Crni Nemanja, šta si nam uradio

Fudbal 12. dec. 202009:20 > 09:4216 komentara
Podeli:
Foto: EPA/ROBIN PARKER

Želeo sam da samo tebi napišem pismo, ali nisam mogao da se snađem među onim izmišljenim "vidavidić" imejlovima s kojih neko u tvoje ime šalje poštu, pa evo da pokušam ovako.

Ti si, dakle, Nemanja Vidiću prvi napisao pismo i nestao, a mi sada „ispaštamo“.

A, mogli smo lepo, nije da nismo, da se kao i u milion prethodnih situacija pravimo da se ništa nije dogodilo.

Da ćutimo i čekamo da prođe.

PROČITAJTE JOŠ

Pa kad narod malo zaboravi, a mi smo narod koji se sa zadovoljstvom trudi da sve lako i brzo zaboravi, onda ih lepo pustimo da se ponovo „puvaju“ i šepure. I prete Portugalcima i Ircima kako će da ih „ispampulecaju“ na putu za Svetsko prvenstvo 2022. godina, tako da će samo da se puše.

Umesto da nas pustiš da tihujemo i odbolujemo još jedan neodlazak na Evropsko prvenstvo, da pustimo život da teče dalje, a lopta da se kotrlja, ti si morao da se javiš pismom i da poručiš Fudbalskom savezu Srbije – dosta je bilo!

Ti si, Nemanja, morao da nam baciš pesak u oči, pa ih sada evo već ceo mesec histerično trljamo, plačemo i ne verujemo šta moramo da čitamo i da slušamo.

Da ti nisi napisao kako je sramota da se Srbija ne ugura u 24 reprezentacije (slovima – dvadeset četiri) koje će igrati na tom prokletom Evru, i to da se ugura iz dva pokušaja – kvalifikacije i Ligu nacija, mi sada ne bismo morali svakodnevno da čitamo bajke o fudbalu u Srbiji i fantastičnom radu Fudbalskog saveza Srbije.

Da, hipotetički, čitalac sportskih strana srpskih medija nije sa naše planete, on bi lagano, ali lagano, mogao da pomisli da su Srbi zapravo tu negde među par najboljih fudbalskih reprezentacija na Zemlji, da imamo infrastrukturu za 22. vek, a liga nam je, bez zezanja, jedna od pet najboljih u Evropi, ako ne i najbolja. Ako mislite da karikiram, a vi proguglajte sami.

Foto: Peđa Milosavljevic/Starsport

Tako mi minulih mesec dana čitamo da „rukovodstvo FSS nije krivo što Škotska izvodi penale ‘boli glava'“ (od Škota samo eliminisani u baražu posle penala, p.a.), da „Nenad (Bjeković), Panta (Marko Pantelić) i Kokeza (Slaviša) nisu mogli da uklizavaju„, da su obnovljeni tereni, postavljeni reflektori, da je liga „nikad regularnija„, da se „Superlige niko više ne stidi“, da su utakmice „nikad uzbudljivije“, a „golovi nikad lepši“, da „nikad u istoriji nismo imali delegate na evropskim utakmicama“, „da smo imali velikog sudiju Mažića i sada njegovog naslednika Jovanovića“, itd, itd…

I, naravno, za sve to je zaslužan predsednik. Nije Aleksandar, ne budite cinični, u pitanju je Slaviša.

Kada pokušavaju da brane loše rezultate reprezentacije i pozivaju se kako su za vreme svog mandata renovirali fudbalske terene, to, meni bar, zvučio kao da se direktor transportnog preduzeća hvali što vašu robu ne prevozi samo na felnama, nego je na točkove uspeo da stavi i gume. Ni reči o tome da li je vozač bio dobar i odgovoran, da li je dobio platu na vreme, da li je roba stigla na vreme, da li ste pretrpeli gubitak, gubili živce… Hvaliti se u 21. veku da teren više nije njiva, jeste veoma neukusno.

U odbranu loših rezultata fudbalske reprezentacije (imena branilaca poznata su redakciji) mnogi su u usta stavljali i Mažića. Kao nečija je zasluga što je Milorad Mažić sudio najvažnije fudbalske utakmice. Pa, nije. Zasluga Fudbalskog saveza, u kojem su inače mnogi radili samo na štetu Mažića, jeste ta što je ovaj sudijski genije, zahvaljujući verovatno tome što ga čuveni Pjerluiđi Kolina izuzetno ceni, spakovao kufer i otišao na Kipar da neke tuđe sudije učini boljim i kvalitetnijim.

