Božić 2032. godine čovečanstvo neće zaboraviti: Stiže ozbiljna pretnja iz svemira - tvrde naučnici

Astronomi pažljivo prate asteroid 2024 YR4, za koji se trenutno procenjuje da ima oko četiri procenta šanse da 22. decembra 2032. godine udari u Mesec. Iako ta verovatnoća deluje mala, dovoljno je ozbiljna da su naučnici već počeli da izračunavaju moguće posledice, koje ne bi bile ograničene samo na površinu Meseca, već bi mogle imati uticaj i na Zemlju.

Prema procenama, reč je o asteroidu prečnika oko 60 metara, koji bi pri sudaru oslobodio energiju uporedivu sa udarom snažnog termonuklearnog oružja. Takav događaj bio bi čak milion puta snažniji od poslednjeg većeg zabeleženog udara na Mesecu iz 2013. godine. U trenutku udara, deo mesečeve površine ispario bi u oblak plazme i užarene stene, a prizor bi bio vidljiv golim okom sa područja Tihog okeana, gde bi u tom trenutku vladala noć.

Iako scenario zvuči zastrašujuće, naučna zajednica u ovom mogućem događaju vidi i izuzetnu priliku. Iako fizičari i planetarni naučnici mogu da simuliraju sudare pomoću modela, neposredno posmatranje stvarnog događaja pružilo bi podatke koji se ne mogu dobiti na drugi način. Nastao bi krater širok oko jednog kilometra i dubok između 150 i 260 metara, dok bi se u njegovom središtu formiralo jezero istopljene stene prečnika oko 100 metara, koje bi se hladilo danima. To bi omogućilo detaljna posmatranja infracrvenim teleskopima, uključujući i svemirski teleskop Džejms Veb, i ponudilo dragocen uvid u procese nastanka kratera na Mesecu.

Sudar bi izazvao i takozvani globalni lunotres jačine oko 5 stepeni, što bi bio najjači ikada zabeleženi potres na Mesecu. Praćenje širenja ovih seizmičkih talasa pomoglo bi naučnicima da bolje razumeju unutrašnju strukturu našeg prirodnog satelita, bez potrebe za veštačkim eksplozijama ili bušenjima.

Jedna od najzapanjujućih posledica bila bi ogromna količina krhotina koje bi pri udaru uspele da savladaju gravitaciju Meseca. Do 400 kilograma mesečevog materijala moglo bi da uđe u Zemljinu atmosferu, stvarajući svojevrsnu prirodnu misiju povratka uzoraka sa Meseca. Iako bi ti delovi tokom ulaska u atmosferu bili snažno sprženi, naučnicima bi i dalje mogli da pruže neprocenjive informacije.

Prema simulacijama, oko Božića 2032. godine nad Zemljom bi se mogao odigrati spektakl bez presedana. Do 20 miliona meteora na sat moglo bi da osvetli noćno nebo, vidljivo golim okom, među kojima bi se nalazilo i između 100 i 400 velikih vatrenih kugli na sat. Ipak, ovaj kosmički vatromet ima i svoju mračnu stranu. Delovi bi najverovatnije padali iznad Južne Amerike, Severne Afrike i Arapskog poluostrva, što nisu najgušće naseljeni regioni, ali bi pojedini veći fragmenti ipak mogli da izazovu štetu.

Još ozbiljniju pretnju predstavlja rizik za satelite. Oblak sitnih krhotina u Zemljinoj orbiti mogao bi da pokrene takozvani Keslerov sindrom, lančane sudare satelita koji bi tokom nekoliko godina mogli da onesposobe navigacione i komunikacione sisteme i učine lansiranje novih letelica izuzetno rizičnim. Zbog toga pojedine svemirske agencije već razmatraju mogućnost misije kojom bi se asteroid blago preusmerio i sprečio njegov sudar sa Mesecom.

Međutim, odluka nije jednostavna. Skretanjem asteroida čovečanstvo bi izgubilo jedinstvenu naučnu priliku, ali bi istovremeno zaštitilo orbitalnu infrastrukturu, a možda i ljudske živote.

Za sada je sve otvoreno. Verovatnoća sudara je mala, ali ne i zanemarljiva. Ako se u narednim godinama poveća, čovečanstvo će se naći pred neobičnom dilemom: izabrati bezbednost ili dozvoliti da se pred našim očima odigra jedan od najspektakularnijih prirodnih eksperimenata u istoriji posmatranja svemira.