Da li je mirovni sporazum blizu? Tri pitanja koja blokiraju dogovor o okončanju rata u Ukrajini

U ponedeljak je Volodimir Zelenski izjavio da bi njegov pregovarački tim mogao da se sastane sa Rusima i Amerikancima već u nedelju. Ukrajinski predsednik spreman je da sedne za sto sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha. Ali, kako je priznao, „najosetljivija pitanja i dalje su nerešena“.

Uoči razgovora prošlog vikenda u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, američki izaslanik Stiv Vitkof rekao je da su razlike svedene na jedno, „rešivo“, pitanje. Govoreći u Davosu, predsednik SAD Donald Tramp rekao je novinarima da veruje kako je dogovor o Ukrajini „razumno blizu“.

Pa ipak, Moskva i Kijev izašli su iz razgovora u UAE zaglavljeni oko tri pitanja u samom srcu sukoba: ruskog zahteva za ukrajinskom teritorijom, budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu i pitanja da li bi borbe trebalo obustaviti pre ili posle postizanja sporazuma.

Teritorija

Preostalo pitanje na koje je Vitkof verovatno mislio jeste sudbina Donbasa u istočnoj Ukrajini, koju upućeni nazivaju „teritorijalnim pitanjem“.

Iako Rusija više nema realne šanse da u skorije vreme zauzme celu Ukrajinu, ruski predsednik i dalje nastoji da, u najmanju ruku, dobije čitav Donbas, povrh već anektiranog Krimskog poluostrva.

Moskva predlaže okvir koji naziva „Enkoridž formulom“, prema kojoj bi Ukrajina morala da ustupi ceo Donbas, uključujući i oblasti koje Rusija nije uspela da osvoji. Kremlj tvrdi da je to ono o čemu su se Putin i Tramp dogovorili kada su se sastali na Aljasci prošle godine.

Za Kijev, međutim, odricanje od teritorije bilo bi i nelegalno i krajnje nepopularno.

Zelenski je rekao da je spreman da razmotri scenario u kojem bi oblast bila demilitarizovana i proglašena „slobodnom ekonomskom zonom“, ali bi formalno ostala deo Ukrajine. Moskva je, međutim, jasno stavila do znanja da to nije dovoljno.

Posle Vitkofove poslednje posete Moskvi, Putinov pomoćnik Jurij Ušakov ponovio je stav Kremlja da „dugoročno rešenje ne može da se očekuje bez rešavanja teritorijalnog pitanja“, insistirajući još jednom da napredak u pregovorima zavisi od toga da Moskva dobije čitav Donbas.

U sredu je američki državni sekretar Marko Rubio priznao zastoj oko Donbasa. „To je most koji još moramo da pređemo“, rekao je Rubio pred Odborom za spoljne poslove Senata. „To je i dalje jaz, ali smo bar uspeli da suzimo skup pitanja na jedno centralno - i ono će verovatno biti veoma teško.“

Još jedna tačka razmimoilaženja tiče se toga ko bi trebalo da upravlja nuklearnom elektranom Zaporožje, najvećom u Evropi, koja se nalazi blizu linije fronta i trenutno je pod ruskom kontrolom.

Zelenski želi da elektranom zajednički upravljaju Ukrajina i SAD, dok Moskva želi da bude uključena u svaki dogovor, predlažući da kontrolu deli sa Vašingtonom ili, eventualno, sa Kijevom.

Bezbednost

Tu je i pitanje takozvanih bezbednosnih garancija - obećane podrške Ukrajini od strane drugih zemalja u slučaju da Rusija ponovo pokuša sveobuhvatnu invaziju.

Ranije ovog meseca, Velika Britanija i Francuska dogovorile su se da pošalju trupe u Ukrajinu nakon postizanja sporazuma. Vitkof je bezbednosni plan nazvao „najčvršćim koji je iko ikada video“, ali je ostao neodređen po pitanju toga dokle bi same SAD išle u odbrani Ukrajine. Prema izveštaju Financial Timesa objavljenom u utorak, Trampova administracija uslovila je posleratne bezbednosne garancije time da se Ukrajina odrekne Donbasa. (Bela kuća je demantovala te navode.)

Američki „plan od 20 tačaka“ predviđa da se Ukrajina pridruži Evropskoj uniji 2027. godine. Članstvo u EU uključuje odredbu koja poziva zemlje članice da se međusobno brane u slučaju invazije. EU je započela pregovore sa Ukrajinom o pristupanju, ali još nije odredila datum.

