Ko je šeik iz senke koji želi moć nad tehnologijom budućnosti: Povezan je sa Trampom, krije se od javnosti i gradi AI imperiju

Njegova biografija dugo je bila obavijena velom tajne. Devedesetih godina, dok je studirao u San Dijegu, trenirao je brazilski džiju-džicu pod imenom Ben. Njegovi tadašnji poznanici nisu znali mnogo o njemu, osim da dolazi sa Bliskog istoka i da je tih i disciplinovan.

Tek kasnije su shvatili da je reč o sinu osnivača UAE, šeika Zajeda bin Sultana Al Nahjana.

Jedan od ljudi koji je trenirao sa njim prisećao se da je „Ben“ često ostajao posle treninga da počisti strunjače. Kada je kasnije pozvao neke od svojih trenera u Abu Dabi, otkrili su da je centar za borilačke veštine u kojem će raditi zapravo smešten u jednoj od porodičnih palata.

Tahnun je kasnije stekao crni pojas u džiju-džicuu, ali su ga mnogo više od sporta oblikovali takmičarski duh, opsesija strategijom i fascinacija tehnologijom.

Danas nadgleda poslovno carstvo čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 1,5 biliona dolara. Njegovi interesi protežu se od bankarstva, nekretnina i zdravstva do energetike, infrastrukture, klimatskih fondova i tehnoloških kompanija.

Pod njegovim uticajem nalaze se First Abu Dhabi Bank, Royal Group i veliki investicioni fondovi povezani sa državom.

Granica između njegovog privatnog bogatstva, imovine vladajuće porodice i državnih sredstava često je teško uočljiva, što je godinama predmet kritika.

Od porodičnog kapitala do centra moći

Tahnun pripada takozvanim „sinovima Fatime“, odnosno grupi sinova šeika Zajeda i njegove treće supruge Fatime Al Ketbi.

Upravo su oni vremenom postali jezgro političke i ekonomske moći UAE.

Tahnun, kao mlađi brat, nije bio predodređen za presto Abu Dabija. Umesto toga, dobio je ulogu u upravljanju porodičnim poslovima i imovinom.

Krajem devedesetih osnovao je Royal Group, koja je postala jedan od glavnih investicionih instrumenata porodice Al Nahjan.

Posle smrti oca 2004. godine, njegov uticaj naglo je porastao.

Postao je čovek koji se podjednako dobro snalazi u bankarskim krugovima, pregovorima sa stranim državnicima i unutar tradicionalnog emiratskog dvora.

Poznat je po izrazito takmičarskom karakteru.

Krajem devedesetih, navodno toliko je želeo da pobedi braću u video-igri Age of Empires da je angažovao jednog od njenih programera da ga privatno trenira.

Kasnije je finansirao razvoj superkompjutera Hydra, namenjenog igranju šaha, koji je svojevremeno uspevao da pobeđuje velemajstore.

Ta kombinacija strategije, tehnologije i potrebe za kontrolom prenela se i na njegov poslovni i politički rad.

Od finansija do bezbednosnog aparata

Tahnun je godinama gradio reputaciju čoveka koji spaja novac, strategiju i bezbednost.

Godine 2014. postao je zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost UAE, a dve godine kasnije preuzeo vodeću ulogu u toj oblasti.

U tom periodu Emirati su snažno ulagali u digitalni nadzor, sajber-bezbednost i obaveštajne kapacitete.

Jedan od najpoznatijih programa bio je Project Raven, u kojem su učestvovali bivši američki obaveštajci i stručnjaci za sajber-bezbednost.

Program je zvanično bio usmeren na borbu protiv terorizma, ali su kasnije istrage pokazale da su među metama bili i disidenti, aktivisti, novinari, strani državljani i političari.

Kontroverze su pratile i kompaniju DarkMatter, povezanu sa emiratskim bezbednosnim strukturama.

Prema istraživanjima međunarodnih medija i organizacija za digitalna prava, njeni alati korišćeni su za nadzor protivnika vlasti i drugih osoba koje su emiratske vlasti smatrale pretnjom.

Tahnun je kasnije DarkMatter ugasio i reorganizovao njene aktivnosti.

Upravo iz tog perioda počinje njegov snažan zaokret ka veštačkoj inteligenciji.

G42 kao ključ emiratske AI strategije

U središtu te nove strategije nalazi se kompanija G42, koja je postala jedan od najvažnijih instrumenata ambicije UAE da postane globalna sila u oblasti veštačke inteligencije.

Naziv kompanije inspirisan je romanom „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa, u kojem je broj 42 odgovor na „krajnje pitanje o životu, univerzumu i svemu ostalom“.

G42 razvija AI infrastrukturu, centre za obradu podataka, bezbednosne sisteme i tehnologije za analizu velikih količina podataka.

