0
Dragi prijatelji, ovo je poslednji tekst koji pišem kao kolumnista nova.rs. Posle skoro pune četiri godine neprekidnog objavljivanja recenzija novih albuma svake subote – ovaj socijalni eksperiment je završen. Zajedno smo dokazali da je moguće na našem jeziku i sa našom pameću sistematski pratiti svetsku i domaću pop produkciju. Nijedan drugi mainstream medij u Srbiji nije posvetio ovoliku pažnju muzičkoj kritici, pa je već ta činjenica dovoljna da se zahvalimo uređivačkom timu Nove što je posvetio prostor ovoj odgovornoj delatnosti.
Posebno se zahvaljujem svima na čitanju, te susretima na ulicama i autobuskim stanicama, u prodavnicama i taksijima, a koje ste iskoristili da prokomentarišete ono što je napisano o novim pločama i iznesete mi svoje mišljenje. I treba da ga imate. Bilo je vrlo zabavno i poučno čuti ga, jer poenta i jeste da neprestano razgovaramo o muzici.
Potpisniku je jedino žao što nije stigao da napiše sve ono što je želeo, ali to spada u rizike ovog posla. Ne bi valjalo kad bismo stigli da uradimo sve što smo zamislili – to bi značilo da nismo dovoljno sanjali.
Pred vama je izbor najboljih 30 albuma u 2023. Kao i uvek – prednost je data ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova. Prvih 10 je rangirano, mesta između 11 i 20, kao i 21 i 30 nisu. Albumi uživo i kompilacije ovde nisu uzimani u obzir.
Događaj godine. Album na kome je sve objedinjeno, na najbolji mogući način za 2023: furiozni rokenrol, glamurozna pop stilizacija, beskompromisan stav. Slušajući ga, poverovaćete da muzika i dalje može biti živa.
I dok kratke i izazovne pesme promiču kao na tekućoj traci, postaje nam jasno zašto je ovo bend koji je najviše uznemirio duhove tokom prošle godine – zato što nije pripadao vladajućoj kolotečini pop-dance-trap matrice. Ovo je istup koji revalorizuje rokenrol kao čin u javnoj sferi, te je prvi Måneskin album sa distribucijom širom sveta – definitivno najvažnija stvar koja se desila prošle godine (nećete to pročitati nigde u anglosaksonskoj štampi, ali hoćete ovde). Buktinja tinejdžerskih emocija koja je oduvek gorela u srcu rokenrola, ovde gori večnim plamenom. Ne dajte se zbuniti – glam rock je ponovo popularan, i to je najbolja vest!
“Supermodel”
2. PJ Harvey “I Inside the Old Year Dying”
Umetničko postignuće godine. Ovaj dirljivi autobiografski album opisuje odrastanje jedne devojke kroz svoje fantazije – u karijeri PJ Harvey koja obiluje hrabrim potezima, ovaj je jedan od njenih najhrabrijih, jer je sučeljava sa samom sobom.
Činjenica da je PJ Harvey, kao alternativna ikona, utemeljila svoje novo delo u tradiciji engleskog folka, najstarije tamošnje popularne forme muzike, samo pokazuje da su nam za bolesti koje su zahvatile ovaj svet neophodni pradavni lekovi i prastare mudrosti. Ali, potpuno isceljenje će zahtevati okretanje sebi i totalno preispitivanje. Neporecivo veliko autorsko delo, u svoj svojoj grandioznoj vilinskoj hermetičnosti i poteskoj zagonetnosti.
“I Inside the Old I Dying”
Iznenađenje godine. “Koliko toga je još stvarno?” pita se Gabriel u jednom stihu udarne pesme “Panoptikom”, na povratničkom albumu koji se čekao dvadeset godina. Niko to više ne zna, ali je Peter bar direktan u postavljanju ovog ključnog pitanja našeg doba. Odgovori se pružaju na preko dva sata epskih pesama koje slave život i sve njegove promene, podeljene na “svetle” i “tamne” mikseve istih 12 melodija – opisujući tako njegovu cikličnost.
Ovaj projekat, na kome je rađeno od 1995, u sebi sakuplja inovativna iskustva art-rocka prethodnih decenija, pre svega Bowiea, Enoa i samog Gabriela. Ali, postoji nešto vanredno čovekoljubivo i iskonski mudro u njegovoj najnovijoj ploči, što je čini vanvremenskom pojavom mimo svih kategorija. Dupli album koji se samo jednom u životu pravi, jer ga zaokružuje.