Moskva, sa svoje strane, insistira da neće prihvatiti prisustvo trupa iz zemalja NATO-a u Ukrajini. Umesto toga, zahteva sopstvene „bezbednosne garancije“.

Kremlj tvrdi da će se osećati bezbedno tek kada pitanje članstva Ukrajine u NATO-u bude zauvek skinuto sa stola, kada se ukrajinska vojska ograniči na 600.000 vojnika - sa sadašnjih oko 800.000 - i kada Moskva dobije efektivni veto na sve buduće odluke o odbrani Ukrajine.

Prekid vatre

Za obične Ukrajince, međutim, najhitnije pitanje verovatno je prekid vatre. Kijev želi trenutni prestanak neprijateljstava. Moskva insistira da se sporazum mora postići pre nego što razmotri pauzu u borbama.

Dok se takav dogovor konačno ne postigne, „Rusija će nastaviti da dosledno sprovodi ciljeve specijalne vojne operacije“, rekao je Ušakov posle Vitkofove posete Moskvi, koristeći kremaljski eufemizam za rat.

Ruske rakete svakodnevno zasipaju Ukrajinu, uništavajući elektroenergetsku mrežu i ostavljajući stotine hiljada ljudi u mraku i zimskim temperaturama ispod nule. U sredu je Zelenski optužio Moskvu za „terorizam“ nakon što je ruski dron pogodio putnički voz, usmrtivši pet osoba.

Ključne razlike

I Rusija i Ukrajina, čini se, žele da pokažu američkom predsedniku da sarađuju.

„Činjenica da se čitav niz složenih pitanja razmatra na ekspertskom nivou već se može smatrati napretkom i početkom dijaloga“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u sredu.

Još u decembru, Rusija je zapretila da će preispitati svoje učešće u mirovnom procesu nakon što je tvrdila da je Ukrajina dronovima napala jednu od Putinovih rezidencija (Kijev je brzo demantovao optužbu, koja je u međuvremenu široko diskreditovana, uključujući i od strane američkih obaveštajnih službi).

Volodimir Fesenko, ukrajinski politički analitičar, izrazio je oprezni optimizam. „Činjenica da se razmatraju različiti tehnički aspekti već je pozitivan pomak“, rekao je.

Ali analitičari naglašavaju da postoji ključna razlika između dve zaraćene strane: dok Ukrajina pokazuje spremnost na kompromis, Rusija, prema njihovim ocenama, samo formalno učestvuje u procesu, držeći se svog početnog cilja - potčinjavanja Ukrajine.

Putin je „postao opsednut ovim ratom i svojom hitnom potrebom da slomi Ukrajinu“, kaže Tatjana Stanovaja, osnivačica R.Politik, političkog konsultantskog centra specijalizovanog za Rusiju. „On veruje da je to sveto, egzistencijalno pitanje i da bi, ako počne da popušta, Rusija bila uništena.“

Dodaje da je rusko insistiranje na dobijanju čitavog Donbasa samo taktika odugovlačenja.

„To je svojevrsna igra sa ruske strane, gde pristaju da razgovaraju o navodnom mirovnom rešenju, dok pod tim podrazumevaju nešto sasvim drugo“, rekla je Stanovaja. „Mogu satima da pričaju o toj temi, ali to nema veze sa stvarnošću.“

U međuvremenu, na ukrajinskoj strani, nije jasno da li bi Zelenski, čak i kada bi bio spreman da se odrekne Donbasa, mogao da progura takav sporazum kroz politički proces. Ukrajinski predsednik pominjao je mogućnost referenduma o tom pitanju, pa čak i nacionalnih izbora, ali je insistirao da prekid vatre mora da dođe prvi.

Istraživanja pokazuju da su Ukrajinci spremni da prihvate neku vrstu pravednog dogovora, ali da imaju malo poverenja u pregovore koje predvode SAD.

„Prošle godine još su postojale velike nade da bi Tramp mogao da pomogne u okončanju rata“, rekao je Fesenko. „Sada ih više nema.“

Postoji i granica koliko je, kako kaže, ukrajinski predsednik spreman da popusti.

„Zelenski želi da uđe u istoriju kao predsednik koji je spasao Ukrajinu“, rekao je. „Ne kao onaj koji je izgubio rat.“