Izgradili su najveću veštačku reku na svetu dugu 2.700 kilometara koja može da spase 185 miliona ljudi

U pitanju je ogromna mreža kanala, tunela i akvadukata duga oko 2.700 kilometara, koja povezuje više rečnih slivova i omogućava transport vode iz vlažnijih južnih delova zemlje ka sušnom severu. Do sada je ovim putem prebačeno više desetina milijardi kubnih metara vode, čime je praktično promenjena hidrološka mapa Kine.

Od krize do inženjerskog čuda

Sever Kine se godinama suočavao sa ozbiljnim nestašicama vode. Pojedini delovi Žute reke presušivali su, a mnoge pritoke bile su bez vode tokom većeg dela godine. U takvim uslovima nastala je ideja o sistemu koji bi mogao da nadoknadi prirodni nedostatak i to u razmerama koje nijedna država ranije nije pokušala.

Danas ovaj sistem koristi oko 185 miliona ljudi u gusto naseljenim i industrijski razvijenim regionima, što ga čini jednim od ključnih stubova opstanka severnog dela zemlje.

Tri pravca jedinstvenog sistema

Celokupan projekat zasniva se na tri glavne rute koje zajedno čine jedinstvenu mrežu.

Istočna ruta duga je više od 1.100 kilometara i delimično koristi drevni Veliki kanal između Pekinga i Hangdžoua. Na ovoj deonici instaliran je veliki broj pumpnih stanica koje omogućavaju konstantan protok vode.

Centralna ruta, koja povezuje rezervoar Danđangkou sa Pekingom, duga je više od 1.200 kilometara i funkcioniše uglavnom zahvaljujući gravitaciji, bez potrebe za dodatnim pumpanjem. Upravo ona snabdeva najveći deo prestonice vodom iz slavina.

Zapadna ruta je još u fazi planiranja i suočava se sa brojnim tehničkim i ekološkim izazovima, ali bi u budućnosti trebalo dodatno da poveća kapacitet sistema.

Ogromna cena i velike posledice

Izgradnja ovog sistema već je premašila 79 milijardi dolara, što ga čini najskupljim projektom vodne infrastrukture u istoriji.

Pored finansijskog ulaganja, projekat je imao i ozbiljne društvene posledice. Oko 330.000 ljudi moralo je da se preseli kako bi se oslobodio prostor za izgradnju kanala i prateće infrastrukture.

Kada bude u potpunosti završen, očekivano oko 2050. godine, sistem će moći da preusmerava skoro 45 milijardi kubnih metara vode godišnje količinu dovoljnu za snabdevanje čitavih država srednje veličine.

Koliko je zapravo velik ovaj projekat

Razmere ovog poduhvata najbolje se vide u poređenju sa sličnim projektima u svetu. Brazilski sistem preusmeravanja reke Sao Fransisko višestruko je manji i po dužini, i po kapacitetu, i po broju ljudi koje snabdeva.

Kineski sistem, nasuprot tome, funkcioniše kao infrastrukturna mreža od nacionalnog značaja, projektovana da dugoročno obezbedi vodu za stotine miliona ljudi.

Izazovi koji prate megaprojekat

Iako impresivan, ovaj sistem nije bez problema. Zagađenje vode predstavlja stalni rizik, naročito u industrijskim zonama kroz koje prolaze kanali. Takođe, uticaj na prirodne ekosisteme i dalje je predmet analiza i dodatnih ulaganja.

Najveći izazovi očekuju se na zapadnoj ruti, gde složeni geografski uslovi i osetljiva prirodna područja otežavaju realizaciju.

Projekat koji menja prirodni poredak

Kineski sistem za preusmeravanje vode već sada se smatra najvećim poduhvatom ove vrste u istoriji. Njegova mreža kanala i tunela praktično je promenila način na koji se voda raspoređuje unutar zemlje, omogućavajući stabilno snabdevanje regiona koji su nekada bili suočeni sa hroničnim nestašicama.

Kada bude u potpunosti završen, ovaj projekat neće predstavljati samo inženjerski uspeh, već i primer kako jedna država može da reorganizuje svoje prirodne resurse kako bi obezbedila dugoročnu sigurnost za milione ljudi.

Izvor: N1 BiH