“Panoptikom”
4. Anohni “My Back Was a Bridge for You to Cross”
Potez godine. Protestni soul sa angažovanom porukom kakvog je odavno neko trebao da sroči. Oslobođenje seksualnosti od dotrajalih, okoštalih definicija – obeležje je našeg doba. Sudbina transgender osoba, često tragična, samo je najdrastičnija ljudska drama na tom frontu, koju tek sad jasno vidimo. Humanistički angažovana u otkrivanju bola ovih istinskih otpadnika po sudbini, ploča pleni toplinom kakve odavno nema u muzici. Hrabrost Anohni da se odrekne suvišnih artističkih eksperimenata i snimi ovako direktan, otvoren, a ipak visoko stilizovan pop album, donosi joj sva priznanja.
“It Must Change”
Hedonistički iskaz godine. Strejt pop-dance ploča sa nekoliko hitova koji su postali kulturne činjenice (“Padam Padam” i naslovna numera). Kylie nam se ovde ukazuje kao klasična diva u verziji za 21. vek. Ona je istovremeno super-heroina i ranjiva ličnost, ume da uživa na plesnom podijumu do jutra, ali je i majstor preživljavanja romantičnih brodoloma: dakle, definicija savremene žene. Ostaje nam samo da je pratimo kroz sve njene avanture iz večne diskoteke! Niko se ne buni!
“Padam Padam”
Jeff Tweedy je jedan od najboljih autora umetničke rok muzike našeg doba. Album “Cousin” čini par sa prošlogodišnjim “Cruel Country”, i na sofisticiran način opisuje propast američkog načina života, nepretencioznim i jednostavnim rečima u kojima se krije toliko puno emotivnih istina, da ne možete a da se ne zapitate da li je sve to dozvoljeno reći? Zar je istina tako očigledna i strašna? Kao veliki pesnik sa gitarom, Jeff i njegovi verni Wilco su tu da nam sve nežno i po redu objasne, upisujući još jedno svoje malo remek-delo u panteon alternativne kulture.
“Infinite Surprise”
7. Lana Del Rey “Did You Know that There’s a Tunnel Under Ocean Blvd”
Ne možemo se oteti utisku da Lana Del Rey iz godine u godine potvrđuje da je veliki autor našeg doba i osobena umetnička persona, samo da bi je cinici koji vladaju industrijom zabave opet prenebregli kad se dele razne godišnje nagrade. Ipak, pominju je sve mlađe koleginice kao veliki uzor, bez koga ne bi bilo ni njih, čime je pravda donekle zadovoljena. Kao veliki majstor seciranja ispraznosti savremenog života, Lana Del Rey ovde uspeva da smelim kamernim muzičkim rešenjima nadmaši sebe, otkrivajući nove slojeve ljudske egzistencijalne poraženosti.
“Candy Necklase”
Konačno: art-dance-pop album koga je Roisin obećavala još od odlaska iz Moloko! Njen najveći komercijalni i umetnički uspeh, nastao je u saradnji sa nemačkim DJ Kozeom, koji je našao pravu formulu. Visoko-dizajnirani plesni soul srednjeg tempa, daje stabilnu platformu na kojoj se njen jedinstveni glas i pojava “veća od života”, još više ističu nego u otkačenim eksperimentima kakve je ranije znala da potpiše. Najveća rekonstrukcija neke karijere ove godine!
“Fader”
Apokaliptični zvučni pejzaži islandske grupe, sačinjeni od instrumentalnih i vokalnih apstrakcija koje opisuju emotivno zgasnuće na globalnom nivou, na tako ubedljiv i filmičan način da posle ne možete mirno da spavate. Njihove himne direktno vas dotiču u srce, od njih nema odbrane, i znate da na svoj začudan način govore istinu i bez reči. Nikad rok muzika nije bila bliže artističkim dostignućima klasike, te nije nikakvo čudo da su Sigur Rós na promotivnu turneju krenuli praćeni punim orkestrom u kome nastupa 41 muzičar – drugačije nije ni moguće interpretirati svu izazovnu slojevitost ovih kompozicija.
“Blóðberg”
10. Queens of the Stone Age “In Times New Roman”
Arty-rock’nroll odavno nije zvučao ovako divlje. Duga senka Davida Bowieja i albuma “Heroes” proteže se svakom pesmom koju potpisuju Josh Homme i drugovi, ovde spremni na sve. Proklamujući pad Amerike nalik starom Rimu, QOTSA se hvataju iz svog ugla u koštac sa osnovnim problemom današnjeg sveta: menidžmentom istine. Naime, niko više ne govori istinu, niti to namerava – i time se svi ponose. Ko će to bolje da nam saopšti nego jedan od poslednjih autentičnih rok idola.
“Carnavoyeur”
11-20
Yo La Tengo “This Stupid World“
The Rollingstones “Hackney Diamonds”
Foo Fighters „But Here We Are“
21-30
Caroline Polachek “Desire, I Want to Turn Into You“
Jessie Ware „That! Feels Good!“
Grian Chatten „Chaos For The Fly“
The Murder Capital „Gigi’s Recovery“
Bonus video: Koncert Bijonse