Ko će naslediti Vulina u BIA: Imena koja se pominju izazivaju strah

Iako prema mišljenju većeg dela javnosti nikada nije trebalo da bude izabran na ovu funkciju, naročito nakon čitavog niza skandala koji su propratili njegove mandate na čelu ministarstava vojske i policije, Vulin je na mestu direktora Bezbednosno- informativne agencije proveo 11 meseci.Podneo je ostavku 3. novembra. U svom maniru, u obrazoženju je napisao da EU i SAD traže „njegovu glavu“ i da je se povlači kako Srbiji ne bi bile uvedene sankcije.Glavno pitanje sada je kada će i koga Vlada Srbije postaviti na ovo mesto. A ono što se govori u javnosti, nimalo ne uliva nadu.

“Tu se po tradiciji postavljaju poslušnici”

Kao glavni kandidati za Vulinovog naslednika u medijima se spominju aktuelni ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić, bivši ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ali i Bruno Đuran, koji nije poznat široj javnosti.O Đuriću i Lončaru se dosta zna. Što se Đurana tiče, on se kao kandidat za direktora BIA spominjao i prošle godine, kad se najavljivao odlazak Bratislava Gašića s te funkcije.Đurana je pre nekoliko godina spominjao predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić. On je 2019. godine, gostujući na televiziji N1, izjavio da je Anđelko Vučić, otac predsednika Srbije, postavio Đurana na mesto šefa kabineta bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića. Potom je istakao da je Đuran bio i šef kabineta gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, da bi kasnije bio postavljen u BIA.Slične informacije o mogućim kandidatima ima i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović.

“Sasvim sam siguran da novi direktor BIA neće biti vanstranačka ličnost. U uređenim demokratskim društvima na čelo institucija u sektoru bezbednosti mahom dolaze nestranačke ličnosti. U zemljama kakva je naša, s vrlo niskim stepenom demokratičnosti, uvek je borba ko će doći na čelo institucija u sektoru bezbednosti. U ministarstva odbrane i policije i na čelo službi bezbednosti. Tu se po tradiciji postavaljaju ljudi koji su partijski činovnici, poslušnici, ljudi koji treba da obezbede partijsku kontrolu nad tim institucijama, a ne njihovu profesionalnost i efikasnost. Tako da očekujem da posle Aleksandra Vulina dođe neko sličan. Spekuliše se da će to biti Marko Đurić ili Bruno Đuran, čovek koji je nekada bio operativac vojne službe bezbednosti a koji je dugo godina lični operativac Aleksandar Vučića u BIA”, kaže Stojanović za ovine “Nova” i dodaje da Vučić ima BIA u BIA, odnosno službu u službi.“To su poverljivi ljudi u BIA, pored zvaničnika koji mu referišu. On voli informacije da proveri i preko drugih ljudu BIA, koji su njegovi”, kaže Stojanović.

Zaštita političke opcije na vlasti

Na pitanje kakve su posledice toga po samu BIA i u šta se ova agencija pretvorila od dolaska SNS na vlast, Stojanović kaže:

“Mnogi u javnosti se neće složiti, ali nekadašnja služa Državne bezbednosti u vreme devedestih godina bila je u operativnom i profesionalnom smislu sposobna služba, ali služba koja je politički zloupotrebljena i koja je počinila mnoga nečasna dela, što je poznato javnosti. Međutim, makar je bila profesionalna i znala je da radi posao za koji je bila nadležna. Formiranjem BIA do danas mi smo uspeli da tako moćnu službu ispolitizjemo, politički instrumentalizujemo u uske stranačke i partijske svrhe i da kroz postavljanje partijskih kadrova na ključna mesta, u potpunosti upropastimo službe bezbednosti. Samo u sferi tradicionalne opsesije službama bezbednosti u Srbiji su one još na glasu, ali to su sada mizerne organizacije, kadrovski nesposobne, nedorasle zadacima koji su im propisani zakonom. A ključni zadatak je, pre svega, zaštita državnih i nacionalnih interesa”, kaže Stojanović.Danas se službe bezbednosti, pa i BIA, ocenjuje dalje Stojanović, ne bave time već isključivo zaštitom interesa političke opcije na vlasti.“Srbija je kao zemlja i dalje izložena brojnim bezbednosnim rizicima i pretnjama, kao što su Kosovo, autonomaške težnje u Sandžaku, pokušaji proglašenja Vojvodine kao evropske regije, da ne nabrajam migrante, energetsku bezbednost, terorizam… Pored svih tih izazova i pretnji, svi kapaciteti službi bezbednosti usmereni su na praćenje medija koji nisu režimski, praćenje lidera opozicije, na razbijanju opozicionih političkih opcija i omogućavanje opstanka vlasti. A to je poražavajuće i opasno”, zaključuje Stojanović.

Umešan u organizovani kriminal i trgovinu narkoticima

Inače, Aleksandar Vulin se od jula ove godine nalazi pod sankcijama SAD. Osumnjičen je za umešanost u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.„Aleksandar Vulin je odgovoran za koruptivna i destabilizujuća dela koja su omogućila ruske zlonamerne aktivnosti u regionu. Ova dela uključuju korišćenje njegovog autoriteta radi lične koristi, uključujući umešanost u lanac trgovine drogom. On je koristio svoju poziciju da podrži Rusiju, olakšavajući ruske zlonamerne aktivnosti“, navodi se, između ostalog, u obrazloženju odluke mu se uvedu sankcije.Da Vulin nije poželjan partner, ranije je sugerisao i ambasador SAD Kristofer Hil. On je saopštio ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću da će saradnja Amerika sa BIA zbog toga biti „duboko zamrznuta“.

Banjska kao najveći propust i Vulinovo hodočašće

Nakon oružanog sukoba u Banjskoj, mnogi su javno postavljali pitanje šta je učinila naša služba i da li je mogla da sepreči krvoproliće u kom su život izgubila jedan albanski policajac i trojica Srba. Doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin je tri dana nakon ovog događaja, odlučio da ode do Izraela na hodočašće i poseti Crkvu Hristovog groba, gde je uz pratnju obezbeđenja, na očigled više stotina vernika, došao na poklonjenje.BONUS VIDEO: O razlozima Vulinove ostavke još se nagađa