Kako je "najdosadnija zemlja u Evropi" postala hit među turistima: Za jedan dan možete da obiđete tri države

U najvišem alpskom odmaralištu ove čuvene male kneževine, Malbunu, koje je leti mirno utočište za ljubitelje šetnji kroz planine i livade, a zimi raj za skijaše, zvuk kravljih zvona neprestano se čuje. Prati vas dok iznosite kofere iz automobila, dok na osunčanoj terasi polako ispijate lokalno pivo iz pivare Brauhaus ili dok se trudite da se pokrenete i savladate zahtevne uspone na 2.000 metara nadmorske visine.

Smešten između Austrije i Švajcarske, na samo 32 km od nemačke granice, Lihtenštajn se prostire na svega 24 kilometra dužine i oko šest kilometara širine. U Evropi su od njega manji samo Vatikan, Monako i San Marino.

Ova zemlja idealna je za turiste koji vole da na svom spisku posećenih zemalja štikliraju što više. Oni samo pređu granicu, naprave selfi i tako zabeleže da su bili tamo. Drugi se, međutim, zadržavaju duže kako bi pešice prešli najkraću osu zemlje, za šta je potrebno svega nekoliko sati, i kući se vratili sa još jednim postignućem - obišli su tri zemlje za jedan dan.

Naravno, time se propušta suština jer ova prijatna, malena suverena država zaslužuje mnogo više pažnje. Koliko vremena treba da joj posvetite? Ako zaista želite da je upoznate, nedelju dana bilo bi idealno, ali i trodnevni jesenji predah može da bude pun pogodak, piše Daily Mail.

Činjenica da je Lihtenštajn „najmanje posećena zemlja u Evropi“ znači i da predstavlja pravo osveženje u odnosu na masovni turizam. Tu još nijedan veliki međunarodni hotelski lanac nije otvorio svoj objekat, a Starbucks nećete pronaći ni za živu glavu, bez obzira na to koliko biste ga želeli. Ipak, čini se da jedini McDonald's u zemlji, koji se nalazi u prestonici Vaducu, posluje veoma dobro.

Ono čega, međutim, ima u izobilju jesu planine - čak 92 imenovana vrha, kao i vinogradi i najgušća mreža pešačkih staza u Evropi, koja se proteže na više od 400 kilometara. Posebno se izdvaja Lihtenštajnska staza, duga 75 kilometara, koja vijuga kroz neke od najlepših predela zemlje. A tu je i Rajna, koja protiče duž njenog zapadnog oboda.

Gde god da se nalazite, pogled deluje kao melem za dušu. Pejzaži imaju gotovo bajkovitu atmosferu - livade posute cvećem, visoki planinski vrhovi masiva Retikon i rustične drvene kuće koje se nižu duž horizonta.

Na čelu lihtenštajnske kraljevske porodice nalazi se princ Hans-Adam II, koji živi u pravom srednjovekovnom zamku, tvrđavi sa kulama iz 12. veka, odakle se pruža izvanredan pogled na grad, dolinu Rajne i švajcarske Alpe.

Pored vladajućeg princa, Vaduc ima i katedralu, kao i upečatljivu zgradu državnog parlamenta, izgrađenu od milion krem cigli. Ipak, u gradu živi jedva 6.000 stanovnika, što ga čini otprilike velikim koliko i neka varošica u Srbiji.

Lihtenštajn nema ni železničku stanicu, ali zato ima čitavu flotu žutih autobusa sa jednim spratom, koji vešto savladavaju planinske puteve i saobraćaju na čak 411 stajališta. Tamo možete otiči automobilom, ali mnogi turisti dolaze avionom u Cirih, a zatim vozom putuju do Sargansa, mesta koje se nalazi odmah preko švajcarske granice. Odatle autobusom stižu do Vaduca za svega 33 minuta.

U Malbunu, sa okvirnim planom da se tri dana provedu u pešačenju, oduševljava koliko je to zaboravljeno alpsko odmaralište mirno, čak i usred letnje sezone.

Kada biste bili poznata ličnost koja želi da nestane iz javnosti, lako biste mogli da pošaljete svog dvojnika u Sen Trope, dok biste se vi na nekoliko dana sakrili u ovom selu, koje pruža pravi duševni mir. Tu se nalazi nekoliko hotela, poneki restoran i simpatična mala crkva sa zanimljivom pričom.

Katolička „Kapela mira“, izgrađena od kamena, podignuta je početkom pedesetih godina prošlog veka u znak sećanja na to što je zemlja bila pošteđena sukoba tokom Drugog svetskog rata. Lihtenštajn je, poput Švajcarske, tokom čitavog rata ostao neutralan.

Zemlju je 1719. godine osnovao car Karlo VI, koji je vladao austrijskom Habzburškom monarhijom. Danas se Lihtenštajn u administrativnim pitanjima oslanja na Švajcarsku, sa kojom ima zajedničku valutu i carinsku uniju. Zvanični jezik je nemački, ali se u zemlji govore i tri lokalna dijalekta.

Ova zemlja krije i mnogo zanimljivih činjenica. Ta kneževina je vodeći svetski proizvođač luksuznih veštačkih zuba, a njenih 40.000 stanovnika peva nacionalnu himnu „Oben am jungen Rhein“ na istu melodiju kao i britanska „God Save the King“.

Nije lako izgraditi sopstveni identitet kada ste mala država koja nema izlaz na more i sa svih strana je okružena kopnom, ali Lihtenštajnci deluju opušteno i imaju istančan, pomalo neobičan smisao za humor.

Iznenađuje i koliko je kreativnosti prisutno u svakodnevnom životu. Od automata u prodavnicama na farmama, u kojima se prodaju lokalni med, domaća testenina i sveže mleko, do escape room-a na livadi i „staze sa ljuljaškama“ - dvosatne planinske šetnje tokom koje se nailazi na deset ljuljaški sa kojih se pruža spektakularni pogled.

Nijedna fotografija napravljena uz pomoć veštačke inteligencije ne može da se uporedi sa prizorom Alpa koji gledate sopstvenim očima.

Tokom trosatne kružne ture od Malbuna do visokog, istaknutog planinskog grebena Sareis, na samom vrhu planine, dobro utabane staze oivičene su travama i cvećem koje se njišu na vetru.

Inače, omiljeno jelo Lihtenštajnaca za ručak je Käsknöpfle, male, ali zasitne knedlice prelivene sirom i karamelizovanim lukom - prava energetska hrana za savladavanje ovih predela.

Nazad možete da se spustite žičarom sa sedištima, a zatim žutim autobusom do impresivnog otvorenog bazena u Milholcu. Tu su vijugavi tobogani, skakaonice i hidromasažni bazeni, a popodne možete da provedete pod letnjim suncem koje nikada nije previše jako.

Kilometri pešačenja i ručkovi bogati ugljenim hidratima, uz spore vožnje autobusom po krivudavim putevima, predstavljaju savršenu kombinaciju za dremanje. Čini se da su kratki snovi u javnom prevozu sasvim uobičajeni i među meštanima i među turistima.

Poseta Lihtenštajnu može da se pokaže kao prava lekcija o tome zašto su male stvari često najlepše i koliko zabavno može biti otkrivanje zaboravljenih mesta, koja još uvek ne znaju šta je to masovni turizam.