Mi koji smo deo parlamenta ćemo biti fokusirani na tu sednicu, a odmah iza toga moramo da radimo na pripremama kao da su izbori u julu, jer ja verujem da će biti u julu, i sve ukazuje da će biti u julu. Ne smemo da propustimo nijedan dan bez toga da se pripremamo i spremimo za taj scenario.

Kad smo kod vanrednih parlamentarnih izbora, koji je po vašem mišljenju najverovatniji mogući datum njihovog održavanja?

Meni se čini da će to biti verovatno 12. jul i deluje mi da je to gotovo izvesno. Vučić je najavio otvaranje kapitalnih projekata, infrastrukturnih, poput Moravskog koridora i Dunavske magistrale, i to će da se dešava tokom juna meseca. U maju će se verovatno usvojiti ovi predlozi za izmenu izbornih zakona po preporukama ODIHR, iako ti zakoni ništa suštinski ne menjaju. To je kozmetika. Čak njima olakšavaju, jer su izabrali one koji će im pomoći da kradu izbore kao što su krali do sada. Dakle, izlazimo na izbore u neravnopravnim uslovima. U još gorim uslovima, praktično. Prema informacijama koje dobijam, u okviru javnih preduzeća i ustanova u Srbiji se uveliko formiraju izborni štabovi Srpske napredne stranke, vrši se pritisak na privrednike u Srbiji kojima se traži da dostave imena i prezimena svojih zaposlenih radnika. Kroz centre za socijalni rad i domove za stara lica, uz koordinaciju ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, počela je podela kvota za kapilarne glasove. Dakle, već je počeo pritisak i to je sve apsolutno suprotno svim izbornim pravilima, načelima i normama, ali prosto svesni smo toga i s time se moramo boriti. Verujem da i pored svega toga, ako budemo bili mudri i izađemo sa dobrom strategijom, u ovom trenutku mnogo više građana Srbije ne podržava vlast nego što podržava i da ćemo uspeti da oslobodimo Srbiju.

Šta je Aleksandar Vučić čekao da se dogodi u ovih godinu dana, koliko izbegava da raspiše izbore, s obzirom na to da njegov rejting sigurno neće biti bolji?

On se nadao da će doći do pada nezadovoljstva građana, kupovao je vreme i odlagao je raspisivanje izbora. I ovo je sad potez očajnika i kukavice da raspiše izbore u julu mesecu, nadajući se da će biti manja izlaznost i da će studenti biti na “work and travel” po svetu, što se inače dešava svake godine, da deca idu u inostranstvo, da rade tokom leta. S Beogradskog univerziteta ide verovatno oko 2.000 studenata, u Ameriku i u druge zemlje. S drugih univerziteta takođe. Dakle, to je jedan mešetar i šibicar, koji sad pokušava da nađe trenutak koji će njemu biti najpogodniji da pokuša da opstane na vlasti i da ostane na slobodi. I neće birati sredstva. Pritom, situacija se nije promenila u državi, ona će biti sve gora. Ekonomska kriza koja nadolazi, koju možemo očekivati od polovine godine, biće sve veća, i što se tiče životnog standarda građana, i likvidnosti države, i situacije s gorivom i s NIS-om. Sve je to verovatno razlog zašto će pokušati da održi izbore u julu, a i verujem da neće da raspisuje i jedne i druge izbore kao što je svojevremeno uradio Boris Tadić, nego će da ih razdvoji da bi na taj način pokušao da ostvari za sebe neki benefit.

Mislite li da je moguće da antirežimski front na tim izborima dođe do pobede?

Ovo će biti velika borba i veliki politički rat svih građana koji žele normalnu zemlju. Neće biti lako. Upozoravam sve građane danas, koji su na antirežimskoj strani, da budu duboko svesni da nas čeka velika borba. Moramo postići maksimalnu sinergiju, moramo jedni druge podržavati, jer će ta borba biti jako, jako teška. Nećemo se lako osloboditi ovog uzurpatorskog mafijaškog režima, jer se borimo protiv kriminalnog klana. Mi se ne borimo protiv političkog protivnika. Ali, ono što nam ide danas u korist je to što je Aleksandar Vučić danas izgubio saveznike u svetu. On više nema podršku ni u Americi, ni u Rusiji, ni u Evropskoj uniji.

Kako planirate da sačuvate glasove tog dana i sprečite izbornu krađu?

Svakako da je preduslov uspeha na izborima visoka mobilizacija građana i visoka izlaznost, ali isto tako je važno da pokrijemo sva biračka mesta i da imamo jaku kontrolu izbornog procesa. Čini mi se da smo imali probleme po nekim manjim mestima, po selima, i to sad ne sme da se dozvoli na parlamentarnim izborima. Zato smatram da moramo svi zajedno da imamo sinhronizovanu kontrolu izbornog procesa. To će biti najvažnije, da iskoristimo ljude koje sad imamo u Komisiji za kontrolu biračkog spiska, a koji mogu da izvrše određenu vrstu uticaja i da praktično stavimo na raspolaganje sve što imaju sve organizacije danas u Srbiji. I pored toga, svi znamo da najveća krađa neće biti na sam izborni dan, krađa će se dešavati pre toga i ona se već dešava kupovinom glasova, strahovitom zloupotrebom medija, funkcionerskom kampanjom i svim ostalim stvarima, pritiscima i ucenama. Međutim, takođe je činjenica da on neće moći da kupi celu Srbiju. Mogao je to da uradi u Aranđelovcu, u Bajnoj Bašti, Boru ili u Kuli i Kosjeriću, ali kad je u pitanju cela Srbija, teško da će uspeti da ponovi to isto.

