Ko je Rui Pinto, čovek koji je u očaj bacio moćni Mančester siti i arapske milijardere

Posebno važan deo te priče odnosi se na Mančester siti. Dokumenti koje je Pinto dostavio novinarima otvorili su pitanje načina na koji je engleski klub prikazivao prihode od sponzorskih ugovora i odnosa sa kompanijama povezanim sa njegovim vlasnicima. Godinama kasnije, ista pitanja postala su deo velikog postupka Premijer lige protiv Sitija.

Pinto nije bio novinar, niti je radio za neku veliku hakersku grupu. Bio je Portugalac zainteresovan za računare i internet, a studirao je istoriju na Univerzitetu u Portu. Football Leaks pokrenuo je 2015. godine, koristeći pseudonim „John“.

U početku je objavljivao dokumente koji su se odnosili na poslovanje fudbalskih klubova i kompanija. Vrlo brzo, međutim, postalo je jasno da iza njegovog projekta stoji mnogo više materijala nego što može da stane na jedan internet sajt.

Pinto je dolazio do poverljivih podataka na različite načine. U pojedinim slučajevima neovlašćeno je pristupao mejlovima i računarskim sistemima, dok je deo dokumenata dobijao od drugih izvora. Zbog toga je kasnije osuđivan za neovlašćeni pristup podacima i kršenje tajnosti prepiske, ali je istovremeno postao jedan od najvažnijih izvora za istraživačke novinare koji su se bavili finansijama evropskog fudbala.

Prve velike priče pojavile su se još 2015. godine, ali je Football Leaks svetsku pažnju privukao kada je Pinto počeo da sarađuje sa nemačkim „Špiglom“ i međunarodnom mrežom istraživačkih novinara. Umesto da se ogromna količina podataka objavljuje nasumično, novinari su dokumente analizirali, proveravali i povezivali sa drugim izvorima.

Tako su u javnost dospeli detalji ugovora, plata i poreskih aranžmana fudbalera, provizija agenata, odnosa klubova i sponzora, kao i komunikacija ljudi iz vrha evropskog fudbala.

U dokumentima su se pojavljivali neki od najvećih klubova na kontinentu, među kojima su bili Mančester siti, Pari Sen Žermen, Real Madrid, Bajern Minhen, Sporting i Benfika. Football Leaks se bavio i poslovima Kristijana Ronalda, poreskim aranžmanima fudbalera i načinom na koji su agenti zarađivali ogromne iznose na transferima.

Ali priča o Mančester sitiju bila je nešto posebno.

Krajem 2018. godine „Špigl“ je objavio seriju tekstova zasnovanih na dokumentima koje je dobio od Pinta. U njima su se nalazili interni mejlovi i finansijski podaci koji su otvorili pitanje da li su pojedini veliki sponzorski poslovi Mančester sitija zaista bili komercijalni ugovori ili je deo novca dolazio iz krugova povezanih sa vlasnicima kluba.

To je bilo važno zbog UEFA pravila finansijskog fer-pleja. Suština tih pravila bila je da vlasnici ne mogu jednostavno da ubacuju neograničene količine novca u klub, već je potrebno da klub prihode ostvaruje kroz poslovanje koje odgovara tržišnim uslovima.

UEFA je 2020. godine zbog svojih nalaza kaznila Mančester siti dvogodišnjom zabranom nastupa u evropskim takmičenjima i novčanom kaznom od 30 miliona evra. Siti se žalio, a Sportski arbitražni sud u Lozani ukinuo je zabranu. Sud je zaključio da UEFA nije dokazala neke od najtežih navoda na potrebnom nivou, dok je kazna zbog nesaradnje sa istragom smanjena na 10 miliona evra.

Slučaj je, međutim, nastavio da živi.

Premijer liga je 2023. godine optužila Mančester siti za 115 navodnih kršenja finansijskih pravila u periodu od 2009. do 2018. godine. Postupak pred nezavisnom komisijom trajao je godinama, a dokumenti koji su se pojavili kroz Football Leaks postali su deo mnogo šire priče o finansijama kluba.

Upravo zbog toga se Rui Pinto danas ponovo pominje kada se govori o Mančester sitiju. Njegovi dokumenti nisu sami po sebi predstavljali presudu protiv kluba, a UEFA-ina odluka iz 2020. godine je delimično poništena. Ipak, informacije koje je dostavio novinarima bile su među materijalima koji su godinama kasnije ostali deo priče o finansiranju Sitija.

Mančester siti je sve vreme negirao da je svesno kršio finansijska pravila i osporavao navode protiv sebe.

Pinto se, međutim, nije zadržao samo na fudbalu. Bio je izvor i za Luanda Leaks, veliku međunarodnu istragu o poslovanju Isabel dos Santos, ćerke bivšeg predsednika Angole Žozea Eduarda dos Santosa. Novinarima je dostavio stotine hiljada dokumenata, uključujući mejlove, ugovore i finansijske podatke, koji su kasnije analizirani u okviru međunarodne novinarske istrage.

Dokumenti su mu, međutim, doneli i ozbiljne probleme sa zakonom.

Pinto je uhapšen u Budimpešti u januaru 2019. godine, nakon zahteva portugalskih vlasti, a zatim je izručen Portugalu. Proveo je više od godinu dana u pritvoru, a kasnije je počeo da sarađuje sa istražiteljima i dobio status zaštićenog svedoka.

Godine 2023. osuđen je u Portugalu na četiri godine zatvora uslovno zbog više krivičnih dela povezanih sa neovlašćenim pristupom podacima, kršenjem tajnosti prepiske i pokušajem iznude. U drugom postupku, u kojem je bio optužen za 241 krivično delo povezano sa pristupom mejlovima Benfike i drugih institucija, oslobođen je optužbi 2026. godine.

Zbog svega toga, Rui Pinto je danas teško svesti na jednu etiketu. Za portugalsko pravosuđe on je čovek koji je počinio krivična dela neovlašćenim pristupom tuđim podacima. Za istraživačke novinare bio je izvor ogromne količine materijala koji je omogućio da se zaviri iza zatvorenih vrata evropskog fudbala.

A kada se govori o njegovom najpoznatijem nasleđu, teško je zaobići Mančester siti. Ono što je počelo objavljivanjem internih mejlova i finansijskih dokumenata 2018. godine pretvorilo se u priču koja je godinama kasnije i dalje pratila jedan od najmoćnijih klubova evropskog fudbala.