OTKRIVAMO Još 20 specijalaca planira da napusti SAJ, jedinica sve više liči na JSO - pevaju njihove koračnice

Dokazani lojalista Igor Žmirić postavljen je za komandanta Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u novembru prošle godine, u okviru lojalizacije vrha Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Od njegovog dolaska jedinicu je napustilo oko 40 pripadnika, među njima dosta starešina, a kako portal Nova.rs saznaje, odlascima nije kraj.

"Otišlo je već oko 40 ljudi, a još njih 20 se takođe sprema da napusti jedinicu. Među njima su i starešine i vođe timova. Ljudi odlaze kako god znaju, jer, jednostavno, ne mogu da izdrže pritiske i da prihvate nov način rada i atmosferu koja je zavladala. Ljudi se snalaze kako znaju i umeju, neki idu u invalidsku penziju, neki u prevremenu penziju, neki jednostavno raskidaju radni odnos. Problem je što nije jasno ko će ih zameniti i po kom kriterijumu", objašnjava sagovornik portala Nova.rs.

Koji su kriterijumi najvažniji sada u SAJ pokazalo se prilikom posete predsednika Republike Aleksandra Vučića na dan te jedinice, što je inače bila prva njegova poseta SAJ-u. Trijumfalna Vučićeva šetnja pred postrojenim specijalcima jeste za njega velika pobeda, a novom komandantu usta su bila puna zahvalnosti predsedniku, kaže izvor Nova.rs.

"Nema razloga zašto bi se novi komandant zahvaljivao predsednikku, jer je većina opreme nabavljeno još pre smene Spasoja Vulevića. Žmirić se zapravo zahvaljuje u svoje ime, a ne u ime jedinice", objašnjava sagovornik portala Nova.rs.

Broj specijalaca je skoro prepolovljen, a takvu vrstu ljudi je teško zameniti, u kratkom vremenskom periodu - nemoguće.

"U pitanju je specifičan posao i da bi neko postao vođa tima, potrebno je otprilike 10 godina. Taj čovek mora da se nametne kao vođa, da ga ostali ljudi prihvate, poštuju i slede. On komanduje jedinicom od osmoro ljudi. Tu ne sme da bude greške, tu se ne dolazi političkom voljom i lojalnošću predsedniku. Odlazak takvih ljudi je veliki gubitak koji se teško nadoknađuje", objašnjava sagovornik portala Nova.rs.

Da bi neko bio primljen u SAJ mora da bude vrhunski fizički spreman, ali i psihički izuzetno stabilan. Testovi za kandidate su mnogo dublji i složeniji u odnosu na druge pripadnike MUP-a, jer ljudi kojima je osnovno sredstvo za rad oružje, moraju da budu i emocionalno zreli, da izdrže ogroman stres. Prijem u SAJ je samo početak, jer sledi i neprestani proces školovanja, specijalizacije, raznih vrsta obuka.

"Sve više liči na JSO"

"Uvode se nova pravila koje mnogi pripadnici SAJ ne žele da prihvate. Sve više se radi na tome da ta jedinica liči na nekadašnju Jedinicu za specijalne operacije (JSO) iz vremena Milorada Ulemeka Legije. Čak se sada pevaju i neke koračnice JSO prilikom marševa. SAJ je oduvek bio policijska jedinica, gde se radi uz poštovanje zakona i propisa. Sada kao da žele da je pretvore u ono što je nekada bio JSO, jednu plaćeničku jedinicu koja će izvršiti svako naređenje ili da je potpuno ugase u tišini", objašnjava izvor portala Nova.rs.

Oficir sa ružom

Igor Žmirić jeste specijalac i jedno vreme je bio i u SAJ, ali ga kolektiv nije prihvatio i prešao je u drugu formaciju - Jedinicu za obezbeđenje određenih ličnosti o objekata (JZO) pod komandom Marka Krička.

Tu se "ostvario", posebno prilikom intervencije u avgustu 2025. godine kada je zajedno sa drugim pripadnicima JZO gonio, tukao i hapsio studente i građane po centru Beograda, najviše Kneza Miloša i Nemanjinoj ulici.

Žmirić je na desnoj strani vrata imao istetoviranu ružu, što su imali brojne pripadnici JSO.

Inače, novom komandantu SAJ je krenulo u životu i na poslovnom i na privatnom planu, pa tako gradi vilu sa bazenom u podnožju Avale čija je tržišna vrednost procenjena na oko 400.000 evra. U tome mu je pomogao prijatelj i poslovni partner, od koga je komandant, uz popust, kupio plac. Problem je što je taj poslovni prijatelj osuđivan za pokušaj ubistva.

Rivalitet SAJ i JSO

Između dve najpoznatije specijalne jedinice u Srbiji vladao je, u najmanju ruku, veliki rivalitet a razloga je bilo mnogo. SAJ je nastao još 1975. kada je Evropu zahvatio talas terorizma, pa je tu jedinicu osnovala tadašnja policija a tim specijalaca je bio stacioniran baš na Aerodromu u Beogradu, jer su česte bile otmice aviona.

Pripadnici SAJ-a su isključivo policajci i oni su se nalazili u okviru tadašnjeg Resora javne bezbednosti. Pod komandom Radovana Stojičića Badže, SAJ je učestvovao u borbama u Slavoniji tokom raspada bivše SFRJ. Nekoliko puta su zloupotrebljeni od strane režima Slobodana Miloševića, pa su tukli demonstrante na Terazijama u Beogradu.

Jedinica za specijalne operacije (JSO) je osnovana 1997. godine a napravila ju je tajna služba, tadašnji Resor državne bezbednosti. Oni su oduvek imali povlašćen status i prvi su koji su dobili američke "hamere". Izgledali su modernije u odnosu na druge slične jedinice u Srbije, prilično po ugledu na francusku Legiju stranaca a taj običaj je nametnuo upravo bivši komandant Milorad Ulemek Legija. Jedinica je bila sastavljena od raznoraznih ljudi, policajaca, ali i bivših boraca specijalnih snaga tadašnje Republike Srpske krajine, od kojih čuvaju i nadimak "crvene beretke".

Ono što SAJ nije hteo, a nije ni želeo, pripadnici JSO su radili bez mnogo pitanja. To je uključivalo i likvidacije političkih protivnika režima Slobodana Miloševića, ali su pojedini njihovi pripadnici, uključujući i Legiju, tesno sarađivali sa zemunskim klanom. Pojedine crvene beretke su osuđene za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića u koga je, kako je presuđeno, pucao njihov pripadnik, Zvezdan Jovanović. JSO je rasformirana 2003. godine nakon atentata na Đinića.

I Lončar u poseti

Zbog svega toga je prihvatanje novih pravila za pojedine pripadnike SAJ još teže i odlučuju se za odlazak iz jedinice. Posebno poniženje je što im je Aleksandar Vučić u posetu doveo i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji se svojevremeno fotografisao sa vođama zemunskog klana Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem Kumom, koje su upravo pripadnici SAJ likvidirali prilikom pokušaja hapšenja u Lipovici.