Piše Dragan Ambrozić: Depeche Mode ili zajedno do kraja

Vaš potpisnik je pisao o grupi Depeche Mode još daleke 1987. za omladinski list „Student“, kad ih je uz The Smiths svrstao u glavne protagoniste novog žanra – pop muziku za „godine tinejdžerske ozbiljnosti“. To je onaj period strepnje, kad polako shvatamo da ćemo jednog dana biti odrasli i da nam niko ni u čemu neće pomagati – baš kad imamo toliko pitanja, a nikakve odgovore šta će biti sa nama. Tokom osamdesetih godina ove dve grupe su u domenu elektro-popa i alternativnog roka definisale romantični svet onog večnog tinejdžera u nama, zapitanog nad smislom svega onog što ga čeka.I do tad su tinejdžeri imali svoju muziku – slušali su The Doors i Pink Floyd kad su hteli da budu ozbiljni – ali tek su The Smiths i Depeche Mode uspeli da postanu prva dva velika benda koje su napravili mladi ljudi za mlade ljude, namerno govoreći njihovim jezikom o problemima snalaženja u životu. The Smiths odavno ne postoje, iako njihova muzika i dalje sa lakoćom komunicira sa omladinom. Depeche Mode i te kako postoje, i još uvek su „u dobrom fazonu“, kako možemo da se uverimo na upravo objavljenom albumu „Memento Mori“ (Mute).

