Duško Kovačević: Previše je bilo drame da bi se ćutalo

Kultura 26. mar. 202123:10 > 07:38
Podeli:
Duško Kovačević. Foto: Goran Srdanov

Jutros mi se javlja prijatelj i na pitanje šta radi, kaže da se šeta pokraj “Laze“. Naravno, šali se, ali je na korak do istine, kaže u razgovoru za Nova.rs dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, prvi čovek Zvezdara teatra.

Koliko je ovo teško vreme inspirativno za pisca, pitamo našeg sagovornika.

– Jeste, tragično inspirativno. Ne radujete joj se uopšte iako biste jednog dana o tome pisali, a to je neminovno. Jer ne možete da je prećutite bilo šta da radite. Previše je drame bilo da bi se ćutalo. Onaj deo istorije koju učimo i o kojoj najviše znamo jeste istorija čovečanstva, ratova i bolesti. I to je, nažalost, tako. Onih mirnih i srećnih perioda sećamo se kao renesanse, posebno pamtimo dane posle rata.

Kovačević smatra da je najvažnije da sačuvamo zdrav razum.

– Jutros mi se javlja prijatelj i na pitanje šta radi, kaže da se šeta pokraj “Laze“. Naravno, šali se, ali je na korak do istine. To je vrsta života koja je ozbiljno asocijalna. Postali smo kao pećinski ljudi, svako u svojoj pećini živi. Ne smete da umrete od straha jer je to nedostojno čoveka, to nije lepo, a opet ne smete da poginete uzalud. Nije problem da li ćete se vi razboleti, nego je nemoral veći ako razbolite druge. Svako ko se razboli ima pravo na to. Svako može da se razboli ako je suicidan, i hoće da se razboli. Onda umesto da skoči s mosta, on se razboli od ove bolesti i ode na mesto gde će je dobiti. Ali nije to problem, nego što će je preneti nekom ni krivom ni dužnom. I to je razlika, da li vodite ili ne vodite računa. Ne smete da preuzimate odgovornost i krivicu na sebe. To je nije zabranjeno, nego je nepristojno.

Podseća da je vakcina spasla svet i Evropu, i čovečanstvo od 1918. do 1920. godine.

– I trajala je ta epidemija nadalje i po ozbiljnom katastarskom popisu umrlo je između 50 i 60 miliona ljudi, bez onih posledica – smrt nakon preležane bolesti, nego direktno od posledica. U familiji moje tetke, poumirali su svi, osim nje i majke, osam sestara i braće i otac koji se vratio iz rata. Tako da je ova priča od pre sto godina, koja će se pominjati. U istoriji su bili ti ciklusi, periodi, velike kuge, tifusa, i javlja se to obično u uslovima koji nisu ljudski, koji nisu higijensski, koji su zatrovani nekim drugim razlogom – upozorava Dušan Kovačević i ističe:
– A ovo sad što nam se događa treba preživeti i, ako je moguće, ostati razuman.

Duško Kovačević. Foto: Nova S

Na radost publike, Zvezdara teatar na čijem je čelu, među prvima je najavio aprilski repertoar.Gledaćemo novu predstavu „Berači snova“ koja će biti izvedena u čak četiri termina, a posle dužeg vremena i komade „Feliks“, „Ljubav u Savamali“, „Bajku o pozorištu“, kao i komad „Osama-Kasaba u Njujorku“.

– Naš repertoar je u skladu sa dozvoljenim propisima, tako da igramo tri predstave nedeljno – petkom, subotom i nedeljom. Ali, nažalost, protekla dva, tri meseca, ljudi su se razboljevali pa smo ulazili u kolektivni karantin. Zato smo bili primorani da u februaru otkažemo šest predstava. I to je sada igranje kao u ratnim uslovima, čak je i gore. Ne znate da li jedan čovek u sali može da napravi veliki problem. Jednom rečju, radimo u težim uslovima jer nemamo stalno zaposleni ansambl i druga pozorišta imaju prioritet. Ali i u njima je sličan problem i pravimo repertoar u skladu sa svim mogućim neuslovima. Imali smo postojaniji repertoar tokom rata i bombardovanja. Bar smo znali da je to važnost koja može sve zajedno da zadesi u vreme kada je bila uzbuna ili nije bila, prilagođavali smo se. A danas ne možemo da se prilagođavamo jer ovog neprijatelja ne vidimo – priča Kovačević.

Spremaju, kako kaže, dve lepe premijere, ako za to bude mogućnosti.

– Krećemo sa radom narednog meseca a biće izvedene u oktobru ili novembru, mada sa velikim znakom pitanja. Jedna je klasična drama za koju još uvek gledamo da li će biti ili alternacija savremenog teksta. To zavisi od režisera i slobodnih glumaca. A drugi komad bi trebalo da bude monodrama u proširenom obliku sa filmskim insretima. To je “Knjiga o Milutinu“ u izvedbi Nenada Jezdića. Posebno se radujemo toj predstavi jer je izuzetan tekst a Jezda je veliki glumac i mogli bismo da napravimo predstavu, ako bude ovog užasa, i tokom leta na otvorim scenama i svuda u svetu.

A što se tiče filma “Nije loše biti čovek“, čiji je scenarist a i reditelj, Dušan Kovačević kaže da ga privode kraju.

– Mislim da će biti gotov tokom aprila. Imamo neke predloge i dogovore za gledanje, kao i selekciju na jedno dva, tri velika festivala u svetu a to zavisi šta će se sa njima događati. Prošle godine su filmske smotre u Veneciji i Kanu išle onlajn i to je posebno i specifično, tako da i sama selekcija se tome prilagođava. Čekamo i nadamo se, kao što svi drugi očekuju, da se ovaj deseti svetski epidemiološki rat završi tokom leta ili da bar da se smanjji. Ali s obzirom na to kako ovaj virus menja lice i karakteristike strah je kod svih ljudi, naročito kada tokom mutacije ne dođe do trećeg, četvrtog talasa. Imam osećaj kao da živimo u nekom Danteovom paklu, da su vrata odškrinuta, i izlaze ona razna čudovišta u svet da vladaju. Mi iz tog sveta kulture živimo kao svi ljudi iz tih oblasti, od dana do dana – konstatuje Kovačević.

Komentari

Vaš komentar