Početna plata od 150.000 dinara, zaposlenje već u drugoj godini srednje škole: Gase smer jer zainteresovanih nema

Građevinska industrija u Srbiji je u stalnoj potrazi za radnom snagom. Grade se brojne kule u glavnom gradu, a svaka nova je sve viša i velelepnija od prethodne.

Međutim, postoji mali problem -u Srbiji građevinskih radnika više nema ni za lek.

Poslednjih godina smerove armirač, tesar, zidar, vodoinstalater u srednjim školama đaci ne upisuju, a kako kažu profesori, to je sve zbog nedoovljne informisanosti o benefitima ovih zanimanja.

Na žalost, smer koji obrazuje armirače, tesare i zidare u Građevinskoj školi Zvezdara se ugasio jer kako kaže direktor škole Rade Zejak, dece je sve manje.

"Na žalost, odvano smo primetili da smer polako jenjava i nestaje. Deca nisu zainteresovana, a ni roditelji koji u želji da obezbede potomstvu što lakši život, decu usmeravaju da upisuju četvorogodišnje srednje škole i fakultete. To jeste lepa ideja, ali činjenica je da svi učenici nemaju ambicije o visokom obrazovanju. Izvestan procenat učenika upisuje i zanate, a činjenica da su građevinski zanati odlično plaćeni, a radno mesto obezbeđeno, itekako je značajna", kaže on.

Dodaje da se nada da će se se možda u drugom upisnom krugu, kada se mnogi osmaci predomisle, prijaviti više đaka kako bi ponovo zaživeo taj smer.

"Taj rad jeste naporan, ali može se reći da su zarade poslednjih godina enormno skočile za ovu vrstu profila i to je, priznaćete, motivacija. Tako da, oni koji bi se odlučili da rade na tim poslovima, imali zaradu veću od 1.500 evra i to kao početnici, a više od 2.000 evra ukoliko imaju neko radno iskustvo", naglašava on.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, apeluje na roditelje da se više informišu o stručnim školama jer od njih mnogo zavisi.

"Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete i potpuno je opravdano što želi da ono upiše gimnaziju, pa posle fakultet. Ali, nisu sva deca za gimnazije i to je sasvim u redu priznati. Tolik odobrih sturčnih škola ima koje zaista donose dobar i siguran posao, odličnu zaradu, da prosto moram da posavetujem roditelje da razmisle o tome pred upis osmaka", kaže on.

Antić naglašava da zanatlije vrlo lako pronađu posao, dok je zarada fenomenalna, ali da ipak nema dovoljno zainteresovanih đaka.

"Nažalost, malo dece poslednjih godina upisuje zanatske škole. Mnoga odeljenja su se ugasila, a mnoga odeljenja se jedva formiraju jer se prijavi po svega nekoliko učenika. Deca sada upisuju 'popularna' zanimanja, ne žele da rade fizičke poslove, a i plaše se da će im se društvo smejati što su majstori i da zato neće moći da nađu devojku. Takođe, i roditelji ih savetuju da idu u menadžere ili trgovce, kažu im: Nećeš valjda ceo život da crnčiš'. A zaboravljaju koliko zanatlije dobro zarađuju".

Nestaće još smerova

Prema njegovim rečima, tek će početi da nestaju smerovi koji obrazuju zanatlije.

"Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida građevinski smer i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada? Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu građevinskog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije…?“, pita Antić.

Podseća da su naši majstori građevinske struke bili najtraženiji kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

„I smer dekorater zidnih površina odnosno moler je pred gašenjem, pa se postavlja pitanje ko će da kreči i radi dekoraciju zidova. Da li ćemo i za ovo uvoziti radnike?“ Setimo se smera za obućara, te godine je upisan samo jedan učenik od 15 koliko je bil predviđeno za upis u ovu školsku godinu. To je strašno", kaže on.