Industrijski profil ovog benda jasno govori da se radi o istorijskim veličinama: objavili su 15 studijskih ploča, sve su ušle u Top 10 na engleskoj listi najslušanijih, prodali su ih u preko 100 miliona primeraka, i na kraju su primljeni u Rock ’n’ Roll Hall of Fame godine 2020. Potpisali su 54 hit-singla, na kojima su stvorili jedinstven spoj elektronskog zvuka i gothic estetike, prebogat upečatljivim melodijama. Još važnije je to što se radi o jednom od najuticajnijih sastava svih vremena – Depeche Mode su praktično stvorili žanr elektro popa i ostali aktuelni do danas kao njegova neprolazna vrednost, uzbudljivi i digitalnoj generaciji, što upravo otkriva jeftinu sintetičku estetiku osamdesetih godina u retro pakovanju.https://www.youtube.com/watch?v=iIyrLRixMs8Depeche Mode su i tu na visini zadatka: ko bolje može mladima da predstavi retro zvuk osamdesetih u doba digitalnog popa, od onih koji su ga originalno stvorili? „Memento Mori“ je njihov najbolji album još od „Ultra“ iz 1997, kad su nešto slično uradili za rave generaciju. Njegov značaj je višestruk – reč je o ozbiljnom poduhvatu, kojim se grupa umetnički potvrđuje jednom za svagda, i to u trenutku kad suvislih long play proizvoda ima sve manje, a pri tom nije ništa manje komunikativan nego savremeni pop projekti. Posle njega, verovatno niko neće osporavati činjenicu da su Depeche Mode – klasici za sva vremena.https://www.youtube.com/watch?v=nw12TV4NM6k&list=PLxA687tYuMWgjPSC-OWGoVxax68CpmcBL&index=5Memento mori na latinskom znači „seti se da si smrtan“. Ovaj poetski okvir diktira atmosferu albuma, na kome se bend bavi prolaznošću, za šta postoji konkretan povod. Posle prošlogodišnjeg iznenadnog odlaska člana-osnivača Andyja Fletchera, ostala su samo dvojica iz originalne postave: Martin Gore kao glavni kompozitor benda i Dave Gahan kao pevač i frontmen. Suočeni sa sobom, imali su sve razloge da reše da budu beskompromisni i pevaju iz srca samo ono što žele, jer očigledno više nisu imali ništa da dokažu tržištu. I to se čuje. Retka iskrenost je ono što vas preplavljuje dok slušate ovu ploču, koja je od početka do kraja koncipirana kao umetnički čin. Saradnik na tekstovima im je bio Richard Butler, lider čuvenog neo-psihodeličnog benda The Psychedelic Furs, što je samo po sebi senzacija na nivou rađanja nove „eighties“ supergrupe. Da bi sve ovo bilo spakovano za uši današnjeg slušaoca, kao producenti i snimatelji su odabrani mlađi ljudi, ali najreprezentativnije artistički dokazani: James Ford (potpisuje radove Arctic Monkeys, Gorillaz, Florence and the Machine, Kylie Minogue, Jessie Ware, Pet Shop Boys, Klaxons) i Marta Saloni (nagrađivana avangardna saradnica Bjork, M.I.A., Animal Collective, Black Midi, Holly Herndon, The xx, Frank Ocean). https://www.youtube.com/watch?v=KkbCpI2eM8A&list=PLxA687tYuMWgjPSC-OWGoVxax68CpmcBL&index=12Dave Gahan je velika pevačka figura našeg doba i pop pojava koja do ovog časa još nije dobila zasluženi kredit koji joj pripada. Njegova magija drži objedinjene mnogobrojne inspiracije ove ploče, koje se kreću od eksperimetalne elektronike na početku, preko dark-popa i elektro-šansone, do bitlsovskih na samom kraju („Speak to Me“). U velikoj meri, ovo je album na kome on blista. Razbijena struktura „My Cosmos Is Mine“ što nas fragilnom emocijom uvodi u album, ne bi se održala da nema njegovog glasa koji kao da je istinski propatio, a raskošne balade kao što su „Don't Say You Love Me“, „Never Let Me Go“ i „Always You“ ne bi bile tako uverljive da ih ne peva baš on. Gahan unosi život i u angažovane numere „Caroline's Monkey“, „Before We Drown“ i „People Are Good“, dok neopozivo briljira u glavnom hitu „Ghosts Again“, pretvarajući ga u rafiniranu studiju o konačnosti egzistencije. Spot za ovu numeru, u kome članovi grupe igraju šah sa smrću, rekapitulirajući čuvene kadrove iz filma „Sedmi pečat“ Ingmara Bergmana, spada u njihove najbolje ikada, i svakako mnogo duguje pouzdanoj vizuelnoj režiji starog saradnika Antona Corbijna, te njegovim vezama sa Joy Division.https://www.youtube.com/watch?v=2tQ0FDUYARM&list=PLxA687tYuMWgjPSC-OWGoVxax68CpmcBL&index=3Tajna uspeha Depeche Mode je u tome što su u elektronski zvuk umetnuli otpadnički rokenrol duh i dali mu novi život. Sve te njihove pesme zaista se mogu otpevati na gitari, u „amerikana“ stilu, kao što je svojevremeno dokazao Johnny Cash sa potresnom verzijom „Personal Jesus“. Vršnjak Nick Cave bi verovatno bez problema demonično interpretirao neke druge njihove kompozicije. Sa druge strane, i Nouvelle Vague ih sa lakoćom stilizuju i obrađuju kao neobaveznu muziku za kafiće. Čak i bez toga – muzika Depeche Mode zvuči odlično u ugostiteljskim objektima (provereno), što znači da će zauvek trajati.https://www.youtube.com/watch?v=0Y9W0IhHMag&list=PLxA687tYuMWgjPSC-OWGoVxax68CpmcBL&index=11Gde ćete boljeg dokaza da Depeche Mode prave sjajnu i važnu muziku, koju volimo evo već decenijama – zato kapa dole za legende, pre nego što se poklone još jednom i odu zauvek.„My love, the world's upside downMy love, no solid groundMy love, there are no more factsMy love, reality's crackedAnd then there's youThere's always youYou're all I need to keep believing“(Always You, Depeche Mode)https://www.youtube.com/watch?v=LbDb4Qc_NCU&list=PLxA687tYuMWgjPSC-OWGoVxax68CpmcBL&index=2Bonus video: Glas, dirka, bas

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=glasdirkabasiwasdoingalright-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3630877"]