Piše Dragan Ambrozić: Altın Gün ili turski hipsteri vladaju

To više nije “world music” – drugo ime za prepakovanu izvornu muziku iz celog sveta – već je reč o univerzalno popularnoj muzici koja nastaje negde izvan dosadašnjih centara, obojena lokalnim ukusom, ali razumljiva bilo gde (vidi slučaj: Bad Bunny).

Peto long play izdanje holandsko-turskog seksteta Altin Gün, osnovanog u Amsterdamu 2016, sadrži psihodelične rok verzije tradicionalnih turskih narodnih pesama. Albumom “Aşk”, oni se uspešno vraćaju svojim retro korenima, donoseći zvuke klasičnog “anadolskog roka” iz 1970-ih. Gitare su u prvom planu, uz nekoliko trenutaka kad sintisajzeri kolo vode, dok besomučno svira holandski trio Jasper Verhulst (osnivač benda, bas), Daniel Smienk (bubnjevi) i Thijs Elzinga (gitara), a sve vreme blista vokal pevačice Merve Daşdemir, kao i dodatni glas i intenzivni električni saz Erdinça Ecevita Yıldıza. Pravi postmoderni užitak! Ukoliko ste pomislili da je u pitanju neka šala, odmah da vas razuverimo – ovaj bend je za album “Gece” 2019. bio nominovan za Grammy nagradu.https://www.youtube.com/watch?v=GsaRfnZCHCoO turskoj rok muzici se tek relativno nedavno saznalo više. Tokom 60-ih i 70-ih tamo je postojao čitav niz autora i grupa koje su kombinovale folk kompozicije sa rokenrolom: Barış Manço, Cem Karaca, Erkin Koray, Selda Bağcan, Fikret Kızılok, kao i sastavi Moğollar, Kurtalan Ekspres, 3 Hürel. Ovaj stil je postao poznat kao “anadolski rok” i istorijski je doprineo modernizaciji turskog društva. Podsetimo da se ovo sve dešavalo pre naše Yu Grupe i Smaka, koje su sa sličnom idejom izvodile narodne teme na električnim gitarama, uvodeći ih u rok kulturu SFRJ.https://www.youtube.com/watch?v=DLCiUHbtj1AVeliki autori “anadolskog roka” dobili su novi život u novim vremenima, kroz reizdanja i dostupnost njihove muzike na youtubeu i streaming servisima, te danas nije ništa neobično začuti ovaj zvuk na nekoj “in” zabavi. Altin Gün su sam vrh savremene reinterpretacije ovog nasleđa, sastav sa mnogo fanova i kod nas. Nalik na američke Khruangbin, ili irske Lankum, oni se prema tradiciji odnose sa poštovanjem, ali je menjaju u skladu sa savremenim senzibilitetom, rokerski je stilizujući i dodajući funky ili čak disco elemente da duhovito “začine” stvar.“Aşk” je jedna od najboljih ploča Altın Gün: energična i raznovrsna, ona brzo i zabavno protiče. Kompozicije “Rakiya Su Katamam”, „Su Siziyor“, “Leylim Ley“ ili „Canim Oy“ imaju očigledan hit potencijal: zaraznu frenetičnost, ritualnost koja podiže na noge i tera vas da uvijate ruke u vazduhu, mada ne znate zašto, kao i melodije koje sa lakoćom ulaze u uho.https://www.youtube.com/watch?v=EYVLLedYF9cRazbijačka „Badi Sabah Olmadan“ prava je esktatična psihodelična vožnja koja vas izaziva da odlepite – pritom, nešto tu podseća iz daljine na tip svirke legendarne holandske grupe Focus i njihovu najpoznatiju numeru „Hocus Pocus“. „Kalk Gidelim“ i „Güzelliğin On Para Etmez“ (na stihove pesnika Âşık Veysela), pokazuju da Altın Gün umeju i da uspore kad treba – meraka radi. Finalna „Doktor Civanim“ pravi je omaž disko stilu sedamdesetih, na pola puta između Giorgioa Moroderai Amande Lear, i služi da vas konačno pokrene da igrate, ako to već do tad niste učinili.https://www.youtube.com/watch?v=vSr1JradFGo&list=PLEpjZ6a3i26d3A2DmQAyRyRzkDNR820G1Altin Gün su postali novi ultimativni hipsterski bend širom sveta, jer obnavljaju čestitu naivnost ranog rokenrola i uz to još deluju egzotično. Zapravo, danas je egzotičnije biti čestit i naivan, nego zvučati orijentalno. U tom smislu, svet ovog benda zvuči kao neka pomerena fantazija, izgubljeni raj rokenrola, u kome je opet sve lepo i jednostavno, a emocije su iskrene, dok Atatürk solira u pozadini.https://www.youtube.com/watch?v=FR6PVN3_R0Y&list=PLEpjZ6a3i26d3A2DmQAyRyRzkDNR820G1&index=10Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=caneo40godinapartibrejkersagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4118091"]