Pronađeni ljudski ostaci stari 5.500 godina koji menjaju sve što znamo o opasnoj polno prenosivoj bolesti

Istraživački tim koji stoji iza ovog otkrića prvobitno je nameravao da analizira ostatke kako bi proučavao drevne ljudske populacije. Međutim, umesto toga naišli su na neočekivani soj bakterije, što im je omogućilo da rekonstruišu najstariji poznati genom T. pallidum i otkriju potpuno novu evolutivnu liniju. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Science.

„Ovi nalazi otvaraju nova pitanja o vremenu, putevima i uzrocima širenja treponemalnih bolesti, kao i o dugotrajnoj povezanosti bakterije Treponema pallidum sa ljudima i širim društveno ekološkim okruženjem u kojem su se ove bolesti razvijale, opstajale i širile“, naveli su autori studije. Jednostavno rečeno, otkriće menja percepciju o tome koliko su sifilis i srodne bolesti zapravo stare.

„Naši rezultati pomeraju vezu između T. pallidum i ljudi unazad za nekoliko hiljada godina“, izjavio je Davide Boci, računarski biolog sa Univerziteta u Lozani.

Ova spiralna bakterija danas postoji u tri blisko povezane varijante, od kojih je svaka odgovorna za različitu bolest ili kožno oboljenje: sifilis, bejel i frambesiju. Iako se smatraju genetski gotovo identičnim, ne postoje jasni zapisi o tome kako su se ove različite forme pojavile. Istraživanje je pokazalo da pripadaju istoj vrsti, ali da otkrivena DNK ne odgovara nijednoj od danas poznatih varijanti koje izazivaju savremene bolesti, već liniji koja se verovatno veoma rano odvojila u evoluciji.

„Jedna od mogućnosti je da smo otkrili drevni oblik patogena odgovornog za pintu, bolest koja je i dalje slabo istražena, ali za koju se zna da je endemska u Centralnoj i Južnoj Americi i da izaziva lokalizovane promene na koži“, izjavila je Ana Sapfo Malaspinas sa Univerziteta u Lozani i rukovodilac istraživačke grupe pri Švajcarskom institutu za bioinformatiku. „Trenutno ne možemo to sa sigurnošću da tvrdimo, ali to je pravac koji svakako zaslužuje dodatna istraživanja.“

Na osnovu statističkih analiza, tim smatra da se novootkrivena linija odvojila pre otprilike 13.700 godina, što znači da je bila rasprostranjena na južnoameričkom kontinentu više od 3.000 godina ranije nego što se do sada pretpostavljalo.

„Postojeći genomski dokazi, zajedno sa genomom koji ovde predstavljamo, ne rešavaju dugogodišnje rasprave o tome gde su same bolesti nastale“, izjavila je Elizabet Nelson, koautorka studije i molekularna antropološkinja sa Univerziteta Južni Metodist u Dalasu. „Ali jasno pokazuju da postoji duga evolutivna istorija treponemalnih patogena, koji su već u Americi počeli da se razdvajaju i razvijaju hiljadama godina ranije nego što se ranije mislilo.“