Kompanija želi da veštačku inteligenciju pretvori u osnovnu infrastrukturu, poput električne energije ili vode, piše Gardijan.

Njeni bezbednosni sistemi nude alate za analizu ponašanja, mapiranje odnosa i procenu pretnji, što dodatno pojačava zabrinutost kritičara zbog bliskih veza između tehnološke i bezbednosne sfere u UAE.

G42 je, međutim, uspela da izgradi partnerstva sa najvećim američkim tehnološkim kompanijama.

Microsoft je u firmu uložio 1,5 milijardi dolara, a njegov potpredsednik Bred Smit dobio je mesto u upravnom odboru kompanije.

G42 i fondovi povezani s njom sarađuju ili investiraju u kompanije kao što su OpenAI, Anthropic i xAI.

Direktor OpenAI Sem Altman opisao je Tahnuna kao bliskog prijatelja.

Kompanija je u prošlosti bila predmet kritika zbog svojih veza sa emiratskim bezbednosnim strukturama.

Jedan od prvih poznatih proizvoda bio je ToTok, aplikacija za dopisivanje koju je Njujork tajms opisao kao alat za nadzor korisnika.

G42 odbacuje tvrdnje da učestvuje u nezakonitom nadzoru i navodi da posluje u skladu sa zakonima, pravilima zaštite podataka i međunarodnim standardima.

Veze sa Trampom i spor oko AI čipova

Tahnun ima bliske veze i sa administracijom Donalda Trampa. Američke institucije godinama pažljivo prate rast emiratskog političkog i ekonomskog uticaja u Vašingtonu.

Bajdenova administracija ranije je ograničila izvoz najnaprednijih AI čipova u UAE zbog zabrinutosti zbog bliskih odnosa Abu Dabija sa Kinom.

Trampova administracija kasnije je promenila tu politiku i omogućila izvoz velikog broja naprednih čipova Emiratima.

Veliki deo te tehnologije trebalo bi da bude iskorišćen upravo za projekte kompanije G42.

Dodatnu pažnju izazvao je podatak da je investicioni fond povezan sa Tahnunom uložio dve milijarde dolara u kriptovalutu kompanije World Liberty, povezane sa porodicom Tramp.

Tahnun je takođe postao veliki investitor u toj firmi.

Bela kuća i World Liberty negirali su da postoji veza između tih ulaganja i odluke o izvozu čipova.

Demokratska senatorka Elizabet Voren javno je kritikovala takve aranžmane i opisala ih kao potencijalni sukob interesa, dok njihovi akteri tvrde da je reč o potpuno odvojenim poslovnim i državnim odlukama.

AI kao nova nafta

U vrhu UAE vlada uverenje da će veštačka inteligencija u narednim decenijama imati značaj kakav je nafta imala tokom 20. veka.

Ko kontroliše čipove, centre za obradu podataka, energiju i napredne modele, mogao bi da kontroliše jedan od najvažnijih resursa budućnosti. Zato Emirati ulažu ogromne sume u AI infrastrukturu.

Na obali UAE gradi se AI kompleks projektovane snage od pet gigavata, koji bi trebalo da postane jedan od najvećih takvih centara na svetu.

G42 istovremeno učestvuje i u finansiranju izgradnje data-centara i druge infrastrukture u SAD.

Microsoft i G42 pokrenuli su i fondaciju posvećenu „odgovornom razvoju i primeni veštačke inteligencije“, sa sedištem u Abu Dabiju.

Time Tahnun pokušava da UAE pozicionira ne samo kao kupca američke tehnologije, već kao jednog od ključnih igrača globalne AI ekonomije.

Kritike zbog ljudskih prava i nadzora

Njegova rastuća moć izaziva ozbiljnu zabrinutost organizacija za ljudska prava.

UAE se godinama suočava sa optužbama za političku represiju, tajne pritvore i digitalni nadzor protivnika vlasti.

Među najpoznatijim slučajevima je britanski akademik Metju Hedžis, koji je 2018. uhapšen pod optužbom za špijunažu dok je u UAE istraživao nacionalnu bezbednosnu politiku zemlje.

Osuđen je na doživotni zatvor, ali je kasnije pomilovan.

Hedžis tvrdi da je tokom višemesečnog pritvora bio izložen teškom zlostavljanju, dugim ispitivanjima i pretnjama.

Vlasti UAE odbacuju te tvrdnje i navode da nije bio mučen niti izložen nehumanom postupanju.

Emiratski aktivista Ahmed Mansur takođe je godinama bio meta digitalnog nadzora pre nego što je uhapšen i osuđen na deset godina zatvora.

Istraživači su tvrdili da su podaci sa njegovih elektronskih uređaja završavali na serverima povezanim sa adresom Tahnunove kancelarije.

