Poljska priznaje istopolne zajednice, predsednik odbija da potpiše zakon

Iako je Poljska tradicionalno jedna od najkatoličkijih evropskih zemalja, poslednjih godina prolazi kroz značajne društvene promene. Upravo pitanja vezana za prava LGBT osoba postala su jedna od glavnih tema političkih rasprava.

U saopštenju objavljenom 7. maja, Vatikan je naveo da su tokom razgovora razmatrani društveni i ekonomski izazovi zemlje, ali i odnosi između Crkve i države, posebno u oblastima obrazovanja i etike.

Priznavanje istopolnih brakova

Gradonačelnik Varšave Rafał Tšaskovski saopštio je 14. maja da je prvi put u Poljskoj upisan istopolni brak sklopljen u drugoj državi članici Evropske unije. Odluka je doneta u skladu sa evropskim propisima i LGBT organizacije ocenile su je kao istorijski korak.

Premijer Donald Tusk tada je izjavio da je priznavanje istopolnih parova pre svega pitanje ljudskog dostojanstva i osnovnih ljudskih prava.

Poljska je među poslednjim državama Evropske unije koje još nisu legalizovale ni istopolne brakove ni građanska partnerstva. Slična situacija postoji još u Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Prema procenama organizacija za zaštitu prava LGBT osoba, poljski državljani su u inostranstvu sklopili između 30.000 i 40.000 istopolnih brakova i partnerstava.

Sejm usvojio zakon, predsednik najavio veto

Ključni politički sukob izbio je nakon što je Sejm, donji dom poljskog parlamenta, 29. maja usvojio zakon kojim se uvodi registrovano građansko partnerstvo. Zakon bi važio i za istopolne parove, što je izazvalo protivljenje Vatikana i konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS).

Predsednik Karol Navrocki, koji je na funkciju izabran uz podršku PiS-a, odmah je poručio da neće potpisati zakon.

„Ja sam čuvar Ustava. Ustav jasno definiše brak kao zajednicu muškarca i žene“, izjavio je Navrocki.

Njegov šef kabineta Pavel Šefernakar ocenio je da bi zakon zahtevao izmene više od 200 postojećih propisa i praktično izjednačio status supružnika i partnera u građanskoj zajednici.

Moguće rešenje: status „bliske osobe“

Predsednikov kabinet navodi da bi Navrocki mogao da podrži alternativni model kojim bi se uveo status „bliske osobe“. Takvo rešenje omogućilo bi građanima lakše rešavanje svakodnevnih pitanja, poput pristupa medicinskim informacijama, poseta bolnicama ili organizovanja sahrana, bez menjanja ustavne definicije braka.

Pošto Tuskova koalicija nema potrebnu kvalifikovanu većinu da poništi predsednički veto, zakon verovatno neće stupiti na snagu.

Poljska u pravnom paradoksu

Poljska se tako nalazi u neobičnoj situaciji. Vrhovni upravni sud je u martu presudio da država mora da priznaje istopolne brakove sklopljene u drugim članicama Evropske unije, a Ministarstvo unutrašnjih poslova naložilo je matičnim službama da takve brakove upisuju u registre.

Istovremeno, istopolni parovi u samoj Poljskoj i dalje neće moći da zaključe ni građansko partnerstvo ni brak.

Takav pravni paradoks mogao bi da postane jedna od važnijih političkih tema pred naredne izbore. Tusk će moći da tvrdi da je ispunio svoje predizborno obećanje i pokrenuo reforme, dok će odgovornost za njihovo blokiranje prebacivati na predsednika države.