Bezmalo deset dana od iznenadnog javljanja Nemanje Vidića, saopštenjem prosleđenom biranim medijima, iz glasovnu potvrdu da je to zaista on, stvari u vezi sa celom situacijom nisu nimalo jasnije niti pretenduju da to budu.
Jedan od najboljih defanzivaca svih vremena je zauzeo veoma oštar ton, nesvojstven za sebe, pozivao je na osećaj sramote među funkcionerima Fudbalskog saveza Srbije, te implicirao da su pojedini na pozicijama samo da bi se bogatili.
PROČITAJTE JOŠ
Kritikovao je sistem, za šta mu se može reći da je apsolutno u pravu, ali nije ponudio rešenja.
„Kažu, uvek su igrači i treneri krivi, što je i logično, ali ne što nisu dobri fudbaleri, već loši ljudi, neće da igraju za reprezentaciju. Nijedan trener/selektor nije valjao u poslednjih 20 godina, čak ni kada se plasira na Svetsko prvenstvo! Ali, njihov sistem je i dalje dobar! Pa iz kog sistema je izašao taj kadar? Sram vas bilo!“
Zapravo, konstatovao je manje-više očigledne stvari, te dobio ovacije dela zainteresovane javnosti na hrabrosti da iznese ono što mu je na duši, uz ironičan poziv drugom delu javnosti da istupi u odbranu sistema.
„Sposobni ljudi kod nas u fudbalu su oni koji manipulišu sistemom i zakonom! Samo ih pitajte odakle im novac i kako su ga zaradili! Dok se to ne promeni – nema napretka! Baš me interesuje koji će sledeći stručnjak da se javi da brani takav sistem“, naveo je Vidić.
Prvi je stigao Marko Pantelić, potpredsednik FSS, a dalje su se redom javljali, gotovo svakog drugog dana po neko – Nikola Žigić, pomoćni trener u stručnom štabu seniorske reprezentacije, Goran Drulić, Đorđe Tomić…
Njihov stav je jasan – loptu protiv Škotske nisu mogli da šutiraju ni Slaviša Kokeza, ni Nenad Bjeković, ni Pantelić, u čemu takođe ima istine i što se može uzeti kao argument.
Ali, dodatno razvodnjava priču.
Vidić je emotivnim izlivom u pismu otvorio polje za pokazivanje i dokazivanje stavova i za sada je sve ostalo na tome.
Podršku je dobio od Ognjena Koromana, Mirka Poledice, Vladimira Vuletića, ljudi koji su donekle na sličan način govorili o problemima u srpskom fudbalu, pa im je Vidićevo obraćanje došlo kao pogodak momenat za potvrdu ranije izrečenih stavova, ali se dogodilo i iznenađujuće javljanje Slavoljuba Muslina, tako bedno oteranog selektora koji je tim odveo na Mundijal.
„Najbolji srpski fudbaler u protekle tri decenije i ljudska veličina se oglasila… Krenulo je, nema više nazad… Moj brat Nemanja Vidić“, istakao je Koroman.
Nemanja Matić, čovek koji je uoči presudnih bitaka reprezentacije Srbije za plasman na Evropsko prvenstvo, te ostao dužan za pravo objašnjenje razloga, takođe se javio i zagrebao čak i tamo gde je možda trebalo ranije.
„Svi znamo da je predsednik Aleksandar Vučić veliki ljubitelj sporta, stoga ga pozivam da da svoj doprinos tako što će pokušati da ubedi Nemanju da preuzme tu odgovornost i krene u akciju spasavanja srpskog fudbala. Promašili jesmo Evropsko prvenstvo, nemojte da promašimo Nemanju Vidića“, naveo je Matić.
Dakle, prvo rešenje izneto u celom slučaju dao je Matić. A rešenje je da Vučić ubedi Vidića da preuzme funkciju predsednika Fudbalskog saveza Srbije, pozivajući se na činjenicu da tim organizacijama u susedstvu, konkretno Hrvatskoj i Crnoj Gori, upravljaju Davor Šuker i Dejan Savićević.
Preskočio je, verovatno slučajno, podatak da Vidić ima 39 godina, Šuker 52, a Savićević 54…
Dakle, 13 do 15 godina više životnog, profesionalnog, „uličnog“ iskustva, što je više nego značajno kada je u pitanju vođenje krovne fudbalske organizacije, u bilo kojoj državi.
S tim u vezi, apsolutno nije jasno šta Vidić nudi, šta ga kvalifikuje za uopšte ulaženje u priču o tome da bi mogao da bude predsednik Fudbalskog saveza Srbije.
Vrhunska profesionalna karijera ne donosi sa sobom i vrhunske menadžerske sposobnosti, niti znanje da se može promeniti aktuelni nakaradni sistem u organizaciji koja ima milionski promet novca i ogromnu moć u društvu.
Kao pokretač ideja, Vidić je zlata vredan, ukoliko je njegova ideja stvarna i iskrena i iza nje se ne kriju već neki drugi ljudi i neki drugi interesi, što je lako pomisliti imajući u vidu sve ono što je dosad rečeno u javnosti.
Ali, on neće umeti da sprovede reforme. Jednostavno je, Fudbalskim savezom mora da rukovodi „menadžer“, a daljim sistemom, odozgo na dole, neko sa pravim planom.
Poslednja dva čoveka sa planom su nestala iz srpskog fudbala – Muslin je imao ideju i ona je upalila, Srbija se plasirala na Mundijal, ali je on tamo nije vodio, dok je Veljko Paunović posle osvajanja Mundijalita takođe ostao bez posla u FSS.
Sadašnji menadžer Redinga je dobio nekakvu ponudu za nekakvu funkciju u FSS, ali se to nije dogodilo, napustio je Staru Pazovu, i kako je ranije govorio, ostavio plan i program za budućnost.
I nikada se više nije vratio, niti je bilo ko o tome govorio. Pet godina kasnije, niko i dalje nije izneo u javnost pravi plan i program, ideju „ozdravljenja“ srpskog fudbala, nešto, bilo kako, bilo šta.
Zato, ako Vidić namerava da se vrati u Srbiju i prihvati se zadatka, neka ne razmišlja o likovima koji su pominjani u javnosti prethodnih nedelja, od Danka Lazovića do Baneta Ivanovića…
I, još jednom, ako su njegove namere zaista iskrene i vođenje samo njegovim ličnim nezadovoljstvom u vezi sa načinom na koji sada funkcioniše srpski fudbal pod rukovodstvom aktuelnog Fudbalskog saveza Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare