Antonijević: Posle Jasenovca videćete pravu istinu o „Oluji“

Kultura 21. feb. 202120:17 > 20:24
Podeli:
Predrag Gaga Antonijević Foto:Screenshot/RTS Tako stoje stvari - Zvanični kanal

Nedvosmisleno je film ostavio veoma snažne reakcije. Vidim da je mnogo ljudi gledalo film. Toliko njih me je zvalo, ne samo prijatelji i rodbina, nego ljudi sa kojima se nisam čuo 20 godina. Zvali su me čak i oni koje nikada nisam upoznao, kaže za Nova.rs Predrag Gaga Antonijević posle televizijske premijere filma "Dara iz Jasenovca" i dodaje da sprema nastavak priče koja će otkriti istinu o "Oluji".

Dileme u javnosti što se film „Dara iz Jasenovca“ premijerno emitovao na televiziji, umesto da najpre krene u bioskopsku distribuciju, reditelj Predrag Antonijević razvejava objašnjavajući za naš sajt da je to bila dobra procena:

– Jasno je da je odluka koju smo moj kolega producent Maksa Ćatović i ja doneli da film pokažemo na Javnom servisu bila dobra. Nas dvojica smo sufinansirali proizvodnju ovog filma, iako je država Srbija najvećim delom stala novčano iza projekta. Nismo čak ni uzeli honorare, niti ćemo, jer nas to ne interesuje, a i polovina bioskopskog prihoda bi išla nama. No, odrekli smo se i toga, jer smo procenili da je u ovom trenutku najvažnije da se film pokaže publici zbog kontroverze koja se podigla oko toga da li je u pitanju srpska propaganda ili ne. Bili smo dužni da građanima Srbije pružimo priliku da se sami odrede prema filmu i daju svoj sud – pojašnjava reditelj, ne hajući preterano za to što je ceo film već osvanuo na nekoliko kanala na Jutjubu:

– Trudićemo se da to skidamo. I FBI to u Americi radi, i naša policija ovde. Ali, znate već da će to biti jako teško. Uostalom, mislim da je značaj prikazivanja filma građanima mnogo veći od toga što ćemo izgubiti neki novac.

Antonijević naglašava da su sada svi uvideli koliko je njegov film važan, zato što je konačno „prikazao jasenovačku temu“, koja nikada nije došla do izražaja u našoj kinematografiji:

– Stalno je „u ime nečega“ preskakana i potiskivana. Imali smo dokumentarne filmove, knjige, napise, ali jasno je valjda svima sada koja je snaga dugometražnog filma. Kada je film prvi put pušten u Gračanici i potom u Americi, iz regiona smo očekivali neke kritike, ali ne i napade od strane zapadnih medija. I iako smo dobili mnogo kritika koje su dobre ili odlične dve-tri su film proglasile nekakvom srpskom propagandom. Onom prvom kritikom, koja je smišljeno puštena prvo u „Varajetiju“, u kojoj je navedeno da je u pitanju srpska propaganda, ne samo da su upozoreni drugi kritičari, već je poslata i poruka glasačima Američke akademije za film i Zlatnog globusa. To nije bila kritika, već isključivo političko mišljenje koje nije negiralo Jasenovac kao takav, a film je doveo u neku perverznu vezu sa Srbijom devedesetih godina. Tvrdili su da Jasenovac koristimo kao izgovor za „ono što je Srbija radila devedesetih godina“. To vam je kao kad bi Jevrejima neko rekao da ne mogu da snimaju „Šindlerovu listu“… A korak dalje je otišao „Los Anđeles tajms“ koji je utvrdio da je Jasenovac bio pakao za Jevreje, a da sam ja filmom Srbe prikazao kao primarne žrtve. Ispalo je da je „Dara“ neka izmišljena priča. I zbog toga nam je bilo jako bitno da se pogleda film, da se ljudi odrede prema tome da li je kvalitetan, da li odslikava istinu – ističe reditelj.

Posle cele „halabuke“ odgovorno tvrdi da u filmu nema izmišljenih događaja i podseća da nije on „stvorio“ Fra Majstorovića ili Antu Vrbana, niti Maksa Luburića.

