HPV otkriven kod svake osme testirane žene u Srbiji

Pilot projekat koji je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja i UNFPA, obuhvatio je 10.000 žena uzrasta od 30 do 65 godina u Beogradu i Nišu. Rezultati pokazuju da je 13 odsto testiranih žena bilo HPV pozitivno, dok je pozitivan citološki nalaz imalo 3,7 odsto žena. Istovremeno pozitivan HPV i PAP nalaz zabeležen je kod 2 odsto žena, navodi se u saopštenju Udruženja građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice u Srbiji "Progovori".

Podaci ukazuju da je HPV infekcija značajno rasprostranjenija od promena na ćelijama, što je u skladu sa medicinskim saznanjima da većina infekcija prolazi spontano, ali i da upravo one koje perzistiraju predstavljaju ključni faktor rizika za razvoj raka grlića materice.

"Rezultati pilot programa sprovedenog u Beogradu i Nišu pokazuju da je kod oko 13 odsto testiranih utvrđen HPV pozitivan nalaz, što dodatno potvrđuje značaj ranog otkrivanja. Pored Papa testa, danas imamo i savremenije metode, poput HPV tipizacije, koje omogućavaju efikasniji skrining i pravovremeno prepoznavanje rizika", istakao je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.

Testiranje je obuhvatilo detekciju 14 visokorizičnih tipova HPV-a, uključujući najrizičnije tipove 16 i 18, koji su odgovorni za najveći broj slučajeva ove bolesti. Posebno je značajno da su i HPV pozitivni i citološki pozitivni nalazi najčešće registrovani kod žena uzrasta od 30 do 34 godine, što dodatno naglašava važnost pravovremenog uključivanja u skrining.

"Rezultati projekta pokazuju da je od 10.000 testiranih žena pozitivan HPV nalaz imalo 13 odsto, a pozitivan citološki nalaz 3,7 odsto žena. Pozitivan HPV nalaz, kao i pozitivan citološki nalaz, najčešće su bili zastupljeni u uzrasnoj grupi od 30 do 34 godine. Ukupno 2 odsto testiranih žena imalo je istovremeno pozitivan rezultat HPV i PAP testa (citološkog testa). Dugotrajne infekcije visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) smatraju se odgovornim za oko 95 odsto svih slučajeva raka grlića materice širom sveta. S obzirom na to da je razvoj bolesti spor, postoji mogućnost pravovremenog otkrivanja i lečenja. U Centru za mikrobilogiju Istituta za javno zdravlje Srbije obavlja se detekcija prisustva i genotipizacija humanog papiloma virusa (HPV genotipizacija) iz cervikalnog brisa kod žena, udnosno uretralnog brisa kod muškaraca. Žene sa uputom izabranog lekara, specijaliste ginekologije i muškarci sa uputom izabranog lekara opšte prakse, mogu da obave ovaj mikrobiološki pregled u centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“", kaže prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Batut“.   

Rak grlića materice je prepoznat kao ozbiljan javnozdravstveni izazov svuda u svetu. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje 1.133 novoobolele žene, a život izgubi 440 žena. Rak grlića materice se češće javlja nakon 35. godine.

"Ovi rezultati otvaraju prostor za razmatranje šire primene HPV tipizacije kao skrining metode u Srbiji, imajući u vidu da ova metoda omogućava ranije otkrivanje rizika i preciznije usmeravanje daljih pregleda i praćenja pacijentkinja. Takođe, dobili smo i jasne pokazatelje da HPV infekcija može da postoji bez ikakvih simptoma, zbog čega je redovan skrining od presudnog značaja. Ali istovremeno ne smemo zaboraviti da danas imamo i moćan alat prevencije  u rukama, a to je HPV vakcinu. Kao udruženje se godinama zalažemo za veći obuhvat vakcinacije, jer jedino kombinacijom vakcinacije i redovnih pregleda možemo dugoročno da smanjimo broj obolelih od raka grlića materice u Srbiji", rekla je Gorica Đokić, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka jajanika i materice “Progovori”.

Najveći broj obolelih registruje se kod žena uzrasta od 55 do 59 godina. Rizik od smrtnog ishoda raste posle 50. godine, a najveći je kod žena starijih od 70 godina. Ohrabruje podatak da je u poslednjoj deceniji zabeležen pad mortaliteta od preko 12 odsto, kao rezultat preventivnih mera, unapređene dijagnostike i pravovremenog lečenja.

"Država Srbija je pre desetak godina uvela organizovani skrining za rano otkrivanje raka grlića materice. Centralni test u tom programu je Papa Nikolau test, jednostavan citološki pregled kojim se otkrivaju izmenjene ćelije na grliću materice. Međutim, organizovani skrining nije zaživeo u meri u kojoj smo očekivali, pre svega zbog nedovoljnog odziva žena, ali i drugih izazova u sistemu. U međuvremenu, u svetu i Evropi sve više se koristi primarni HPV test. Otkriće da je rak grlića materice direktno povezan sa infekcijom humanim papiloma virusom bilo je revolucionarno. Upravo zbog toga, cilj HPV testiranja jeste da se identifikuju žene u povećanom riziku, koje potom treba dodatno pratiti i testirati. HPV test je u nekim zemljama već zamenio Papa test, poput Australije i Velike Britanije, dok su mnoge države u fazi tranzicije i paralelno koriste obe metode. Srbija je za sada među zemljama koje uvode HPV test kroz pilot projekte, kao što je bio slučaj prethodne godine. Rezultati tog pilot projekta će nam pomoći da donesemo dalje odluke o unapređenju nacionalnog programa skrininga u Srbiji", objasnio je prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.