Letovanje u Gruziji mi je dokaz da se najlepše uspomene prave neplanirano

Piše: Ana Marić

Leto 2026. godine po lepom ću da pamtim zbog putovanja prvi put u Tbilisi, prestonicu Gruzije.

Možda se zaista najlepše uspomene prave neplanirano a dugoročno. Tako sam stigla direktnim avioletom iz Beograda u hotel sa doručkom, 6 noći za oko 600 evra preko agencije za individualna putovanja. Let traje oko tri sata, važno je da barem dan ranije na sajtu države Gruzije popunite podatke i uplatite osiguranje onlajn za dane boravka, oko 2,60 evra dnevno, jer bez te potvrde ne možete da se vozite avionom niti pređete granicu u Gruziji. 

Od aerodroma do hotela taksi me je koštao 15 evra a platila sam vožnju na šalteru za taksi na aerodromu putem kartice. Vrlo je važno da uvek imate keš u gruzijskom novcu, larije, jer većina ljudi ga radije prima nego kartice, a ni taksisti nisu voljni za kartice ni preko većine aplikacija. 

Kurs je za evro od tri do pet larija, sigurnije je menjati u menjačnicama. Gruzijci su navikli na turiste, najviše iz bivšeg SSSR, a Tbilisi je pun posetilaca i iz drugih delova sveta. Mladi ljudi solidno govore engleski, stariji kako ko, ruski govore gotovo svi. 

Gostoprimljivi su, većinom ljubazni, voljni da izađu u susret za savet, pomoć i uslugu, ali ima i sumnjivih kao svuda. Takvi nerado vraćaju kusur i probaju da podvale, prave se da ne znaju kurs, ne žele da prozbore ni reč nekog stranog jezika, a umeju i da kradu. Nisam imala lično loše iskustvo, znam turiste koji nisu bili oprezni i vešti s njima, neki su i odžepareni na ulici koje su često krcate svetom. Pazite svoje torbe i novčanike, ništa preterano ali ni opušteno previše. Ali, nije to samo tu, ima svuda. Da se ne ogrešim o tu divnu državu i njen glavni grad.

Gruzija ima manje od 4 miliona stanovnika, većinom su Gruzini/Gruzijci pravoslavci. U Tbilisiju u svakom kvartu ima nekoliko crkvi koje su karakterističnih kupola sa zvonicima i mističnom duhovnom unutrašnjošću drugačijim od srpskih svetinja. Žene uvek imaju unutra pokrivenu kosu, na ulazu imate marame na pozajmicu a možete ih odenuti i kao improvizaciju suknje ako nosite pantalone. Gruzijski svestenici starijih uzrasta vrlo slobodno prilaze posetiocima i ponude im da na papiru za molitvu napišu imena svojih bliskih živih i umrlih. Istovremeno, zatraže novac za to, pogotovo kad saznaju da ste provaslavci. Iz naše turističke grupe su neki ljudi bili neprijatno zatečeni takvim napadnim ponašanjem sveštenih lica, nije da ne deluje kao harač pod crkvenim svodom. 

I to je jedina turistička mrlja koju nosim s tog divnog puta. 

Tbilisi je drevni muzej pod nebom, ima i muzeje raskošne baštine. Svaki ćošak tog grada, u centralnom jezgru je šaren, originalan, nepretenciozan da namerno i napadno osvoji a to radi ljupkom atmosferom i dražesnom ambijentom koji nikad pre nisam doživela. 

Od ujutru se probudite dobro raspoloženi, tlo im kuca snažnim ritmom života i pod nogama osećate da ste živi i živahni. Ne preterujem, ko je bio zna šta pišem, ko nije, uverite se koliko gruzijski šarm osvaja. 

Ukusna jela su im među najpoznatijim svetskim kuhinjama i četvrta po popularnosti na spisku svetskih kulinara. Vole jela poput paprikaša, s pirinčem, s mnogo začina, povrća i mesa, piju i prave najbolja i najstarija po poreklu vina, od slatkiša prave čuda s cimetom, kikirikijem, sirom, voćem, sirupima, od raznog testa.

I hrana, i taksi preko aplikacija, i gradski prevoz su jeftiniji barem trećinu od srpskih. 