– Ništa u filmu nije proizvod naše fikcije i mašte. Imate scenu „muzičkih stolica“ koja takođe nije izmišljena – decu su u školi terali da „igraju muzičke stolice“, a mi smo ih samo prebacili u Jasenovac. Ceo film je zbir činjenica koje su dokumentovane kako u sudskim procesima, tako i u istoriji. Propaganda sa tim nema veze. Film, takođe, nije ni antihrvatski, jer jasno razdvaja hrvatstvo od ustaštva i svako ko ga je gledao može to da potvrdi. U isto vreme, neophodno je postaviti pitanje: „Da li mi imamo pravo da o svojoj muci pričamo, da naše ožalimo?“ Valjda i mi možemo da pustimo suzu za našim žrtvama – konstatuje naš sagovornik.

Negativne kritike posle TV premijere nije primetio, mada se osvrće na opaske nekih da „nije do kraja prikazao ustaško zlo“ koje se dešavalo u Jasenovcu. Upravo to koliko „brutalan“ film treba da bude bio mu je i najveći izazov, priznaje:

– Odgovornost za sve je samo moja i ničija više. Ja sam bio taj koji je odmerio “količinu” zla koju je trebalo prikazati. To mi je kao reditelju i bio najveći izazov. Znate, tamo se desilo nešto mnogo strašno. Kako vi to strašno da pokažete i u kojoj meri? Nisam smeo da dozvolim da film postane negledljiv, jer samim tim gubi svoju svrhu. Isto tako nisam mogao ni da ne pokažem to zlo, jer onda nema pravde za žrtve i sve te mučenike. Glavno pitanje bilo je do koje mere ići. Opredelio sam se za ovu meru i mislim da nisam pogrešio. Film je težak za gledanje, ali nije negledljiv. I to mi svi kažu, što mi je bilo i najbitnije – priča Antonijević.

I opet se vraća na one „dve-tri podle“ kritike jer su one, kako smatra, „koštale“ ulaska „Dare iz Jasenovca“ u uži izbor za nagrade Oskar i Zlatni globus:

– Naš film je apriori diskvalifikovan. Čim je proglašen za nečiju propagandu, više nije imao nikakvu šansu, jer u Americi ljudi jako vode računa da budu politički korektni. Od 90 filmova koji su bili u izboru, samo je oko našeg napravljena politička priča. Naravno, to je namerno urađeno, ne spada u kritičku analizu filma, već je u pitanju podlo, zlo i neumesno pisanje. Nama i nije bio cilj Oskar. Ovaj film je napravljen da se odužimo tim mučenicima i da se ta priča ispriča. Mislim da nam je to pošlo za rukom. Na kraju, film će imati svoj život u svetu i to niko više ne može da spreči. Istina jasenovačka je samo jedna – da je to bio logor smrti i da su u njemu stradali Srbi, Jevreji, Romi i protivnici NDH režima. Mi mirno stojimo pred javnošću i istorijom sa ovim filmom – naglašava sineasta.

Podseća i da su se u Jasenovcu dešavala takva zverstva da o njima treba snimiti deset filmova, i da ne može sve da stane u jedno ostvarenje. A „Daru“ u tom smislu vidi kao „nulti film“:

– „Dara“ je kao ledolomac koji je prvi prošao, sam početak. Neka počnu ljudi da stvaraju još filmova na tu temu – poruka je našeg sagovornika.

A na pitanje da li je ovim filmom dao poslednju reč o Jasenovcu, ili će ga ova mučna tema još okupirati Predrag Gaga Antonijević na kraju kaže:

– Mi ćemo sada raditi seriju, jer mnogo snimljenog materijala nije ušlo u film. A radićemo i nastavak priče o Dari i Budu kroz „Oluju“. I to će biti kompletiranje jedne tragične priče i tragične epopeje srpskog naroda na teritoriji Hrvatske koja je započeta u Prvom svetskom ratu, pa se nastavila u Drugom svetskom ratu, a nažalost završena je „Olujom“. Za to etničko čišćenje nema nikakvog opravdanja. Neka američkim i evropskim mentorima služi na čast to što su dali Hrvatskoj pravo da „Olujom“ sprovedu takav egzodus, a naša i moja dužnost jeste da se o tome sazna istina!

Komentari

Vaš komentar