11 vrsta raka sve češće među mladima, naučnici misle da su pronašli prvi trag o tome zašto se to događa: Jedini trend koji se poklapa sa rastom obolevanja

Potpuno objašnjenje zašto stopa obolevanja raste i dalje izmiče naučnicima. Ipak, studija ukazuje da dugogodišnji porast prekomerne telesne težine verovatno igra određenu ulogu, iako to nikako nije cela priča, piše BBC.

Naučnici sa Instituta za istraživanje raka i Imperijalnog koledža u Londonu naglašavaju da je rak kod mladih i dalje redak i da svako može smanjiti rizik zdravim načinom života. Ali, pitanje zašto se rak sve češće javlja kod tinejdžera i ljudi u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama već godinama zbunjuje naučnike.

Na primer, Bredli Kumbs iz Portsmuta imao je samo 23 godine kada je preminuo od raka debelog creva. Njegova majka Kerolajn Musdejl kaže da su, uprkos brojnim "crvenim zastavicama", simptomi često zanemarivani jer je bio "premlad" za tu bolest. Bio je, kako kaže, "veoma fit i zdrav mladić", pred potpisivanjem poluprofesionalnog fudbalskog ugovora i uživao je u životu. Nije bilo ničeg očiglednog što bi ga svrstalo u rizičnu grupu.

Gubitak težine

Nakon prve godine studija počeo je naglo da gubi na težini i da oseća bolove u stomaku. Potom su se pojavili dijareja i krv u stolici. Prošlo je čak 18 meseci od pojave simptoma do postavljanja dijagnoze. Kada je konačno urađena kolonoskopija, tumor je bio toliko velik da je blokirao kameru.

Operacija i hemoterapija nisu uspele da zaustave bolest, a Bredli je preminuo uz svog psa Bastera.

"Kao i svaki roditelj, verovala sam da će ostvariti svoje snove i imati divan život, ali mu je to oduzeto jer rak debelog creva sa ranim početkom nije na vreme prepoznat", kaže Kerolajn.

Retko se sa sigurnošću može utvrditi zašto pojedina osoba razvije rak. Međutim, tim naučnika analizirao je nacionalne trendove u obolevanju i načinu života kako bi pronašao obrasce.

Utvrđeno je da, pored raka debelog creva, raste i broj slučajeva raka štitne žlezde, multiplog mijeloma, jetre, bubrega, žučne kese, pankreasa, sluzokože materice (endometrijuma), usne duplje, dojke i jajnika, prenosi N1info.hr.

11.500 slučajeva raka debelog creva i dojke kod mlađih odraslih

Rak debelog creva i dojke najčešći su među mlađim odraslima, sa oko 11.500 slučajeva godišnje, dok su rak pankreasa i žučne kese znatno ređi. Samo rak debelog creva i jajnika beleže porast isključivo među mladima, dok ostalih devet raste i u starijim starosnim grupama.

Studija je analizirala i poznate faktore rizika povezane sa načinom života. Pokazalo se da su pušenje, konzumacija alkohola, fizička aktivnost, unos crvenog i prerađenog mesa, kao i ishrana siromašna vlaknima - u opadanju ili stabilni.

Iako svi ovi faktori utiču na rizik od raka, ne objašnjavaju njegov porast. Jedini trend koji se poklapa sa rastom obolevanja jeste porast prekomerne telesne težine i gojaznosti, koji traje još od devedesetih godina.

Smatra se da višak masnog tkiva menja hormone u telu, poput insulina, što može uticati na razvoj raka. Ipak, ni to nije potpuno objašnjenje.

Na primer, kod raka debelog creva procenjuje se da bi od 100 dodatnih slučajeva njih 20 moglo biti povezano sa prekomernom težinom, dok za preostalih 80 uzrok nije poznat.

„Zabrinjavajuće…“

Naučnici naglašavaju važnost prevencije svih vrsta raka, ne samo „dodatnih“ slučajeva. Procene pokazuju da se gotovo 40% svih karcinoma u svetu može sprečiti zdravim načinom života, poput nepušenja.

„Zabrinjavajuće je čuti da rak raste među mladima“, rekla je profesorka Monserat Garsija Klosas. „Ali postoje stvari koje možemo učiniti kako bismo smanjili rizik – poput fizičke aktivnosti i održavanja zdrave telesne težine.“

Istraživači takođe ističu da su, uprkos porastu među mladima, slučajevi raka i dalje znatno češći kod starijih.

Oko jedna od 1.000 mladih osoba (u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama) godišnje dobije dijagnozu raka, u poređenju sa otprilike jednom od 100 osoba u starijim grupama (pedesete, šezdesete i sedamdesete).

Potraga za drugim faktorima rizika se nastavlja. Profesor Mark Ganter navodi da se razmatra uticaj ultraprerađene hrane, "večnih hemikalija" (PFAS) i upotrebe antibiotika, ali naglašava da "još mnogo toga ne znamo".

Pominju se i zaslađena pića, upale, zagađenje vazduha, crevne bakterije i pesticidi. Takođe se istražuje da li napredak u dijagnostici dovodi do toga da se rak češće otkriva u mlađem uzrastu.