Njegov slučaj često se navodi kao primer rizika koji nastaju kada se napredna tehnologija nadzora poveže sa autoritarnim političkim sistemom.

UAE odbacuje optužbe da sistematski zloupotrebljava tehnologiju za nezakoniti nadzor.

Zašto je kontrola AI toliko važna

Pitanje koje kritičari postavljaju jeste šta se događa kada čovek koji ima veliki uticaj na obaveštajne i bezbednosne strukture istovremeno kontroliše važne delove globalne AI infrastrukture.

Veštačka inteligencija danas više nije samo alat za pretragu podataka ili automatizaciju poslova.

Ljudi je koriste za komunikaciju, poslovanje, obrazovanje, savetovanje, pa čak i za razgovore o najintimnijim delovima privatnog života.

To znači da kompanije koje razvijaju i održavaju takve sisteme imaju pristup ogromnim količinama podataka.

Zbog toga pitanje ko kontroliše tehnologiju postaje gotovo jednako važno kao i sama tehnologija.

Tahnunovi kritičari upozoravaju da bi koncentracija političke, finansijske, obaveštajne i tehnološke moći mogla da stvori sistem u kojem je veoma teško razdvojiti poslovne interese od državnog nadzora.

Njegove pristalice, međutim, smatraju da upravo sposobnost UAE da brzo donosi odluke i ulaže ogromne količine kapitala predstavlja njegovu prednost u odnosu na sporije zapadne sisteme.

Emiratski model

UAE već godinama pokušava da se predstavi kao država koja nudi drugačiji model razvoja.

Političke stranke ne postoje, protesti i sindikalno organizovanje strogo su ograničeni, a politička vlast koncentrisana je u rukama vladajućih porodica.

Istovremeno, zemlja je razvila izrazito povoljno poslovno okruženje i postala jedno od najvažnijih finansijskih i logističkih središta Bliskog istoka.

Emirati imaju veliki broj ekonomskih „slobodnih zona“, koje nude posebne poreske i pravne pogodnosti kompanijama.

Van svojih granica, Abu Dabi je izgradio mrežu luka, investicija, bezbednosnih partnerstava i političkih savezništava širom Bliskog istoka i Afrike.

Kritičari optužuju UAE da podržava autoritarne režime i oružane grupe u pojedinim regionalnim sukobima, dok Abu Dabi svoj angažman predstavlja kao borbu za stabilnost i bezbednost.

U tom modelu, veštačka inteligencija predstavlja novi instrument uticaja.

Umesto direktne kontrole teritorija, moć se gradi kontrolom ključnih tačaka kroz koje prolaze novac, trgovina, energija, tehnologija i informacije.

Rat sa Iranom pokazao i ranjivost strategije

Ambiciozna AI strategija UAE suočila se i sa ozbiljnim bezbednosnim rizicima.

Tokom rata sa Iranom, iranski napadi pogodili su i centre za obradu podataka u UAE, dok je Teheran objavio listu tehnoloških lokacija koje smatra legitimnim vojnim metama.

To je otvorilo pitanje da li je izgradnja ogromne AI infrastrukture u geopolitički nestabilnom regionu preveliki rizik.

Tahnun je potom, prema navodima međunarodnih medija, učestvovao u diskretnim diplomatskim razgovorima sa iranskim zvaničnicima.

Do sredine godine navodno je postignut dogovor nakon kojeg su iranski napadi na UAE prestali.

Ubrzo potom, SAD su dodatno ublažile ograničenja za izvoz naprednih AI čipova Abu Dabiju.

Taj sled događaja dodatno je pokazao koliko se u Tahnunovom slučaju prepliću finansije, tehnologija, diplomatija i bezbednost.

Čovek koji ostaje u senci

Uprkos ogromnom uticaju, Tahnun gotovo nikada ne daje intervjue i retko se pojavljuje u javnosti.

Poznat je po tome što izbegava medije, nosi tamne naočare i najvažnije poslove vodi daleko od kamera. Ljudi koji su sa njim sarađivali opisuju ga kao izuzetno disciplinovanog, strateški orijentisanog i opsednutog pobedom.

Njegovi kritičari upozoravaju da upravo koncentracija političke, finansijske, bezbednosne i tehnološke moći u rukama jednog čoveka predstavlja ozbiljan rizik.

Njegove pristalice, s druge strane, vide ga kao arhitektu budućeg ekonomskog modela UAE i čoveka koji je među prvima shvatio koliko će veštačka inteligencija biti važna za globalnu moć.

Ono što je nesporno jeste da Tahnun pokušava da Emirate postavi tamo gde veruje da će se u budućnosti nalaziti prava moć, u čipovima, podacima, centrima za obradu podataka i infrastrukturi veštačke inteligencije.