Ljudi su strpljivi s turistima, nema nervoze i tenzije u vazduhu, to nije bogat narod po materijalnom statusu, kamionima i avionima, nego tradicijom, poreklom, istorijom i poštovanjem za sve što jesu, čuvaju i pripada im. 

I najstariji spomenici, i udžerice se čuvaju i obnavljaju, grade se i nova naselja, soliteri, kvartovi. Ništa ne briše postojeće, ne vređa sklad i uklapa se. 

Za Tbilisi u centru je kaldrma zakon, zato nigde bez udobne obuće, keša, flašice vode i širine za istraživanje. 

Na dlanu se nude pešačke ulice u užem centru sa starim zdanjima, doživljaj su i sumporna kupatila a Tbilisi zbog njih nosi ime - Toplo mesto, to je zaista dražesno mesto gde je vreme stalo ali ne prohujalo. Okolina je puna zelenila, parkova, zavirite u dvorišta, sokake, zagledajte im fasade kućeraka starijih od 70 godina. Turistička ponuda ima i razgledanja grada brodovima, autobusom, žičarom, uspinjačom, mini busevima bez prozora za panoramsko posmatranje. Na ulici je čest zvuk gruzijskih pesama sa zvučnika, u restoranima ima žive svirke domaćih starih i novih melosa. Povratna karta je 5 larija za žičaru a možete je iskoristiti i za uspinjaču, na vrhu brda im je poslednja stanica. Tu je čarobna panorama grada, šuma s dečjim igralištima, ugostiteljskim objektima, muzejom voštanih figura, fontanom gde se deca brčkaju a roditelji sede na okolnim klupama. Ima i vozić za razgledanje tih dugih šumskih pejzaža nad prestonicom. 

U ulici gde je Parlament su građevinski radovi ovog leta, prokopana je celom dužinom ali vredi videti koliko je u njoj skladne otmene arhitekture i važnih zdanja. 

Možete posetiti poludnevnim izletom autobusem i prvu prestonicu Mšeta s nekoliko okolnih crkvi, vredi svake pare taj izlet sa vodičem na engleskom i ruskom jeziku. 

Za ljubitelje vina u ponudi je i izlet u vinarije oko 140 kilometara van Tbilisija a usput i do predivnih pejsaža Kavkaza. 

Gruzija je razglednica toplih boja, mirisa, ukusa, dragocene prošlosti i ubrzane sadašnjosti. Nisu u Evropskoj uniji, imaju političke trzavice, nije sve pod konac ali turisti su dočekani kao bogovi. Na oko 30 minuta od Tbilisija je čuveni stari spomenik Istorija Gruzije, s pogledom na Mrtvo more. 

Gruziju čuva i poštovanje svetiteljke Nine, njen krst i lik su na mnogim svetinjama. Nad gradom dominira pozlata kupola hrama svete Trojice, čuvena Sameba, u kojem je svaka liturgija praznik s mnogo ljudi i miomirisom tamjana. Ne morate da budete vernik, da biste s poštovanjem osetili i taj važan deo gruzijske priče. Probajte i gruzijski čaj uz kolače na primer, prošetajte uz dugu pešačku stazu pored reke Kuri. Uživaćete i u pogledu na preko 12 mostova od kojih dominira Most Mira, a i u lepoti Narikale tvrđave grada. 

Pijace svega i svačega su blago za suvenire: marame, ćilime, nakit, predmete iz SSSR-a, torbe sa ručnim radovima i folklornim motivima, rogove za ispijanje vina od malenih do pola metra veličine. Suvenirnica je mnogo i ponuda im je povoljna.

Sve vreme u glavnim kucavicama grada život nadgleda statua Majke Gruzije, može i da se poseti na brdu iznad grada.

Danima posle puta, imala sam osmeh, vedrinu, brojne lepe misli o svakom satu u Gruziji. 

Nije daleko od Balkana ta država, čeka i vas kao turistu. Ako vam se otvori taj put, bićete privilegovani svim gruzijskim uspomenama.

Pamtićete ih sigurno po dobru i uživati bogovski, s garancijom sreće što ste baš tu, kao putnik dobronamernik.