Šta očekujete od Evrope i pretnji za obustavu isplate novca za Srbiju iz EU fondova?

To je snažna poruka Evrope da više ne želi da pomaže autoritarni i antievropski režim Aleksandra Vučića. Srbija nije otvorila za četiri godine nijedan klaster, nijedno poglavlje. Albanija je za dve godine otvorila sve odjednom. Evo, imamo Crnu Goru i pripremu ugovora o pridruživanju. Dakle, to pokazuje gde se Srbija danas nalazi. Aleksandar Vučić je sve ovo vreme obmanjivao međunarodnu zajednicu, Evropsku uniju, da je Srbija na evropskom putu, a zapravo on ne želi Evropu, jer to znači uvođenje reda u državi. A kad se uvede red u državi, onda nema pljačke, nema krađe, onda postoje zakoni, postoje institucije, postoje pravila ponašanja. Narodni pokret Srbije je u subotu imao sednicu Glavnog odbora, na kojoj smo između ostalog usvojili program privrednog razvoja Srbije koji se zove “Srbija sutra”. U tom programu, koji je na 230 strana i odštampan je kao knjiga, šest meseci su radili moji saradnici, Nenad Baletić i Goran Radosavljević sa svojim timovima. Rećiću vam samo jedan deo. U jednoj godini u državi Srbiji se kroz javne nabavke potroši negde oko 20 milijardi evra. Od tih 20 milijardi evra, u polovini javnih nabavki je samo jedan ponuđač. Jedan. U ostalima negde bude dva, retko tri. Dakle, godišnje kroz korupciju iz države Srbije odlazi više milijardi evra. To je novac koji bi mogao da se upumpa u državu, odnosno da ostane u državi, da se uloži u obrazovanje, poljoprivredu, zdravstvo.

Imate li neke informacije u vezi procesa izbacivanja SNS iz Evropske narodne partije?

Boravio sam sa svojim saradnicima u novembru prošle godine u Bundestagu. Imao sam sastanke s predstavnicima CDU-a i s drugim zvaničnicima. Moj kolega Đorđe Stanković je, evo, ovih dana u Bundestagu, u Nemačkoj, imao razgovore s velikim brojem ljudi koji su tamo i apsolutno je taj proces u toku. Aleksandar Vučić više nema, odnosno Srpska napredna stranka više nema saveznike u okviru EPP-a. Međutim, to su procesi koji nisu jednostavni, ne završavaju se brzo. Mislim da će i ovaj način na koji planira da održi letnje izbore biti još jedan razlog zašto će EPP da donese odluku po pitanju Srpske napredne stranke, slično kao kad je u pitanju bio Fides Orbanov.

Mislite da Evropa zna da ćemo imati letnje izbore i da time nije zadovoljna?

Bez popravke izbornih uslova, apsolutno. Dakle, organizovanje izbora bez da je išta suštinski urađeno po pitanju medija, biračkog spiska, funkcionerske kampanje, finansiranja kampanje, zloupotrebe resursa i tako dalje. Tako da, čini mi se, Aleksandar Vučić sa svojom politikom sada ide na sve ili ništa i to je danas jasno i ljudima koji vode EPP. On još ima neke lične kontakte i kombinacije s nekima od njih, pa pokušava da se spasi, ali čini mi se da više saveznika nema ni tu.

Za kraj, ne mogu da vas ne pitam da prokomentarišete susret rektora Vladana Đokića sa komesarkom za proširenje Martom Kos i da li je možda bilo nekih razgovora opozicije s Đokićem?

Ja nisam imao nikakav kontakt s njim, ne poznajem čoveka osim iz medija, nikad se nismo sreli. Moje kolege su imale prilike da se sretnu s njim na Odboru za obrazovanje Skupštine Srbije, moja koleginica Anja Jakovljević, ali nismo imali do sada nikakve razgovore političke prirode. Verujem da kad se procesi u okviru studentskog pokreta budu završili, kad oni odluče ko će biti taj koji će predvoditi njihovu listu i u njihovo ime nastupati, i ako to bude bio Đokić, da ćemo apsolutno razgovarati. Što se tiče konkretno sastanka s Martom Kos, mislim da je to jako dobro. Pre svega da Evropa pokazuje interesovanje i za univerzitet i za stanje u ovih proteklih godinu i po dana, ali i da razgovara s gospodinom Đokićem kao potencijalnim kandidatom za određene funkcije ispred studentskog pokreta. Ne znam o čemu su oni razgovarali, šta je bila tema, ali mislim da je to dobro i da treba da čuju evropski zvaničnici i tu stranu priče.