Prikazivanje “Dare iz Jasenovca” počinje danas u američkim bioskopima, a ovo ostvarenje Predraga Gage Antonijevića podiglo je prašinu i pre nego što ga je publika videla. U međuvremenu stižu nove kritike, među kojima je najnovija objavljena u "LA Tajmsu" izrazito negativno intonirana.
„Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Gage Antonijevića po scenariju Nataše Drakulić će se naći na repertoaru dva bioskopa u Čikagu (AMC River East i Landmark’s Century Centre Cinema), američkom gradu u kojem živi najviše Srba, istog dana biće prikazan i u Atlanti, Dalasu, Majamiju, Hjustonu i drugim gradovima, a od 12. februara slede i projekcije u Bostonu, Filadelfiji, Pitsburgu, Tampi, Detroitu, Indijanapolis i Sent Luisu, najavljuju distributeri.
Kako će ovaj film o Jasenovcu videti američka publika pitanje je koje ovih dana postavljaju sebi i distributeri i ekipa filma „Dara iz Jasenovca“. Prvi napis o ovom filmu nakon projekcija organizovanih za kritičare, tekst Džeja Vajsberga u uticajnom magazinu „Varajeti“, bio je izrazito negativno intoniran, u njemu je „Dara iz Jasenovca“ nazvana „nacionalističkom propagandom“, a potpisnik teksta postavlja i pitanje namera njegovih autora. Reditelj Gaga Antonijević taj tekst je nazvao „političkim pamfletom“ pisanim tendenciozno da bi se uticalo na članove Američke akademije za filmsku umetnost i nauku, koji glasaju za nagrade Zlatni globus i Oskar.
„Dara iz Jasenovca“ nije se našla na listi nominovanih za 78. Zlatni globus, čija dodela je zakazana za 28. februar, što je prilično loš znak za srpskog kandidata za Oskara. Izbor za ovu nagradu često je pokazatelj rasploloženja među članovima Akademije kada su u pitanju i filmovi za Oskara.
Danas je izašla nova negativna kritika filma u „Los Anđeles Tajmsu“ za koju naši autori u saopštenju kažu da je neosnovana i nazivaju je sabotažom.
„Uz žustru kritiku tematike kojom se film bavi, autor teksta navodi se da je ‘najciničnije da je film kandidat za Oskara. To je još jedan žalostan znak da je za neke ljude put do nagrade i ugleda – ide preko holokausta’.
Ipak, tu se kritičar ne zaustavlja već navodi da je logor bio za Jevreje, a ‘ono što epsko delo varvarstva i sentimentalnosti Predraga Antonijevića želi da isforsira jeste da je uništavanje Srba bio stvarni cilj i da su deca imala svoj sopstveni logor’ i dodaje da je ‘naročito uznemirujuća Antonijevićeva upotreba elemenata fantazije za svaku smrt’, ističe se u odgovoru ekipe filma „Dara iz Jasenovca“ na pomenutu kritiku i dodaje:
„U želji da što više ocrni film i pokaže da je antihrvatski, pored gore iznete neistine o prirodi logora Jasenovac, kritičar uvodi nastranu priču o nepostojećem incestu brata i sestre u trenutku masovnog ubijanja Srba namerno previđajući da se radi o istinitoj priči u kojoj su Luburićeva polusestra Nada i Dinko Šakić, potonji upravnik logora, koji su ostali zajedno do kraja života“.
Antonijević je, u razgovoru za Nova.rs posle teksta u „Varajetiju“, rekao je da ne očekuje ništa od nagrada, ali i da je, sa druge strane, zadovoljan time što je film „već uspešan i ispunio je svoju misiju“, jer se tu „čuje glas žrtava koji je 75 godina gušen“, da je film „jak, emotivan i tačan, nema izmišljenih događaja“, da se o Jasenovcu i u Americi razgovara, da je i sam učesnik brojnih panela, a da dobijaju pozive sa festivala i univerziteta.
– Mi ćemo svakako to terati do kraja, film će biti prikazivan u bioskopima, dolaze nove kritike, sad ih već ima koliko hoćete, i ovaj film jako dobro deluje – kazao je Antonijević.
U prilog njegovoj tvrdnji govore i neke od recenzija i kritika filmova koje se već pojavljuju na različitim portalima u Americi. Većina donosi sinopsis filma i poziva publiku da pogledaju „Daru iz Jasenovca“.
Kloi Smolvud u prikazu na portalu „Nokturnal“ navodi da se „‘Dara’ priključuje mnoštvu filmova o Holokaustu i užasima u logorima smrti“, ali da je „jedinstven po tome što se fokusira na priče o Srbima i smešta desetogodišnju devojčicu kao protagonistkinju u priču o opstanku“.
„Reditelj Predrag Petar Antonijević (‘Spasitelj’) rasvetljava manje poznatu istoriju Drugog svetskog rata iz ugla devojčice u pedantno i umetnički snimljenom filmu koji priča priču toliko tmurnu da ‘Obojena ptica’ deluje manje uznemirujuće“, piše Lora Kliford na portalu „Riling rivjuz“.
Na sajtu „Disapointment media“ film ““Dara iz Jasenovca“ ocenjen je sa četiri od pet mogućih zvezdica. Autor kritike pod naslovom „Dara iz Jasenovca: Brutalan i dirljiv film“ Kamden Ferel kaže da ga vredi pogledati, da je u pitanju „značajan film zbog priče koja se ne priča baš često“, pa i da je poučan. Hvali posebno Biljanu Čekić u ulozi Dare, a Antonijevićevu režiju ocenjuje kao „pouzdanu i uglađenu“, s tim što dodaje i da je film u pojedinim trenucima „spor“, te otud jedna zvezdica manje.
Specijalizovani sajt „Film trit“ donosi prikaz Reja Loboa u kom autor navodi da se Antonijević priključuje „dugoj listi reditelja koji su pokušali da prikažu užase koncentracionih logora širom Evrope“, a da se „Dara iz Jasenovca“ fokusira na logore koje su napravili „hrvatski saradnici nacista u pokušaju da zbrišu Srbe i antifašiste (jugoslovenske partizane)“, te da je film „izuzetno snimljen“, a da su glumci upečatljivo dočarali likove.
U međuvremenu je na društvenim mrežama pokrenuta i kampanja da se „Dari iz Jasenovca“ dodeli najviša ocena na IMDb-u, najvećoj filmskoj bazi podataka na internetu, a usledila je i reakcija korisnika koji su dodeljivali najniže ocene.
Posle više hiljada naprasno dodeljenih ocena i stotina komentara, moderatori ove platforme ukinuli su mogućnost ocenjivanja sa obrazloženjem da prosečna ocena (u tom trenutku 9,4 od mogućih 10) ne pruža realnu sliku. Film su ocenjivale, sasvim izvesno, hiljade „za“ i „protiv“ njega, a da film nisu ni pogledali. Priliku da ga vidi publika u Americi ima od danas, a premijera u Srbiji najavljena je za 22. april. Očekuje se da i IMDb, nakon što počne prikazivanje filma u bioskopima, „otključa“ mogućnost za ostavljanje ocena.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare