Vučić blokirao rad Tužilaštva za organizovani kriminal i evropski put Srbije

Saga o čuvenim Mrdićevim zakonima i njihovom uticaju na evropski put se nastavlja. Nakon što je Brisel vrlo jasno pokazao da će Srbija ostati bez novca iz evropskog Plana rasta ukoliko ne revidira pravosudne zakone u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, predstavnici vlasti su se prosto utrkivali u najavama da će država prihvatiti pomenute sugestije međunarodnih stručnjaka.

Predsednikovo obećanje i ministrova radna grupa

Predsednik Aleksandar Vučić je to obećao pred kolegom iz Švajcarske. Najavio je da će Srbija da uradi svoj deo posla kada je reč o reformskim procesima i evropskom putu.

„Očekujem uskoro da se nađu zakoni u parlamentu koji se tiču onoga kako je Venecijanska komisija videla promene, takozvanih pravosudnih zakona. Tiču se i preporuka ODIHR-a za fer i poštene izbore, dakle mi da uradimo svoj posao“, poručio je Vučić.

Ministar pravde Nenad Vujić u tu svrhu je formirao radnu grupu za pripremu izmena seta pravosudnih zakona u cilju usklađivanja sa preporukama Venecijanske komisije.

“Svi zajedno treba da prođemo kroz preporuke u pravcu finog podešavanja i pojašnjenja nekih rešenja. Ministarstvo pravde će raditi i tokom praznika. Vrlo brzo ćemo izaći sa nekim predlozima u cilju poboljšanja, kao što i shvatamo ovo mišljenje", objasnio je Vujić.

Tiha opstrukcija na sednici VST

Međutim, prva prilika na terenu je pokazala da vlast i nije tako revnosna kao što obećava Briselu. Naime, na sednici Visokog saveta tužilaštva (VST), tela koga se, između ostalog, preporuke Venecijanske komisije konkretno tiču, na dnevni red uopšte nije uvrštena tačka koja je predviđala raspravu o ovim sugestijama međunarodnih eksperata.

Niko nije glasao protiv te tačke dnevnog reda, ali su uzdržani bili ministar pravde Nenad Vujić, Vladimir Simić i tužioci Predrag Milovanović, kao i oni koji važe za bliske beogradskom glavnom tužiocu Nenadu Stefanoviću - Nikola Uskoković i Boris Pavlović.

Zašto je bio uzdržan i zašto nije na konkretnom primeru pokazao da je vlast spremna da primeni preporuke međunarodnih eksperata, Nova.rs je pitala ministra pravde Nenada Vujića, ali do objavljivanja ovog tekst nismo dobili odgovor.

Šabić: Još jedan skandal vlasti

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, ocenjuje za Nova.rs da je odbijanje Visokog saveta tužilaštva da stavi na dnevni red mišljenje Venecijanske komisije je “skandalozno, već i samo zbog toga što je upravo naša vlast insistirala na tome da što brže dobije to mišljenje”.

“Podela u glasanju u VST govori da je glavni cilj vlasti u gužvi izazvanoj Mrdićevim zakonima, bio da obezbedi za sebe većinu u VST odnosno da spreči uspostavljanje većine koju ona ne kontroliše. I u tome je uz pomoć Ustavnog suda koji je ignorisao više nego osnovanu sumnju da se BIA mešala u izbore za VST ostvarila” naglašava.

Formiranje radne grupe za sprovođenje zaključaka Venecijanske komisije, prema njegovim rečima, je pretenciozno zbog veoma brojnog sastava koje je unapred čine neoperativnom.

Šabić podseća na onu staru sentencu da “ko hoće nešto da uradi nađe način a ko neće formira radnu grupu”.

“Vlast ne zanima evropski put Srbije”

“Inače i bez ovog skandala u VST već dugo smo svedoci mnogih stvari koje govore da aktuelnu vlast reforme u kontekstu evropskog put Srbije zapravo ne zanimaju”, ističe.

Kao drastičan primer kako predstavnici vlasti opstruiraju reforme koje od nas očekuje Evropska unija, sagovornik Nova.rs navodi “bukvalno kriminalne aktivnosti i potom opstrukciju procesa izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)”.

“Može da se desi da nam ovih dana vlast aranžira novi skandal sa najavljenim izmenama izbornih zakona koje predstavlja kao sprovođenje preporuka ODIHR-a. Najavljeni zakoni tretiraju samo nekoliko od preko 20 preporuka ODIHR i to manje bitnih, a i njih na način koji je pre njihovo izigravanje. Dakle sve je očiglednije da vlast zanima da održava privid da na evropskoj integraciji radi”, naglašava.

Šabić ocenjuje da vlast stvara taj privid zbog novčanih sredstava kojima EU stimuliše sprovođenje reformi u zemljama kandidatima, ali delom i zbog toga što jedan broj njenih glasača zanima interesuje ta tema.

“Međutim, u stvarnosti ozbiljno pomeranje na putu ka EU podrazumeva rezultate u borbi protiv korupcije što objektivno nije u interesu naše ‘elite’”, zaključuje Šabić.

Kako je još početkom aprila saopšteno iz Brisela, Srbija dok ne preduzme korake u vezi sa revidiranjem pravosudnih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, neće moći da povlači sredstva iz Plana rasta.

Iz tog fonda je naša zemlja mogla da računa na ukupno 1,58 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. U pitanju su grantovi i krediti namenjeni podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.