Muharem Bazdulj: Ime Goran nikom nije stajalo tako dobro kao Babiću

Smrt Gorana Babića označila je, kako kaže za Nova.rs književnik Muharem Bazdulj, odlazak velikog pesnika i časnog čoveka:

- Ali iza njega ostaju potomci, biološki i duhovni, a ostaje i, u parafrazi jedne Kišove sintagme, spomenik od stotinu knjiga. Do kraja odan idejama komunizma i jugoslovenstva, Babić je proživio jedan egzemplaran život. Ime Goran zbog Ivana Gorana Kovačića postalo je metafora celog jednog poetskog garda koji nikom nije stajalo dobro kao Babiću - zaključuje Bazdulj.

A pored toga što je Goran Babić, koji je preminuo 26. aprila u 82. godini, za života objavio više od 80 knjiga, jedno vreme bio je i kolumnista. U jednoj od njih, koju je davnih dana pisao za "Blic", primetio je kako čuveni Zmajevi stihovi "Kaži mi, kaži, kako da te zovem, kaži mi kakvo ime da ti dam..." sigurno nisu politički, a ipak kao da se odnose na današnji trenutak Srbije, u svakom pogledu.

Podsetio je u istoj toj kolumni i na sledeće:

“No, ono što je eventualno dopušteno literatama i sličnim fantastama nije i ozbiljnoj čeljadi, raznim ministrima, predsjednicima i drugim velmožama jer se ovi potonji valjda nisu popeli na tron da s njega bulazne”.

Oni bi, sugerisao je Goran Babić, morali biti u stanju da odgovore na ono o čemu se Zmajevi stihovi raspituju.

“Od njihove dijagnoze zavisi i terapija, a valjda je vidljivo da je opaka bolest poodavno prešla prag naše kuće. Ne može se samo terapija mijenjati, a da bolest bude stalna. Ali ako i ne znamo šta ćemo, bar znamo ko je kriv. Da nije bilo poezije i njenih opasnih zabluda sve bi bilo u redu i političari bi mogli slobodno da rade šta hoće. Ovako su ipak ograničeni”.