Foto: EPA-EFE/JUANJO MARTIN

U odbranu loših rezultata reprezentacije spomenuli su i Mažićevog naslednika Srđana Jovanovića. On je kao rezultat rada u FSS, ali kada je taj isti sudija provlačen kroz blato, razapinjan kao Isus, niko nije izašao i odlučno kao Vidić rekao: „Dosta je bilo“. Ne, naprotiv, uslišena je želja jednog kluba (ime poznato redakciji) da im neko vreme ne sudi.

Koliko su trbuhozborci ostrašćeni u branjenju predsednika Fudbalskog saveza, ostalih čelnika i samih sebe, svedoči i izjava da je sada, i pored legendarnog Dušana Maravića, koji je za 20 godina bio delegat na 191 zvaničnoj međunarodnoj utakmici, a usput i funkcioner UEFA i FIFA, neko „prvi put u istoriji bio delegat na važnoj međunarodnoj utakmici…“

U odbranu loših rezultata potežu se argumenti kako je renoviran Sportski centar u Staroj Pazovi, koji je sada „najbolji na svetu“, a koji je „baj d vej“ napravljen u vreme Tomislava Karadžića, kako se navodno dižu Leskovac, Zaječar, Zrenjanin, Kraljevo…

PROČITAJTE JOŠ

Koliko nas koji pratimo fudbal ovde zapravo zavitlavaju najbolje pokazuje primer gde Partizan kao ranjen kuka na tretman u FSS, a onda trener njegove filijale (ime poznato redakciji) kaže kako je predsednik tog istog saveza koji zavitlava Partizan zapravo spasilac fudbala, mesija i superheroj.

Nešto kao Kapetan Amerika, samo još bolje. Brže i jače. Ili kojim redom već.

Pa nam još kažu kako je srpski fudbal u usponu „jer je atmosfera u Leštanima bila fantastična (?!)“.

Kojim Leštanima? Koja atmosfera? U kojem sportu? Kojem životu? O čemu se radi?

U odbranu loših rezultata tvrde i da su delili opremu klubovima.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Pa ne, najbolje da se nisu kvalifikovali nigde, da nisu žutu banku dali ni za jedan klub i da nisu prstom mrdnuli, e onda bi možda bilo razloga za kritiku, ovako samo „napadamo i solimo pamet“.

Da li su Slaviša Kokeza i njegova fudbalska vlada učinili nešto za srpski fudbal? Jesu. Sve ove sitnice koje su naveli. Trava, lopte, oprema, sijalice… Nećemo otkriti ko im je dao pare za to, ali evo nagađajte da su to, recimo, UEFA i država. Recimo. Dobro, nešto su možda i sami zaradili. Znači, nije da ništa nisu uradili.

Ali, ogledalo Fudbalskog saveza Srbije jeste njegova fudbalska reprezentacija i fudbalska liga, iako FSS zvanično ne upravlja njom.

Reprezentacija nije otišla na Evropsko prvenstvo, nikad se otvoreno nije govorilo šta je bilo sa Lukom Milivojevićem, Mijatom Gaćinovićem, Markom Grujiće, Lukom Jovićem, Branislavom Ivanovićem, Nemanjom Matićem, Aleksandrom Kolarovim… Zašto su odlazili, pa se vraćali ili se još nisu vratili.

Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Nikada nije iskreno objašnjeno zašto je smenjen selektor Slavoljub Muslin koji je Srbiju odveo na Svetsko prvenstvo 2018, zašto je za selektora mladog tima postavljen Nenad Milovanović, tamo neki trener blizak SNS, zašto se sada ponovo ukazuje poverenje Iliji Stolici, koji je doživeo debakl u kvalifikacijama. Svi koji ga dobro poznaju kažu da je odličan momak, da je posle Milovanovića pakao voditi i Barselonu, ali znao je situaciju, nije imao rezultat…

Nikada iz FSS nije bilo konkretne reakcije na optužbe za nameštanje rezultata (nedavno je trener optužio igrača da je kockar i da je prodao utakmicu), UEFA je poslala spisak sumnjivih utakmica, neki klubovi su i kažnjeni, selektori i sudije se biraju po ko zna kojim kriterijumima, tako da njihove greške možda zaista i nisu namerne. Prosto, loše su selektirani i to je njihov maksimum.

U klubovima sede kriminalci-navijači, kasne plate, igrači se izbaciju na ulicu jer ne plaćaju stanarine, ne mogu da izdržavaju porodice, štrajkuje se glađu, a čelnici FSS pozivaju igrače da ne ulaze u sindikat koji će da ih zaštiti…

Ne ložite nas da nam je fudbal super.

Nije.

I svi to znaju.

P.S. I nadam(o) se da tvoje pismo nije bilo oproštajno.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar