5 tipova ljudi koji, prema stručnjaku, nikada ne bi trebalo da imaju psa

Kari, autorka sa portala Pethelpful, koja ima iskustvo rada u pansionima i dnevnim boravcima za pse, objašnjava za "Express" da je problem u tome što pas danas može da dođe u ruke gotovo svakome.

„Pošto svako može da nabavi psa, mnogi ljudi koji zapravo ne bi trebalo da ih imaju dolaze do njih na razne načine. Većina kupuje psa, a da nema ni osnovnu predstavu o tome šta jednom psu zaista treba“, kaže ona. Prema njenim rečima, postoji pet tipova ljudi koji nikada ne bi trebalo da imaju psa.

Prvi su pušači, naročito oni koji puše u zatvorenom prostoru ili u blizini svog ljubimca.

Pasivno pušenje ne nestaje samo od sebe. Dim se zadržava u vazduhu, uvlači u nameštaj i izlaže pse toksinima od kojih ne mogu da se zaštite. Kari podseća da psi imaju organe poput naših, pluća, srce, stomak i mozak, i da sve što šteti ljudima šteti i njima. Iako je i sama nekada pušila, kaže da je vodila računa da svoje pse poštedi štetnih materija.

Istraživanja Kraljevskog veterinarskog koledža pokazala su da psi koji žive sa pušačima imaju znatno veći nivo kotinina u krvi, što dokazuje da apsorbuju nikotin iz pasivnog pušenja. To značajno povećava rizik od raka nosa, sinusa i pluća. Rizik raste sa količinom dima, pri čemu su psi sa dužom njuškom skloniji raku nosa i sinusa, dok su oni sa kraćom i srednjom njuškom više nego dvostruko izloženiji riziku od raka pluća.

Drugu grupu čine ljudi koji često putuju.

Povremeni odlazak na put bez psa nije problem, ali ako je putovanje stalni deo života, pas možda nije dobar izbor. Kari objašnjava da psi ne mogu da ostanu sami kod kuće, pa moraju da budu ostavljeni na čuvanje ili u pansionu. Ako je pansion jedina opcija, to za mnoge pse može biti veoma stresno i usamljeno iskustvo. Takva mesta su često bučna i haotična, a osoblje nema mogućnost da se posveti svakom psu pojedinačno. Zbog poremećenog ritma, psi često obavljaju nuždu u boksu i ostaju u takvim uslovima dok se prostor ne očisti, što dodatno povećava stres.

Treći tip ljudi koji ne bi trebalo da imaju psa jesu oni koji su lenji.

Psima su potrebni svakodnevna fizička aktivnost, mentalna stimulacija i dosledan trening. Preskakanje šetnji, zanemarivanje igre i odsustvo rutine često dovode do frustriranih, dosadnih ili destruktivnih ljubimaca. Kari ističe da neki psi mogu da se istrče igrajući se sa drugim psom ili u dvorištu, ali ako domaćinstvo nema dvorište, nema drugih ljubimaca i vlasnik ne voli da se igra sa psom ili da ga izvodi u šetnju, onda pas nije dobar izbor.

Prema podacima portala Pet MD, znaci da pas nema dovoljno kretanja uključuju gojenje, uništavanje stvari u kući, povučeno ponašanje, hiperaktivnost, prekomerno lajanje ili cviljenje i ukočenost.

Četvrta grupa su neodgovorni u ishrani.

To su vlasnici koji psima daju da jedu sve i svašta, bez razmišljanja i bez jasnog rasporeda. Psima je potrebna uravnotežena ishrana, a ostaci sa stola i neredovni obroci mogu dovesti do gojaznosti, problema sa varenjem i dugoročnih zdravstvenih tegoba. Kari upozorava da mnogi ljudi veruju da psi mogu da jedu bilo šta i da će na tome napredovati, ali takvi ljudi, po njenom mišljenju, ne bi trebalo da imaju psa. Jeftina hrana često sadrži sastojke koji psima nisu potrebni, poput žitarica, kukuruza i aditiva, koji nemaju nutritivnu vrednost i čine najveći deo takvih proizvoda. Iako su psi mesojedi i potrebna im je ishrana bogata mesom, njihove potrebe ipak zavise od uzrasta, zdravstvenog stanja i nivoa aktivnosti.

Peti tip su nepromišljeni vlasnici.

Bez obzira na to da li neko ima veliko dvorište, mali vrt ili samo balkon, psi ne bi smeli da budu ostavljeni napolju po ceo dan. Ljudi koji smatraju da je to prihvatljivo, prema rečima stručnjaka, nisu pogodni za vlasnike pasa. Psi su društvene životinje koje su snažno vezane za svoju ljudsku porodicu. Potrebni su im pažnja i bliskost, a dugotrajna izolacija napolju može da im nanese ozbiljnu psihičku patnju. Uz to, psi koji stalno borave napolju izloženi su povredama od drugih životinja, ljudi i vremenskih uslova.

Zaključak stručnjaka je jasan. Imati psa nije samo emotivna želja, već ozbiljna odgovornost koja zahteva vreme, znanje i spremnost da se potrebe životinje stave ispred sopstvene komocije.