Nova u Kazablanki: U Rikovom kafeu Sem i dalje svira

Film koji se ovenčao Oskarima u celini je snimljen u  studijima Holivuda a glavnina radnje odigrala se u izmišljenom “Rikovom kafeu”. Legendarno ostvarenje snimljeno  davne 1942. godine inspirisao je Amerikanku Keti Kriger da 2004. godine u Kazablanci otvori “Rikov kafe” koji više od dve decenije privlači turiste iz čitavog sveta.

Među onima koji su imali sreću da zakorače u nešto što je mnogo više od kafea ili restorana bili smo i mi. Izrezbarena drvena vrata vile sagrađene uz zidine stare Medine, na kojoj se ističe natpis “Rick s kafe”  otvorio nam je uz naklon službenik u savršeno skrojenom odelu.  

“Ovaj restoran-pijano bar ispunjen je arhitektonskim i dekorativnim detaljima koji podsećaju na film: lučni svodovi, izrezbareni šank, balkoni, balustrade, kao i dramatična svetla od kovanog mesinga koja bacaju svetlucave senke na bele zidove. Dodati su detalji koji prevazilaze filmski set u pogledu ambijenta i udobnosti – četiri kamina, separei i intimna privatna trpezarija sa pogledom na ribarsku luku pružaju pozadinu za internacionalni meni specijalizovan za svežu ribu, povrće i voće iz Kazablanke. Isam, pijanista iz Rabata, obezbeđuje muzičku pratnju u sofisticiranom, elegantnom okruženju. Gosti, uronjeni u elegantnu atmosferu, osećaju se kao da su u samom filmu, i svake večeri novo poglavlje se odvija u životima” - navodi se na zvaničnom sajtu “Rick s kafea”.

Uverili smo se na licu mesta da njihov opis nije nimalo preteran.

Elegantna atmosfera,  konobari u tradicionalnim marokanskim nošnjama, klavir koji neprestano svira, filmski memorabilji te likovi iz “Kazablanke” koji se smenjuju na ekranu, postaju zajedno deo nezaboravnog doživljaja.

Sama Keti Kriger dok je okupljala investitore govorila je da joj je cilj da stvori turističko tematski projekat kroz koji će spojiti ljubav prema  arhitekturi, dekoraciji, hrani, muzici i zabavi. Dokazi o njenom uspehu, vidljivi su u svakom segmentu njene zaostavštine s obzirom na to da je preminula pre osam  godina.

Svaki detalj, uključujući i posuđe na kojem se služi “Rikov čizkejk” nosi obeležje restorana.

Služi se pivo “Kazablanka”, “Rikov džin” i niz drugih specijaliteta koji asociraju na legendarni film i njegove protagoniste.

Sa postera na zidova goste prate pogledi zaljubljenog para Rika i Ilse.

Na spratu restorana gde se na kockarskom stolu i oko njega služi piće, goste sa televizijskog ekrana zabavlja pravi Sem.

U prizemlju gde se služe luksuzni obroci za zabavu je zaslužan pijanista iz Rabata koji svira popularne numere iz filma, uključujući i legendarnu “Dok vreme prolazi”...

Mada ima i onih koji “Rikov kafe” smatraju samo komercijalnim projektom jedne Amerikanke koja je iskoristila slavu legendarnog filma, kolone ljudi koje strpljivo čekaju da im se otvore vrata, dokaz su da je onih drugih mnogo više.

Bez obzira na to što iz današnje vizure “Kazablanka” predstavlja “tanku melodramu”, to što je njena slava opstala i posle više od osam decenija, dokazuje da je ipak bila nešto više. Ideal neostvarene ljubavi bio je i danas je inspiracija pesnika, književnika, filmskih scenarista... To što ga je jedna žena ovekovečila kroz kafe samo je dokaz njegove vrednosti.