Tivatski test za Balkan: Crna Gora i Albanija jure ka EU, Srbija pokušava da objasni zašto tapka u mestu

U Tivtu će se okupiti više od 30 šefova država i vlada, među kojima francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, španski premijer Pedro Sančez, italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i visoka predstavnica EU Kaja Kalas. Prema procenama organizatora, reč je o najvećem diplomatskom događaju u istoriji savremene Crne Gore.

Kako je poručila Ana-Marija Bura, savetnica predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, „novi talas proširenja Evropske unije je stvaran i opipljiv“, a upravo će to biti centralna poruka skupa u Tivtu.

Crna Gora želi potvrdu da je sledeća članica

Za domaćina samita, Crnu Goru, skup ima poseban značaj. Održava se gotovo dve decenije nakon obnove nezavisnosti, a Podgorica ga vidi kao potvrdu da je upravo ona najozbiljniji kandidat za naredno proširenje Evropske unije.

Crna Gora je poslednjih godina uspela da odblokira pregovarački proces i ostane ispred svih ostalih država regiona. U Briselu se sve češće pominje mogućnost da upravo Podgorica postane prva naredna članica EU ukoliko nastavi reforme u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i vladavine prava.

Antonio Košta je uoči svoje balkanske turneje poručio da postoji „zamah“ za proširenje i da je sada vreme za rezultate. U Podgorici očekuju da upravo iz Tivta stigne politička potvrda da se taj zamah odnosi pre svega na Crnu Goru.

Albanija koristi istorijsku šansu

Ako je Crna Gora lider pregovaračkog procesa, Albanija je poslednjih godinu dana postala najprijatnije iznenađenje evropske politike proširenja.

Krajem maja u Briselu je održana osma međuvladina konferencija EU i Albanije na kojoj je potvrđeno da je Tirana ispunila ključna prelazna merila u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da je Albanija „zvanično prešla u završnu fazu pristupnih pregovora“ i postala tek druga država kandidat, posle Crne Gore, koja je stigla do tog nivoa.

„Albanija je napravila veliki korak u procesu evropskih integracija“, rekla je Kos, ističući reforme pravosuđa, borbu protiv korupcije i rad Specijalnog tužilaštva SPAK.

Premijer Edi Rama ne krije ambicije svoje zemlje. Govoreći u Briselu, izjavio je da je Albanija „najproevropskija država u Evropi“ i da će učiniti „šta god je potrebno“ kako bi postala članica Evropske unije.

„Mi smo EU fanatici“, rekao je Rama, naglašavajući da je Albanija stopostotno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije.

Upravo zbog toga Tirana u Tivat dolazi sa očekivanjem da će dobiti dodatni politički podsticaj za završnicu pregovora i potvrdu da proširenje više nije samo obećanje već realan proces.

Severna Makedonija traži izlaz iz bugarske blokade

Za razliku od Albanije, Severna Makedonija i dalje ostaje zarobljena u sporu sa Bugarskom.

Premijer Hristijan Mickoski poslednjih meseci insistira da njegova zemlja ne može da prihvati ustavne promene pod uslovima koje zahteva Sofija. Sa druge strane, bugarska ministarka spoljnih poslova Velislava Petrova poručuje da nema odstupanja od dogovora iz 2022. godine i da bez ispunjavanja preuzetih obaveza nema napretka ka Evropskoj uniji.

Analitičarka Simonida Kačarska ocenjuje da je proces proširenja dobio novi impuls zbog rata u Ukrajini, ali upozorava da je malo verovatno da će članice EU uskoro menjati pravila kako bi rešile blokade pojedinih kandidata.

Zbog toga će Severna Makedonija u Tivtu pokušati da obezbedi veću političku podršku evropskih partnera za izlazak iz ćorsokaka u kojem se nalazi već godinama.

Kosovo i Bosna i Hercegovina čekaju signal iz Brisela

Samoproglašena država Kosovo u Tivat dolazi u složenoj političkoj situaciji, uz nerešena pitanja odnosa sa Srbijom i unutrašnje političke tenzije nakon izbora. Priština očekuje da Evropska unija pošalje jasniji signal o evropskoj perspektivi i ukidanju preostalih političkih prepreka.

Bosna i Hercegovina, s druge strane, ulazi u samit opterećena dubokom institucionalnom krizom i sve češćim upozorenjima iz Brisela da unutrašnje političke blokade ugrožavaju evropski put zemlje. Uprkos formalnom otvaranju pregovora, BiH i dalje zaostaje u sprovođenju ključnih reformi.

Vučić između Brisela i Pekinga

Najveću pažnju ipak će privući dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dok Crna Gora i Albanija beleže konkretan napredak u pregovorima, Srbija već godinama stagnira. Evropska komisija i države članice kontinuirano upozoravaju na probleme u oblasti vladavine prava, slobode medija, nezavisnosti institucija i neusaglašavanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU.

Posebno je problematično to što Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji, dok istovremeno produbljuje stratešku saradnju sa Kinom.

Neposredno pred samit u Tivtu, Vučić je boravio u Pekingu gde ga je kineski predsednik Si Đinping odlikovao Ordenom prijateljstva. Tokom posete potpisano je gotovo 30 sporazuma, a srpski predsednik je poručio da ne može da zamisli „lepši dan u svojoj političkoj karijeri“.

Potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović ocenila je za Novu da će Brisel pažljivo analizirati spoljnopolitičke poteze Srbije i da takve poruke „ne mogu da pomognu evropskom putu Srbije“. Istovremeno, agencija Blumberg upozorila je da se Srbija približava evropskim „crvenim linijama“ kada je reč o odnosima sa Kinom.

Zbog toga će samit u Tivtu za Vučića predstavljati svojevrsnu političku operaciju popravljanja odnosa sa evropskim liderima. Nakon višednevnog demonstriranja bliskosti sa Sijem i kineskim komunističkim rukovodstvom, predsednik Srbije stiže pred Makrona, Merca, Fon der Lajen i druge evropske zvaničnike pokušavajući da pokaže da evropski put Srbije i dalje postoji.