Da li je Evropska unija upravo Aleksandru Vučiću "zavrnula ruku"?

U sredu je u Skupštini Srbije usvojen set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.

Usvojeni su Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama.

Donošenje ovih zakona izazvalo je burnu raspravu poslanika vlasti i opozicije, a u javnosti se tumači kao potpuno potčinjavanje pravosudnog sistema režimu Aleksandra Vučića.

Posebno je ukazivano na to da bi usvajanjem ovih pravosudnih zakona, prestao mandat više od polovine tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal, a postupci koji oni vode bi bili usporeni ili opstruirani.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nije bavio njihovim izmenama i dopunama, ali da je srećan jer ih je predložio „neko ko za to nije morao da dobije naređenje nekoga sa Zapada“.

„U zapadnim ambasadama su prilično nervozni jer su tu vrstu uticaja i pritiska na pravosuđe gradili 30 godina, a ovo je prvi set zakona posle 30 godina koji nisu direktno oni predložili“, rekao je Vučić dok je bio u Davosu.

Ocenio je da je predlagač zakona „suvereno donosio odluku šta bi to bilo dobro u našem pravosuđu ili tužilačkom sistemu“.

Evropska komisija odmah reagovala

Odluka poslanika vlasti u Skupštini koji su glasali za usvajanje zakona naišla je na burnu reakciju u Evropskoj komisiji, koja se istog dana oglasila, upozoravajući da zakoni predstavljaju ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka članstvu u EU i pozvala vlasti da hitno preispitaju usvojene izmene, piše N1.

„Današnje usvajanje izmena ključnih pravosudnih zakona u Narodnoj skupštini Srbije predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Time se podriva nezavisnost pravosuđa, kao i autonomija i funkcionisanje tužilaštva“, naveo je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.

On je dodao da su izmene zakona „pripremljene i usvojene u žurnom i netransparentnom postupku, bez javne rasprave“.

“Nedavno usvojeni zakoni suprotni su ranijim reformama Srbije i njenim prethodnim obavezama da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva“, istakao je Mersije.

Iz Evropske komisije uputili su poziv vlastima Srbije da ponovo razmotre usvojene izmene.

Oglasila se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je ocenila da je "glasanje Skupštine Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka EU".

U vreme velikog napretka u proširenju, kada Crna Gora i Albanija brzo napreduju, "Srbija rizikuje da krene u suprotnom smeru. To nije ono što želimo", dodala je ona u poruci na platformi X.

Marti Kos je odgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pitajući se što je baš on meta kritika, kad zakone, kako kaže, nije ni pročitao.

"Sad ću da pogledam sve. Proveravao sam ustavnost zakona jer mi je to posao. Ne znam kako je to korak nazad kad nismo imali nijedan korak napred četiri godine. Gde to sad idemo? Na nadležnim organima je da se time bave i baviće se u budućnosti" rekao je Vučić.

Osim što su zakoni privukli pažnju javosti zbog činjenice da su na mnogo načina sporni, još pre njihovog donošenja počele su spekulacije da će zapravo biti povučeni i pre nego što stupe na snagu.

Tako je poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović na sednici parlamenta upitao Mrdića i predsednicu Skupštine Anu Brnabić da li su tačne „insinuacije“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će predloženi pravosudni zakoni možda biti povučeni.

Iako je Ana Brnabić demantovala takve navode, na stranu Uglješe Mrdića nije stao predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, koji je otvoreno podržao vlast Aleksandra Vučića.

Naprotiv, on je kritikovao je poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Uglješu Mrdića što nije tražio od Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) mišljenje o izmenama i dopuna pravosudnih zakona.

Petrov je kazao da je Mrdić „izuzetan i hrabar čovek“, ali da je napravio proceduralni propust.

„Moram da uputim kritiku onima koji predlažu te zakone (…) Onaj ko je na strani prava i pravde mora da vodi računa o svakom koraku. Greška jeste napravljena, trebalo je VST i VSS dostaviti taj predlog da daju mišljenje“, kazao je Petrov.

Prema njegovim rečima, možda VST i VSS ne bi ni dali mišljenje pa bi Mrdić mogao da izađe pred medije i kaže da ti organi „ne rade svoj posao“.

Upravo je Petrov svojim kritikama podgrejao spekulacije da bi doneti zakoni mogili biti povučeni, jer to što nisu povučeni iz skupštinske procedure, već su izglasani, ne znači i da će stupiti na snagu.

Vučić će reći da poštuje struku, a zapravo...

Komentarišući usvajanje zakona, advokat Jovan Rajić kaže za Novu da ga ne bi čudilo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristi svoja ovlašćenja i ne potpiše zakone.

"Meni je uvek indikativno kada vidim da predsednik Ustavnog suda kritikuje bilo šta u vlasti. Onda možemo da budemo sigurni da on ne kritikuje zato što ima kritički odnos prema nečemu, već da je dobio nalog. Kada se on pojavio i počeo da kritikuje proceduru, meni se javlja sled događaja i u kom će pravcu Vučić ići", kaže Rajić.

Sagovornik Nove navodi i da Vučić zbog svoje reputacije ne može da kaže da su usvojeni zakoni atak na pravosuđe, ali može da kaže da nije ispoštovana procedura.

"Može da kaže da je veliki legalista i da sluša struku, a zapravo mu je Evropska unija 'uvrnula ruku' i rekla da to ne može baš tako i da mora negde da se podvuče crta", kaže Rajić.

Rok od sedam dana da predsednik potpiše zakon

Penzionisana profesorka Ustavnog prava Marijana Pajvančić objasnila je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima rok od sedam dana da donese ukaz o proglašenju seta pravosudnih zakona, nakon njihovog usvajanja u Skupštini Srbije.

Kako je ona navela za agenciju Fonet ovaj set zakona usvojen je po hitnoj proceduri, što skraćuje rok za njegovo proglašenje.

Profesorka Pajvančić navodi i da je, na zahtev namanje trećine narodnih poslanika, Ustavni sud dužan da oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a još nije proglašen, u roku od sedam dana.

"Da li će zakon biti proglašen, zavisi od potpisa predsenika Srbije", zaključila je Marijana Pajvančić.