Kako je atentat u Skupštini uništio jugoslovensku ideju

Podeli:
Mima Karadžić kao Puniša Račić. Foto: Promo/Goran Đukanović

U dvanaestoj epizodi serije "Aleksandar od Jugoslavije" je mnogo napetosti i drame u Skupštini. Puniša Račić tokom govora vadi pištolj i počinje da puca na protivničke poslanike. Dvojica mrtvih i dvojica teško ranjenih. Među ranjenima je i Stjepan Radić. Možda i najnapetiju epizodu možete odmah bindžovati preko EON TV. Ova serija prati život kralja Aleksandra I Karađorđevića od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, novembra 1918. godine, do atentata u Marselju 1934. godine, a režirao ju je i scenario za nju napisao Zdravko Šotra.

Serija „Aleksandar od Jugoslavije“ ima 15 epizoda i snimljena je u produkciji United Media. Svi gledaoci imaju prilike da preko EON-a gledaju celu seriju. Popularno “bindžovanje” dostupno je odmah preko EON TV i putem bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON smart aplikacije.

AKO STE PROPUSTILI PRETHODNE EPIZODE

Tog 20. juna 1928. godine u parlamentu tadašnje države ubijeni su vođe HSS-a, glavne hrvatske stranke iz tog vremena: Stjepan i Pavle Radić, Đuro Basariček, Ivan Pernar i Ivan Granđa.

Na njih je pucao poslanik srpskih radikala Puniša Račić, koji je potom nesmetano pobegao. U pomoć ranjenim poslanicima odmah su dotrčali drugi koji su po struci bili lekari. Prvi je umro Đuro Basariček, dvadesetak minuta nakon atentata. Odmah po dolasku u bolnicu umro je i Pavle Radić.

Stjepan Radić umro je za mesec i po.

Stjepan Radić preživio je atentat i u julu je prebačen u Zagreb na lečenje. No od posledica atentata umro je početkom avgusta u Zagrebu.

Odmah nakon atentata u Hrvatskoj su počeli masovni protesti, a u Zagrebu se okupilo sto hiljada ljudi. Dugogodišnja srpska hegemonija ovim je atentatom dobila i fizički oblik, a nategnuti međunacionalni odnosi u Kraljevini SHS još će se dodatno naelektrisati.

Sahrana Stjepana Radića pretvorena je u veliki narodni skup protiv beogradskog režima.

Kralj Aleksandar je nakon atentanta i nemira koji su usledili, proglasio diktaturu. Šestog januara 1929. godine proglašena je takozvana Šestojanuarska diktatura, a parlament je ukinut.

Aleksandar je tvrdio da između njega i naroda ne može biti posrednika, no prava je istina bila da je kralju odgovarala neograničena vlast. Ukinuta su brojna društva sa nacionalnim predznakom, pa čak i kralju odana Orjuna, Organizacija jugoslovenskih nacionalista.

Punišu Račića ubili partizani

Naravno, otvorena diktatura nije rešila nacionalne probleme, samo ih je stavila pod tepih.Kako tridesete budu odmicale, tako će nagomilani problemi opet dolaziti u prvi plan.

Proglašenjem Banovine Hrvatske pokušalo je da se reši nezadovoljstvo Hrvata, ali već je bilo kasno. Drugi svetski rat se bližio i bilo je jasno da će Kraljevina Jugoslavija, koja je tako nazvana 1929. godine, nestati u plamenu.

Sam Aleksandar stradao je još 1934. godine, ubijen je u atentatu u Francuskoj koji su izvele ustaše i pripadnici makedonskog VMRO-a.

Nakon Radićeve smrti politiku HSS-a nastavili su Vladko Maček i Svetozar Pribičević, dugogodišnji vođa hrvatskih Srba i zagovornik unitarizma koji je sredinom dvadesetih godina napravio velik obrt shvativši da Srbi u Hrvatskoj neće nikada dobro živeti ako i Hrvati ne budu dobro živeli.

Puniša Račić dobio je 20 godina zatvora, ali bio je sve samo ne zatvoren u ćeliji.

Imao je na raspolaganju ceo jedan sprat zgrade i bio je pod nikakvim nadzorom, prenosi Index.hr.

Sredinom 1941. godine jednostavno se preselio u Beograd. No ulaskom partizana u grad 1944. godine upravo će on biti jedna od prvih meta i žrtava. Osuđen je na smrt od partizanskih vlasti i pogubljen.

Seriju “Aleksandar od Jugoslavije” možete odmah bindžovati preko EON TV, putem bilo kog interneta u Srbiji na EON mobilnoj i EON smart aplikaciji.

Više od 130 glumaca učestvovalo je u ovom velikom projektu koji je sniman tokom prošle godine. Kralja Aleksandra tumači Ljubomir Bulajić, a kraljicu Mariju Tamara Aleksić. U glumačkoj ekipi su i Irfan Mensur, Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Voja Brajović, Nikola Kojo, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Zoran Cvijanović, Vojin Ćetković, Jelica Sretenović…

Gledaoci NOVU S mogu pratiti preko SBB mreže, Total TV-a, D3i ali i EON platforme.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

 

Komentari

Vaš komentar